21.05.2021 | 15:48
Paviljon Srbije na 17. Bijenalu arhitekture u Veneciji svečano je otvoren 21. maja izložbom “Osmi kilometar” autorskog tima “Moderni u Beogradu” o rudarskom Boru kao paradigmi globalnih otvorenih pitanja razvoja savremenih postindustrijskih gradova, koja pruža i poučan odgovor na glavnu temu Bijenala “Kako ćemo živeti zajedno?” umetničkog direktora Hašima Sarkisa. Izložba je za sada ostala bez pratećeg kataloga, integralnog dela celog projekta, jer je jedan od stručnih tekstova ocenjen kao sporan, što njegova autorka – antropološkinja dr Deana Jovanović, docentkinja na Univerzitetu u Utrehtu, smatra cenzurom – zbog kritičkih ocena o aktuelnim ekološkim problemima Bora.
Na otvaranju izložbe, kojem je prisustvovao i predsednik Bijenala u Veneciji Roberto Ćikuto (Cicutto), nije pomenut katalog, čije je štampanje, kako piše nedeljnik Vreme, zaustavljeno nakon što je predsednica Stručnog saveta za pripremu nastupa Srbije na 17. Bijenalu arhitekture mr Ljiljana Miletić Abramović, direktorka u ostavci Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (MPU), označila nekoliko pasusa teksta Deane Jovanović kao sporne. Autorka je odbila da izbaci te delove i povukla tekst, a slično je najavilo još nekoliko autora tekstova u katalogu u znak solidarnosti. Deana Jovanović odbila je i ponudu Stručnog saveta i komesara Slobodana Jovića da, umesto prvobitno planiranog teksta o sadašnjim prilikama u Boru i neispunjenim obećanjima za poboljšanje teške ekološke situacije (Antropološke beleške: nada za čistim vazduhom i stecišta ekoloških neuspeha), objavi stariji stručni tekst iz 2012. godine, koji je pisan pre privatizacije RTB i recentnih dešavanja koja ukazuju na prekomerno zagađenje Bora.
Deana Jovanović rekla je za portal SEEcult.org uoči otvaranja izložbe “Osmi kilometar” da je samo posredno saznavala šta se događaja u vezi sa njenim tekstom i katalogom uopšte, odnosno komunicirala je samo sa “Modernima”, a nijedna zvanična instanca, odnosno ni Stručni savet, ni predsednica tog tela, niti komesar, do sada je “nisu nikad lično kontaktirali, niti je ikada lično obaveštavali”. Do nje su stigle samo ocene da je problematičan stil, pa i ton teksta, ali se, kako je rekla za N1, stvari moraju nazvati pravim imenom, a to je cenzura.
Projekat “Osmi kilometar”, odabran na osnovu javnog konkursa u februaru 2020, na konkretnom primeru grada Bora, rudarskog postindustrijskog grada, kao studiji slučaja, paradigmatično i metaforično otvara brojne teme (teren, rad i industrija, život zajednice, ekologija, depopulacija i promena strukture stanovništva) – kako je naveo žiri koji su činili članovi Stručnog saveta: mr Ljiljana Miletić Abramović (predsednica), vanr. prof. Aleksandru Vuja (potpredsednik), dr Tanja Damljanović Konli (Conley); Predrag Milutinović; vanr. prof. Zorica Savičić; Branko Stanojević i Dejan Todorović.
Izložbu u Paviljonu Srbije svecano je otvorila 21. maja ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, ističući da postavka autorskog tima “Moderni u Beogradu” uverljivo svedoči o tome da je Srbija još jednom pokazala da stvaralaštvom i imaginacijom može da pruži vredan doprinos u suočavanju sa globalnim pitanjima savremenog doba.
“Predstavljanje nacionalne arhitekture na međunarodnoj sceni potvrđuje vizionarsku ulogu umetnosti. To joj daje moć da u teškim izazovima svog vremena pronađe izvor inspiracije i da, čak i u onom što deluje potrošeno, razvije klicu novog”, istakla je Maja Gojković, koja je prisutne pozdravila na italijanskom jeziku, a posebno je kasnije obišla izložbu i sa predsednikom Bijenala u Veneciji Robertom Ćikutom.
Prema oceni Maje Gojković, izložba osmoro mladih i talentovanih arhitekata na višeslojan način odgovara na temu 17. Bijenala arhitekture “Kako ćemo živeti zajedno?” koju je postavio Hašim Sarkis.
“Odgovor na to pitanje, kroz umetnički koncept izložbe, predstavlja iskorak u prostor postindustrijskog grada Bora u Istočnoj Srbiji, u kome se metaforično ‘nudi i nagoveštaj budućih rešenja urbanog razvoja’”, navela je Maja Gojković i dodala da se tako još jednom potvrđuje suštinski značaj arhitekture za budućnost.
