Prva i jedina izložba u Beogradu posvećena Fluksusu održana je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 1986. godine pod nazivom „Fluxus“ i na njoj su bili predstavljeni radovi protagonista ove internacionalne neoavangardne tendencije iz zbirke Muzeja savremene umetnosti koja broji 18 radova, kao i nekoliko privatnih kolekcija. Izložba „Fluksus u Beogradu“ jednim delom preuzima materijal sa prethodne izložbe i zato se može okarakterisati kao njena nova i izmenjena verzija koja takođe ima didaktički karakter, i prevashodno je namenjena novim generacijama ljubitelja umetnosti. Budući da materijal danas dostupan u Beogradu uglavnom potiče iz perioda istorijskog Fluksusa (1962-1966) i Fluksusa prve polovine sedamdesetih, izložba se koncentriše na ove periode, pridružujući originalnim radovima (kutije, objekte, grafike, crteži, partiture) tekstualne, foto, video i audio dokumente vezane za delovanje ovog pokreta, uključujući i eksponate vezane za kontakte domaćih stvaralaca (Branko Vučićević, Miroljub Todorović) sa akterima Fluksusa.
Fluskus nije bio pokret već nekoherentna konstelacija stvaralaca iz oblasti muzike, vizuelne umetnosti, performansa i poezije koji su, oslanjajući se na iskustva dade i Dišana, delili zajedničku aspiraciju za rušenje kulturno postavljene distinkcije između umetnosti i života, a samim tim i ukidanje buržoaske institucije umetnosti. Fluksus je bio „aktivna filozofija iskustva koja nekada uzima formu umetnosti“ (Ken Fridman) i koja polazi od uverenja da umetnička aktivnost mora biti lišena specijalnog statusa kao specijalne aktivnosti i resituirana unutar šire oblasti svakodnevnog iskustva. Za razliku od istorijskih avangardi, Fluksus umetnici nisu težili pozitivnoj utopiji i pravljenju modela za transformaciju sveta, već su svoj kreativni potencijal usmeravali malim i jednostavnim događajima, situacijama i stvarima koje čine svakodnevicu. Umetnici Fluksusa upošljavali su širok dijapazon izražajnih sredstava koji obuhvata događaje, hepeninge, performanse, objekte, instalacije, muziku, poeziju, filmove, video, multiple i mejl art, sve to kroz destrukciju specijalističkih aspekata umetnosti.
Fluksus je predstavljao neku vrstu čvorišta i filtera za raznovrsne radikalne ideje, jezičke eksperimente i manifestacije intermedijalnosti koje su u prvoj polovini šezdesetih cirkulisale neoavangardnim krugovima i potom se profilisale u specifičnim programima i individualnim poetikama konceptualne, procesualne i siromašne umetnosti, performansa, mejl arta itd. Pored predstavljanja ove specifične kolekcije Muzeja savremene umetnosti, izložba „Fluksus u Beogradu“ ima za cilj da ovu antiumetničku, antiinstitucionalnu i kontrakulturalnu pojavu predstavi i interpretira iz savremene perspektive i izbavi iz neprepoznatljivosti u koju je zapala rasejavanjem svojih ideja i tragova po umetničkim praksama od šezdesetih do danas.
Izložba „Fluksus u Beogradu“ traje do 25. januara 2015. Možete je pogledati u Salonu MSU svakim danom od 12 do 20 časova, osim utorkom.
Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje Bojani Makavejev, Miroljubu Todoroviću, Branku Vučićeviću i Branislavu Dimitrijeviću na pozajmici eksponata za izložbu.
Autor izložbe je kustos dr Dejan Sretenović.
Erik Andersen, Jozef Bojs, Džordž Breht, Albert M. Fajn, Robert Filiju, Henri Flint, Volf Foštel, Ken Fridman, Al Hansen, Dik Higins, Artur Kepke, Milan Knjižak, Takehisa Kosugi, Džordž Mekjunas, Džekson Meklou, Elison Noulz, Joko Ono, Nam Džun Paik, Ben Paterson, Vilijem de Rider, Džejms Ridl, Mieko Šiomi, Tomas Šmit, Endre Tot, Emet Vilijams, Ben Votije, Robert Vots…
