22.06.2019 | 23:56
Digitalna oštrica – Ljubav, sreća i poslovi u svetu veštačke inteligencije ili gde je tu korist za mene?
Piše: dr Adam Sofronijević
Prolećni meseci tradicionalno inspirišu ljude da misle, pišu, čitaju i delaju u polju koje se često profano defiše kao ljubav. Prvi komšija ovog polja, kako god ga definisali, zove se sreća, a 2019. godine ona je često vezana za posao koji obavljamo u profesionalnom smislu. Tako i u digitalnom svetu koji nastaje nalazimo ova tri pojma, očigledno nerazdvojno uvezana, a nama ljudima nenaviknutim na ovaj novi svet, čini se ipak u čudnovatom trouglu relacija. Digitalni svet urušava stare pojmove i koncepte i rađa potrebu da se grade novi, a mi neke, koji su nam naročito dragi i koje smatramo posebno ljudskim, kao što su ljubav i sreća, ne smemo ni da počnemo da zamišljamo u novim digitalnim okvirima, verovatno najviše prateći strepnju da će gubeći i deo onog ljudskog u njima oni izgubiti smisao. Ali, kako su prethodni prilozi serijala Digitalna oštrica pokazali, svet u kome živimo 2019. godine definitivno je svet digitalnog, pojednostavljeno rečeno – svet veštačke inteligencije i velikih skupova podataka i stoga nema smisla zanositi se romantičnom čežnjom da se sve može promeniti osim onoga što je baš nama ljudima najvažnije.
Njujorški novinar Dejvid Valas Vels (David Wallace-Wells) 23. maja na svom Tviter nalogu podseća nas da najveća pretnja kapitalizmu nije socijalizam, već pesimizam. Ova doskočica nastala u jednom drugom svetu uovdi nas u razmišljanje o pojmovima kao što su sreća, težnja ka ostvarenju cilja i dobrobiti za sebe, a onda i dobrobiti za druge, pa time i u razmišljanje o odnosima sebe i drugih. U digitalnom svetu, u kome koncepti kapitalizma i socijalizma, urušeni kao i svi drugi, mogu izazvati samo asocijacije i inspiraciju, pomenuto razmišljanje ukazuje na istinu o ljudskoj prirodi spoznatu u jednom drugom vremenu, istinu koja se odnosi na uslovljenost relacije sreće ili nesreće pojedinca i međusobnih ljudskih odnosa zasnovanih na davanju i primanju, voljnom ili nevoljnom, organizovanom ili haotičnom, a koje definiše svakoga od nas kroz donose sa drugima. U digitalnom svetu u kome su i dobra pretežno digitalna, i kao takva besplatna, savršena i apsolutno dostupna, pitanja davanja i primanja – raspodele kako se to nekada govorilo, menjaju svoju suštinu, a time menjaju i suštinu sreće zasnovane na njima, u krajnjem ishodištu menjajući i onaj teško opisivi domen, koji smo do sada smatrali isključivom sferom i poslednjim utočištem ljudskog, a koji romantično i potpuno opravdano zovemo ljubav.
I dok jedan od najkontroverznijih autora današnjice Tajler Kauen (Tyler Cowen) u aprilu piše ljubavno pismo američkom antiheroju – kako stoji u naslovu njegove najnovije knjige, mi se pitamo kako se može voleti Velika kompanija kojoj Kauen naslovljava pismo i knjigu, istovremeno svoju ljubav definišući kao antiheroja ili antiheroinu – kako već ko gleda na tu stvar.
Prema Galupovom istraživanju iz 2016. godine šest odsto Amerikanaca ima veliko poverenje u velike kompanije, a samo 12 odsto u njih ima ikakvo poverenje. Imajući ovo istraživanje na umu, Kauen u knjizi iznosi logičan zaključak da nam nedostaje ljubav prema velikim kompanijama, jer kako ih možemo voleti ako nemamo poverenja u njih? Ovakvo razmišljanje Kauen stavlja u srce problema da ne volimo ono što nam donosi najveće koristi. Bez Velike kompanije ne bismo imali gotovo ništa od onoga što danas imamo u izobilju: struju, tekuću vodu, prevozna sredstva, bogatstvo raznovrsne hrane, knjige koje čitamo i pesme koje slušamo. Srce problema prema Kauenu sadrži našu ljudsku potrebu da antropormofizujemo Veliku kompaniju dajući joj ljudske kvalitete i gradeći ljudske odnose, poverenje, ljubav, za koje ljudski očekujemo reciprocitet u davanju, odnsono primanju. Sa svoje strane, Velika kompanija ne reaguje na našu inicijalnu zaljubljenost, tako prirodnu imajući u vidu šta od Velike kompanije dobijamo i koliko to emotivno doživljavamo, posebno jer je to što dobijamo pretežno besplatno, savršeno i trenutno dostupno. Kada, uprkos marketinški iskazanoj, a svakako lažnoj, jer kako organizacioni entitet može imati osećanja, ljubav Velike kompanije prema čoveku dugoročno i suštinski izostane, i pored i uprkos svih izliva čovekove ljubavi prema njoj, poverenje nestaje i po Kauenu, najveći problem današnjice – neuzvraćena ljubav nastaje. Ovo poverenje i njegova antropomorfizacija u formi ljubavi neuzvraćena je usled suštine digitalnog sveta u kome se obavlja posao Velike kompanije, suštine koja se pokorava ključnim rečima besplatno, savršeno i aspolutno dostupno. Nekorisno je, zarad zadovoljenja ličnih projekcija tražiti antropomorfne analogije ovom primeru – u digitalnom ili prethodnom svetu, ali treba se setiti da je inspiracija čoveku uvek dolazila iz nekorisnih stvari, kao što je na primer umetnost, kako je lepo definiše tradicionalni kanon.