“Od samog nastanka gradova, njihova sudbina i razvoj usko su povezani sa sudbinom čovečanstva. Zato ne treba da čudi to što u razvoju gradova tražimo odgovor na pitanje zajedničke budućnosti”, naglasila je Maja Gojković i podsetila da Srbija na Bijenalu arhitekture samostalno nastupa od 2006. godine, te da je to jedan od najvažnijih kulturnih događaja na međunarodnom planu. “Zahvaljujući viziji kneza Pavla Karađorđevića, koji je 1938. godine inicirao kupovinu paviljona u Veneciji, danas imamo priliku da se u ime Republike Srbije okupimo u ovom divnom prostoru”, rekla je Maja Gojković ispred srpskog paviljona, nekada jugoslovenskog.
Prema njenim rečima, za sve učesnike Bijenala arhitekture, to nije samo jedna od velikih svetskih kulturnih manifestacija, na kojoj se na visokom nivou razmenjuju ideje i iskustva, već i prilika da se upoznaju neki od odgovora koje arhitektura daje u suočavanju sa savremenim izazovima.
Maja Gojković iskoristila je priliku i da istakne način na koji se Srbija suočila sa izazovima pandemije korona virusa, posebno u oblasti kulture. “Srbija je jedna od retkih zemalja koja je obezbedila da i u uslovima pandemije pozorišta, muzeji i galerije rade. Tako smo pomogli kulturi da nastavi da živi, a publici da dobije lek za dušu”, rekla je Maja Gojković.
Komesar izložbe Slobodan Jović rekao je da je tema Bijenala ”Kako ćemo živeti zajedno?” od 2019. godine – kada je postavljena, dobila do danas nova značenja i nova čitanja, ukazujući na urgentnu potrebu za novim promišljanjima o građenoj sredini. “Grad možemo posmatrati kao društveni dogovor, a ubrzanje u promišljanju novog društvenog dogovora mora biti jednako ubrzanju tehnološkog razvoja, sve negativnijeg uticaja čoveka na životnu sredinu i konstantnih društvenih promena”, primetio je Jović i dodao da grad definišu i kultura i identitet ljudi koji u njemu žive.
Napominjući da je industrijalizacija donela i proces urbanizacije, Jović je naveo da su moderni gradovi podrazumevali koncentraciju industrije, koja je postala ključni faktor u građenju grada. Pitanje je stoga kako izgleda grad u procesu deindustrijalizacije i da li ona nužno prouzrokuje proces deurbanizacije. S obzirom da grad definišu i kultura i identitet ljudi koji u njemu žive, Jović je rekao da je pitanje i kako se gradi identitet grada u vremenu globalne fluktuacije ljudi i da li će se ostvariti liberalna verzija grada – novog vavilona, kolektiviteta individualni različitosti – ako ga shvatimo kao mesto kolektivne memorije i skladište istorije. “U vremenu u kojem smo svedoci sve većih podela u prostoru, izražavajući sve veći broj malih društvenih promena, da li imamo pravo da se zadovoljimo izuzecima koji potvrđuju ovu pojavu ili moramo da potražimo nove modele?”, rekao je Jović i dodao da, iako zvuči paradoksalno, odgovor na sva pitanja savremenog grada, nećemo naći u velikim metropolama, već u mestima koja su napuštena i zaboravljena.
Prema njegovim rečima, to su mesta na čijem urbanitetu jasno možemo da sagledamo posledice svih urbanih procesa. “To su mesta koja smo kao arhitekte napustili, baveći se opsednuto velikim modernim centrima… To su mesta u kojima se ukrštaju svi globalni problemi savremenog drustsva – svet u malom. Takvo mesto je i Bor, grad koji je nastao zbog rudnika i oko rudnika”, rekao je Jović, dodajući da je Bor vremenom postao mesto različitih kultura, ali je industrija radikalno promenila prirodni pejzaž, stvarajući sve preduslove za lošu ekološku situaciju.
“Bor i slična mesta, kojima se moramo okrenuti kao mestima nade, u kojima mozemo pronaći rešenja. Pronalaženje novih rešenja podrazumeva gledanje izvan postojeće paradiogme. Zato je važno vratiti se imaginaciji, koja dozvoljava slobodno mišljenje bez posledica. Arhitekte su vekovima prenosile nove vizije koje nisu bile opterećene istinom, tačnošću i političkom korektnošću”, naglasio je Jović.
U ime autorskog tima “Moderni u Beogradu”, Dalia Dukanac istakla je da je “Osmi kilometar” odgovor na temu 17. Bijenala na primeru Bora, koji se razvijao u zavisnom odnosu sa njegovom glavnom privrednom delatnošću – rudarstvom.
