document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

Izložba Dejana Markovića State of Nature bavi se problemom konstrukcije pojma prirode u savremenim društvima. Ona povezuje tradicionalnu muzejsku predstavu prirode sa recentnim tehnološkim hibridima čoveka i mašine, dovodeći u vezu prirodnjačku zbirku sa najsavremenijim mašinskim entitetima.

Uvodeći perspektivu nove autonomne mašine, izložba preispituje upravo politiku ovih transformacija. Ulaskom u doba tajnih/dubokih država (deep state) u kojima trgovinu, predviđanje ljudskog ponašanja, političkih i klimatskih promena vode i analiziraju deep algoritmi i neuronske mreže svetskih korporacija i tajnih službi, veštačka inteligencija čini osnovu većeg dela savremenog softvera i autonomnih sistema.

Izložba je prostorno strukturirana oko naučnog modela „vanredne situacije”, kao simulacije trening centra za autonomne mašine sačinjenog od drvenih ploča, plastičnih buradi, dečijih lutaka, cigala, pisanih znakova i svetlećih objekata. Pomoću ovih didaktičkih alata mašine uče da razumeju svet pre nego što kao gotovi proizvodi namenske i vojne industrije napuste sigurnost razvojnih hala. 

Oblici stvari pred mojim očima (Shapes of Things Before My Eyes) je naziv četvorokanalnog video rada čija je radnja smeštena u depo Prirodnjačkog muzeja Joaneum u Gracu (Austrija), gde je bogat arhiv artefakata iz prirode, star preko dve stotine godina, podeljen u četiri zbirke: mineralogiju, paleontologiju, botaniku i zoologiju. Kolekcija je ujedno i laboratorija u kojoj zajedno rade restauratori i istraživači, ali istovremeno i svedok naučne vizije modernog društva kao konstantnog procesa konstruisanja slike prirode.

Autonomni robot, kroz čiju se vizuru posmatra zbirka artefakata, ulazi u prazne arhivske prostore u potrazi za informacijama i razumevanjem koje konstituiše mašinsku svest. Sa svim svojim senzorima i raznovrsnim kamerama otkriva, uči, beleži i definiše prostor kojim se kreće. Mašina bez ljudi se u prostoru bez života samostalno suočava sa apokaliptičnom slikom ljudske konstrukcije sveta. Kombinacija infracrvene kamere, noćne kamere, kamere sa programima za praćenje i detektovanje ljudskih formi, 3D skenera i kinekt kamere čini pogled savremenog non-human entiteta. Iako podseća na naučnu fantastiku, zapravo je nonfiction film koji postavlja pitanje današnje slike odnosa prirode, čoveka i mašine.

Izložba je nastala u saradnji sa stručnjacima koji intenzivno rade na razvoju autonomnih robota, samostalnog mašinskog učenja, mašinskog razumevanja slike, veštačke inteligencije i neuronskih mreža na Tehničkom univerzitetu u Gracu, kao i kustosima i restauratorima Univerzalnog muzeja Jaonneum. Koncept je nastao kao proces razumevanja kompleksnosti današnjice, tehnološkog razvoja i njegovih političkih implikacija tokom rada na projektu The Incomputable, koji istražuje granice kompjuterske logike, neuronalnih kompjutera i promišljanja „mašinskog nesvesnog”.

Izložba se organizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Austrijskog Kulturnog Foruma.

Dejan Marković je vizuelni umetnik koji živi i radi u Berlinu i Gracu. Trenutno radi kao predavač i istraživač na projektu The Incomputable na Institutu za savremenu umetnost Tehničkog univerziteta u Gracu. U diskurzivnim radovima s fokusom na politike konstruisanja digitalnog i analognog prostora, Marković traži mogućnosti za razumevanje kompleksnih institucionalnih i društvenih odnosa. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu a magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Berlinu. Aktivno izlaže samostalno i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Kao deo umetničkih grupa, koncipirao je i žirirao više međunarodnih izložbi i umetničkih projekata.

Kustos: Zoran Erić