09.07.2021 | 21:47
Muzej popularnih i supkultura (Pop-SubUP) pokreće projekat “Camping the trash out”, koji je tematski fokusiran na tematiku kempa, a cilj je preispitivanje granica između i prema različitim supkulturama. Šire gledano, cilj projekta je i preispitivanje različitih društvenih pitanja, poput identitetskih ili ekonomskih, ali i isticanje važnosti manje zastupljenih zanimanja u sferi kulture i umetnosti.
Preispitujući opšteprihvaćene društvene norme, kemp estetika ostaje “igralište za diskusiju” za mnoge i dan danas. Kemp se ne vodi terminima šta je normalno, a šta ne, već ostaje jednako predmet percepcije i interpretacije za autore i publiku. Zato je i odabran za temu pilot-projekta koji, prema najavi Pop-SubUP, obuhvata izložbe, radionice i objavljivanje publikacije u završnici.
Organizatori projekta “Camping the trash out” ukazuju da je kemp kao pojam nedefinisan, neuhvatljiv, neprecizan i samim tim nejasan mnogima koji se prvi put susreću sa njim. S druge strane, sve češće ga je moguće sresti u medijima, a veliku pažnju privukao je kada je bio odabran za temu Met Gala 2019. Modna urednica Vanesa Fridman (Vanessa Friedman), slikovito opisuje nerazumevanje kempa među mnogima koji su učestvovali na tom velikom modnom događaju za prikupljanje donacija za Metropoliten muzej u Njujorku. “Met je kostimiranje za zabavu pretvorio u takmičarski događaj. Kemp kao vid samoizražavanja, ima moć i suštinu, ali ovaj događaj je uglavnom predstavio kemp u službi prodaje i slave. Uprkos svoj odeći, kemp je ogoljen’’, navela je ona u Njujork tajmsu.
Studentkinja sociologije Jelena Jovanović, u okviru projekta Camping the trash-out istražuje temu kempa upravo kroz studiju slučaja Met Gala 2019, pokušavajući da odredi njegove korene:
“Kemp je bio i jeste i izraz urbane srednje klase na Zapadu, pogotovo od šezdesetih godina prošlog veka. Sredinom XX veka konzumenti kemp kulture su, uglavnom, mladi koji su pripadali srednjoj nižoj klasi. Glavni predstavnici kempa tog doba (pa i danas) su umetnici i/ili izvođači kao što su Dejvid Bouvi (David Bowie), Fredi Merkjuri (Fredy Mercury), Elton Džon (Elton John), Madona (Madonna), Doli Parton (Dolly Parton), Me Vest (Mae West), Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), Lajza Mineli (Liza Minnelli) i mnogi drugi. Ovde je reč o pojedincima koji su imali ogroman uticaj na mlade tokom jačanja raznih antiratnih pokreta u Americi, protestima i borbe za ženska prava i uspostavljanje demokratskijeg društva no što je bilo postojeće u tom periodu”, navela je Jelena Jovanović.
Ostaje otvoreno pitanje, međutim, da li se zaista počeci kempa vezuju za sredinu XX veka? Mnogi kažu da njegovi koreni sežu duboko do visoke mode Versaja, a neki pak smatraju da su njegovi koreni usko vezani za LGBTQ+ estetiku iz sredine XX veka. Izvesno je samo da je reč o teško definisanom pojmu, iako se može govoriti o elementima i osnovama kemp stila, koji u svojoj suštini dele karakteristike sa savremenim razumevanjem kempa.
Dragana Šarić (Bebi Dol) na Letnjoj pozornici u Nišu 1991.
Istoričarka umetnosti Ana Samardžić ističe modu makaronsa i dendija kao zanimljivu preteču kemp estetike, čiji se elementi mogu primetiti i u savremenom stvaralaštvu: “Kada je kemp kao stil počeo da se proučava tokom šezdesetih godina 20. veka, popularna kultura je već počela da evocira određene stilove i fenomene iz dugog 19. veka. Osamdesetih godina dendizam se ponovo pojavio, ovog puta među muzičarima Novog romantizma, žanra koji je procvetao u Ujedinjenom Kraljevstvu. Moda preteranog, raskošni istorijski kostimi, eklekticizam, andorogenost, tradicionalno nekarakteristična šminka za muškarce i feminiranost postali su deo savremene pop kulture. U muzici je na nove romantičare pored nju vejva kome su delimično i sami pripadali, uticao glem rok sa svojim androgenim figurama poput Dejvida Bouvija, a u muzičkom smislu oni su potom izvršili veliku uticaj na sint-pop koji će dalje obeležiti deceniju”.
Sveprisutnost kemp stila otežava određivanje njegovih korena, a njegova raspršenost otežava isticanje jasnih karakteristika koje čine kemp koherenthim pojmom. Ipak, “zamućen vid”’ pri percipiranju kempa ne sprečava primenu tog pojma. Aktuelni muzički video Montero mladog autora Lil Nas X upravo se opisuje kao savremeni kemp stil. To povlači i pitanje da li se onda možemo govoriti o kemp ličnostima.
Antropološkinja Jelena Beočanin, koja istražuje Bebi Dol kao primer kemp estetike na ovim prostorima, smatra da je Bebi Dol u svom ranom stvaralaštvu često kontrastira tradicionalno i popularno: na primer, u Lapis Lazuli muška igračka grupa izvodi nešto nalik narodnim igrama sa juga (podseća na oro ali i nije baš) u narodnim nošnjama sa noževima, a Bebi Dol nosi kostim zečice… Da li su Bebine predstave i asocijacije, pa posledično i rana muzika i stvaralaštvo, potkrepljene idejama o istoku iz dela popularne kulture i književnosti (Valentino i crno beli filmovi 1920ih, Lorens Darel i Aleksandrijski kvartet…)’’.
Kreacija Džermi Skonta (Jeremy Scott), koju je predstavila pevačica Keti Peri (Katy Parry) na Met Gala 2019. često je kritikovan zbog svog lošeg razumevanja kemp stila, foto:Vogue
Scenografsko-kostimografsku postavku na Festivalu Dev9t realizovali su modna dizajneraka Anja Knežević i scenske arhitekte Nina Papić i Stefan Spirovski.
Projekat je finansijski podržan od Princ Klaus Fonda iz Amsterdama, a okviru projekta otvorena je interaktivna izložba “Pronađi kemp u sebi..!?” u okviru Festivala Dev9t u Ciglani. Od 19. do 25. jula biće otvorena i izložba radioničarskog tipa sa pratećim programima u KC Magacin, a projekat se zatvara filmom i publikacijom koja sadrži, pored tekstova Ane Samardžić, Jelene Beočanin i Jelene Jovanović, i radove mladih esejista (Tamare Tice, Tatjane Ristić, Smilje Čarabaje i Vladimira Milsavljevića).
(SEEcult.org)