Otvarajući pitanja odnosa život – rad – grad, projekat “Osmi kilometar” metaforički predstavlja budućnost Bora, remeteći poredak postojećih sedam gradskih zona, koje lokalno stanovništvo označava kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa ka jugu.
Problemi lokalnog stanovništva zbog zagađenja vazduha upravo su u fokusu teksta Deane Jovanović čiji su delovi cenzurisani, odnosno označeni žutim kao sporni u smislu stila – kako je autorki preneto.
Deana Jovanović rekla je za Vreme da je njen tekst prošao tri stručne recenzije, Savet i komesara izložbe, a u tom procesu uvažila je jedinu upućenu primedbu – da iz teksta izbaci ime Aleksandra Vučića, što je i učinila. Kako je za N1 rekla 21. maja, javivši se iz Utrehta, prihvatila je sugestiju da piše “tadašnji premijer”, iako je bila reč o izvodu iz medija o otvaranju borske topionice. Nekoliko dana kasnije, kako je objasnila za Vreme, komesar izložbe arhitekta Slobodan Jović, u dogovoru sa “Modernima”, ponudio joj je da u katalogu objavi drugi, već objavljen stručni rad, ali je takvu ponudu odbila. Zbog mogućnosti da će Savet povući već prihvaćeni tekst Deane Jovanović, Jelica Jovanović, Dragan Stojmenović i još jedan autor, koji je želeo da ostane anoniman, najavili su povlačenje svojih tekstova iz kataloga.
Jedini uslov koji je Deana Jovanović postavila kada je prihvatila poziv “Modernih” bio je da želi da “nema cenzure i da ima potpunu autorsku slobodu”, jer kao neko ko jako dobro razume Bor antropološki, profesionalno, zna da je taj grad “decenijama unazad bio politički poligon da prikaže stvari onakve kakve nisu, da je bio poligon za ulickani politički marketing”.
“Obavestila sam autore da je nemoguće govoriti o Boru, njegovom kontekstu i zagađenju a da se ne dodirne politika. Naglasila sam da ne može da se napravi relevantna studija o ovom gradu ukoliko se ne prikaže realistično sa svim svojim svetlim i tamnim temama. Autorima se jako sve ovo dopalo i rekli su da je to upravo ono što žele da inkorporiraju u Katalog. Rekla sam im da ne želim da trošim vreme na nešto što će posle biti cenzurisano pa odbačeno, u šta su me razuverili”, navela je ona, dodajući da su krajem aprila, međutim, Stručni savet i komesar poslali “Modernima u Beogradu” komentare na finalnu verziju kataloga, sugerišući im da izbace njen tekst, što su oni odbili. Usledio je drugi mejl sa obeleženim spornim delovima teksta, o čemu su je “Moderni” obavestili i ponovili da ostaju pri stavu da prihvataju njen tekst po cenu da kataloga ne bude.
Ljiljana Miletić Abramović negirala je za Vreme da je reč o cenzuri, navodeći da je tekst “napisan lošim stilom, i nema naučnu aparaturu”, ali ga je ona ipak poslala Ministarstvu kulture i informisanja na superviziju.
Prema njenim rečima, katalog jeste prijavljen kao deo projekta “Osmi kilometar”, ali nije uslov za učešće Srbije na Bijenalu.
Komesar Slobodan Jović podsetio je za Vreme da je potvrda o datumu održavanja Bijenala stigla tek u februaru, “što je dovelo do kašnjenja u pregledu materijala i do manjka kvalitetne komunikacije između aktera ovog projekta”.
Prema njegovim rečima, osim stava Stručnog saveta da tekst Deane Jovanović u integralnom obliku “nije stilski i u tonu adekvatan katalogu izložbe za Bijenale arhitekture u Veneciji, nema nikakvih drugih negativnih namera prema autorki ovog teksta njenom integritetu kao autora i priznatog člana akademske zajednice, niti pokušaja prikrivanja teme kojom se autorka bavi”. Naprotiv, kako je naglasio, projekat “Osmi kilometar” izabran je na konkursu upravo zato što je “smatrano da je važno baviti se Borom i svim problemima grada i ljudi koji u njemu žive, i da bez te činjenice mi danas ne bismo ni bili u situaciji da imamo izložbu sa ovom temom”.
Ipak, kako je ocenio, “radi se o međunarodnoj arhitektonskoj i umetničkoj izložbi na kojoj se predstavljamo kao Republika Srbija i koja podrazumeva određeni nivo odgovornosti u međunarodnom kontekstu”.
“Moderni u Beogradu” nisu želeli da komentarišu za Vreme ceo slučaj, smatrajući da do kraja avgusta – do kada je pomereno žiriranje nacionalnih paviljona na Bijenalu, imaju dovoljno vremena da stavove brojnih učesnika u tom projektu usaglase u cilju najbolje moguće, kritičke prezentacije teme izložbe – grada Bora i njegove budućnosti.
