23.03.2009 | 10:19
Salon arhitekture, najprestižnija smotra savremene srpske arhitekture, svečano će biti otvoren 26. marta u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, kada će biti dodeljene i nagrade, a u 31. izdanju biće posvećen održivosti u ekološkom i arhitektonskom smislu.
Prema navodima kustoškinje izložbe Ljiljane Miletić Abramović, kustos izložbe, moto 31. Salona “Održivost… pragmatični optimizam ili nova skromnost” govori i o neophodnosti egzistencijalne održivosti, ne samo održivosti u arhitekturi, već i “održivosti” arhitekture.
Salon arhitekture, najprestižnija smotra savremene srpske arhitekture, svečano će biti otvoren 26. marta u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, kada će biti dodeljene i nagrade, a u 31. izdanju biće posvećen održivosti u ekološkom i arhitektonskom smislu.
Prema navodima kustoškinje izložbe Ljiljane Miletić Abramović, kustos izložbe, moto 31. Salona “Održivost… pragmatični optimizam ili nova skromnost” govori i o neophodnosti egzistencijalne održivosti, ne samo održivosti u arhitekturi, već i “održivosti” arhitekture.
Na Salonu će biti predstavljeno oko sto od ukupno 180 radova, prispelih na konkurs, saopštio je MPU, koji Salonom arhitekture
tradicionalno otvara prolećnu izložbenu sezonu.
Odabrani radovi predstavljaju oazu solidne arhitekture u ogromnom moru graditeljskog haosa novoizgrađenih ili poluizgrađenih kuća u “turbo” stilu i postojećih oronulih gradskih struktura, navela je u katalogu Ljiljana Miletić Abramović.
Prema njenim rečima, sudeći prema većini radova pristiglih na konkurs, uočava se snažna tendencija prekidanja dominacije postmodernizma u domaćoj arhitekturi – napravljen je korak ka aktuelnim neomodernističkim tokovima, čak i u temi privatne kuće preovladava taj neomoderni obrazac.
Neomodernizam se ogleda u smirivanju zakrivljenosti volumena i pročišćavanju i pojednostavljivanju formi.
Tematski dominiraju poslovni objekti, objekti kombinovane stambeno – poslovne namene i stambena arhitektura, a primećuje se da na srpskoj arhitektonskoj sceni nedostaju objekti javne arhitekture – bolnice, mostovi, muzeji, opere, galerije, škole.
Na Salonu se, prema njenim rečima, jasno može sagledati i odnos Beograda i ostalog dela Srbije prema arhitekturi.
Tako se može uočiti velika neravnoteža između arhitektonske produkcije nastale “u predimenzioniranom, a opet nedovoljnom za sve, Beogradu i one nastale u skromnom miljeu srbijanskih gradova”.
Pozitivne, ohrabrujuće primere – kako oplemeniti i urbanizovati sredine koje su dugo van tokova razvoja, predstavljaju radovi u oblasti pejzažne arhitekture, rekonstrukcija i uređenje deponije “Knauf insulation” u Surdulici, kao i porodična kuća u Bujanovcu, koja jednostavnošću edukativno deluje na lokalno okruženje.
Kada je reč o enterijeru, odabrani su radovi kod kojih se manje koristi dizajn koji je sam sebi svrha, pa je tako posebno interesantna reciklaža prostora, tema koja je započeta adaptacijom Beton hale, a nastavljena “Supermarketom”.
Nova tema Salona je predstavljanje arhitektonskih izložbi i arhitekture izložbene postavke.
Papirne, odnosno idejne arhitekture je malo, a retki su i primeri istraživačkog i interdisciplinarnog pristupa u rešavanju prostora.
Kao i svake godine, Salon promoviše i novu generaciju studenata arhitekture i mladih arhitekata, uglavnom zastupljenih u kategoriji konkursnih i studentskih radova.
Ti radovi, po pravilu, unose najviše svežih ideja, demonstriraju natprosečno vladanje komjuterskom crtačkom tehnologojim i svedoče o tome da je arhitektura, danas, pre svega, internacionalna disciplina, istakla je kustoškinja izložbe.
Prateći program Salona obuhvata dve studentske izložbe.
Postavkom “Buđenje” predstavljen je projekat oživljavanja priobalja Dunava i Ratnog ostrva, koji su radili studenti Fakulteta primenjenih umetnosti. Druga je izložba rezultat istraživačkog rada u okviru studentskih radionica na predmetu Konstruktivni sistemi i prostorne strukture Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a obe će biti praćene velikim brojem predavanja, radionica i prezentacija.
Žiri 31. Salona arhitekture, koji će dodeliti Gran pri – Veliku nagradu i ostala priznanja u različitim kategorijama (arhitektura, urbanizam, enterijer, publikacije i gost Salona), činili su prošlogodišnji dobitnik Gran prija Zoran Abadić, Tanja Damljanović (SAD), Bratislav Gaković (Velika Britanija), Stanko Gaković (SAD) i Sanjin Grbić.
Salon je manifestacija koja neguje pluralnost i kvalitet arhitektonskih rešenja, graditeljski standard ali i nove, alternativne ideje i projekte, a otvoren je za sve generacije arhitekata, prvenstveno za mlade iz zemlje i inostranstva.
Izložba će biti otvorena do 30. aprila.
Sajt MPU je www.mpu.rs
(SEEcult.org)
