Feđa Kiselički se godinama bavi buđavim predelima koje je njegov nemar prema hrani umeo da rasprostre po namirnicama u frižideru. Kako kaže, „projekat fotografskog interesovanja za živi svet frižidera” osmislio je kao kritiku savremenog bahatog odnosa prema hrani. Fasciniran oblicima, bojama i svetlosnim efektima detalja golom oku nevidljivog stvaralaštva buđi, Feđa je snimao mikro svet nastao iz sopstvenog, ali i šireg ljudskog nemara makro objektivom, da bi potom snimke višestruko uvećavao, čemu svedoče ovde izložene fotografije. Takvim umetničkim postupkom, koji bi mogao da se shvati i kao izraz bioumetnosti, ljudska neodgovornost je dobila monumentalne razmere gusto satkanog i nezaustavljivog života razigranih micelijuma majušnih gljiva, čime je Feđa umnogome otežao navike neprimećivanja i nebavljenja problemom prehrambenog javašluka. Njegov je umetničko-fotografski potpis jedinstven među čitavom plejadom umetnika i umetnica čije je stvaralaštvo nadahnula plesan, a među koje spadaju i nemački umetnički fotograf Klaus Pihler, čije mrtve prirode s buđavom hranom kritički podsećaju na činjenicu da danas blizu milijardu ljudi na planeti gladuje, ali i meni omiljena Elin Tomas, koja veze, hekla i šije verističke motive plesni.
Zaposlen je u Muzeju grada Novog Sada kao fotograf, a izlagao je na jedanaest samostalnih izložbi.
Dr Ivana Pražić