Smatraju i da je rad na sadržaju kataloga u duhu ovogodišnje teme-pitanja Bijenala “Kako ćemo živeti zajedno?”, sa čim se slaže i Deana Jovanović: “Cenzurom mog članka upravo se ekološko-društveno-politički aspekt gubi iz projekta, dok se izbacivanjem članka iz Kataloga istovremeno nipodaštavaju poteškoće Borana pod dimom i njihove čežnje za čistim vazduhom. Borani koji udišu taj vazduh ne dišu isti vazduh kao i komesar, Stručni savet i Ljiljana Miletić Abramović. Živeti zajedno, što je tema ovog Bijenala, jeste i političko pitanje”.
Tekst Deane Jovanović planiran za katalog izložbe “Osmi kilometar” deo je njenog dugogodišnjeg projekta o kojem piše knjigu, koja će izaći za američkog izdavača, jer “Bor je grad koji može da objasni šta se dešava i na globalnom planu”.
Među pet pasusa njenog teksta koji su označeni kao sporni našle su se konstatacije da se obećanja o “boljoj budućnosti Borana i ogromne investicije u njihov grad koriste kao paravan za kratkoročno bogaćenje elite i uvećavanje partijske moći”, kao i da “ekološke katastrofe nisu samo žarišta intervencija i sanacija, već unosne prilike za brzinsko bogaćenje, partijske dogovore, sticanje političkih glasova, ličnu dobit i čak privatizaciju”. U zaključku teksta, koji je markiran u celosti, a tiče se retorike dostizanja tzv. EU standarda, Deana Jovanović ocenjuje da je to još jedna predstava zarad čisto ekonomskih dogovora.
“Zapravo, zajmovi za obnovu stare topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline poslužili su kao dobra investicija radi postizanja boljeg dogovora s novim kupcem. Ekološka ulaganja su tako poslužila srpskoj vladi da se konačno ’reši’ ekološkog (i finansijskog) tereta koristeći retoriku EU standarda, istovremeno usmeravajući budućnost Bora i Srbije u drugom pravcu. Ekološki projekat koji je zvanično trebalo da ublaži zdravstvene rizike zapravo je postao puka roba planirana da bude prodata na svetskom tržištu. Osim činjenice da ovaj ekološki projekat nije u sebi sadržao holistički pristup ekologiji, u ovom slučaju takođe vidimo i kako je neispravna i veoma skupa ekološka roba poslužila da privuče kineski državni kapital. Prikladno smeštena na periferiji EU, danas je ova kineska kompanija konačno stekla poziciju na mapi eksploatacije mineralnih bogatstava Evrope, i to preko Bora, bez mogućnosti da ih lokalni državni mehanizmi kontrolišu. Mesto ’svetle ekološke budućnosti’ se otud pretvorilo u lokalno mesto ekološkog neuspeha i ujedno uspeha globalnog kapitalizma. Dok su Borani ostavljeni da se i dalje bore i da pokušavaju da razumeju svoje nevolje sa zagađenjem, neispunjena obećanja o čistom vazduhu ostaju mesto trijumfa kineskog državnog kapitala i lokalne partijske politike, dok će potencijalna dobit koju kompanija bude ostvarila biti redistribuirana negde drugde u predstojećoj budućnosti, bez obzira na cenu po zdravlje“, navela je Deana Jovanović.
Predsednik Bijenala Roberto Ćikuto i ministarka, foto: MKI
Međunarodno bijenale arhitekture u Veneciji, odloženo 2020. godine zbog pandemije korona virusa, biće zvaničano otvoreno 22. maja, a do kraja novembra predstaviće više od sto učesnika na centralnoj izložbi “Kako ćemo živeti zajedno?”, uz 63 izložbe u nacionalnim paviljonima.
17. Bijenala arhitekture, čije je odlaganje dovelo do pomeranja termina 59. Bijenala umetnosti za 2022. godinu, predstavlja na centralnoj izložbi 112 učesnika iz 46 zemalja, koji se takmiče za nagrade. Među 63 nacionalna učesnika 17. Bijenala arhitekture, koji će se predstaviti u paviljonima u Đardinima, Arsenalu i u centru grada, najavljene su i četiri zemlje koje prvi put učestvuju – Grenada, Irak, Uzbekistan i Azerbejdžan.
Iz regiona bivše Jugoslavije u nacionalnim paviljonima predstaviće se Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija i Kosovo.
Zlatni lav za životno delo dodeljen je španskom arhitekti, predavaču, kritičaru i teoretičaru Rafaelu Moneu, a posthumno brazilsko-italijanskoj arhitekti, dizajnerki, scenografkinji, umetnici i kritičarki Lini Bo Bardi.
*Foto i video: Ministarstvo kulture i informisanja
(SEEcult.org)