Politički bloger Kevin Dram (Kevin Drum) na portalu motherjones.com prenosi 9. juna statističke podatke koji se odnose na percepciju sreće u zemljama širom sveta, inspirisan odlukom Vlade Novog Zelanda da u budućnosti prioritet društvenog razvoja ove zemlje bude sreća, konkretno dobrobit i zadovoljstvo životom, a ne ekonomski rast. U svim zemljama sveta prosečna procena ljudi o tome koliko su ostali ljudi srećni daleko je niža od iskazanog nivoa sreće tih samih ljudi. Na primer, u SAD 90% ljudi u istraživanju tvrdi da su srećni, dok prosečna prognoza ljudi u istoj zemlji kaže da je samo 50% njih zaista i srećno. Odakle ovakav disbalans, odnosno odakle ovakav manjak vere u sreću? Dram ukazuje na mogućnost da ljudi ne umeju da procene stvarnu sreću drugih ljudi, kao i na to da možda veliki broj ljudi lažno definiše stanje svoje sreće u istraživanjima. Ma koliko bila privlačna ova, reći ćemo olaka objašnjenja, mi ćemo inspirisani prethodno pomenutom Kauenovom knjigom uputiti čitaoce da potraži odgovor u relacijama sreće, ljubavi i posla u digitalnom svetu, imajući na umu ključne reči tog sveta – besplatno, savršeno i apsolutno dostupno.
Preovlađujuća percepcija poslova u digitalnom svetu koji nastaje može da podlegne svim manama i prednostima stereotipa, ali može da bude izgrađena i na osnovama razumevanja fundamentalnih istraživanja koji se bave ovom temom. Rezutlate većeg broja takvih sitraživanja sažima 1. maja ove godine Ričard Florida (Richard Florida) u tekstu na portalu citylab.com u kome razmatra uspon ruralne kreativne klase. Ovaj, u kontekstu stereotipnog razmišljanja o poslovima u digitalnom svetu – oksimornon, a u realnosti veoma važan koncept, pokazuje nam u svojoj suštini bogatstvo raznolikosti digitalnog sveta, koji istovremeno i ruši i gradi nade i strahove, i otvara i zatvara mogućnosti i odnose. Ukoliko je moguće ostvartiti kreativnost u ruralnim oblastima, a ozbiljna istarživanja koja navodi Florida ukazuju da je to moguće, trougao sreća, ljubav, posao u digitalnom svetu iznenada dobija druge dimenizje, mnogo šire nego što nam se to činilo iz starog sveta. Razmišljanja o ruralnim oblastima samo kao o poljoprivrednom proizvodnjom definisanim oblastima mogu se u digitalnom svetu proširiti na sva ona geografska područja, koja suštinski prestaju da imaju bilo kakvu proizvodnju, poljoprivrednu ili nepoljoprivrednu, savremenim pustinjama napuštenim od kapitala, a zatim i od velikog broja ljudi. Naučno ustanovljena realnost da je i u takvim oblastima kreativno delovanje prisutno i moguće budi nadu za sve one stanovnike ruralnih oblasti, čak i u okvirima proširene definicije ruralnog koja obuhvata periferne regije, periferne države i periferne delove kontinenata, da se sreća i ljubav mogu povezati istim relacijama sa poslom, kao i u urbanim predelima, te da u tom smislu dostojanstvo i ljudskost života proživljenih u ovakvim geografskim predelima u digitalnom svetu ne moraju da se razilikuju od onih u urbanim ili centralnim oblastima i da zavise samo od volje pojedinca, a ne unapred zadatih životnih okolnosti kakva je geografska dispozicija rođenja ili trenutnog boravka.
Tema meseca
GDP-B: Korist u svetu veštačke inteligencije
Prethodne mesece svakako su obeležila mnogobrojna razmatranja pojma i koncepta korisnosti u digitalnom svetu, bazirana na unapređenju i razvoju koncepta bruto domaćeg proizvoda – BDP-a. Portal svetskog ekonomskog foruma weforum.org donosi u maju tekst o mogućnostima procene vrednosti interneta. Polazi se od pitanja kako je moguće da je 1983. godine vrednost digitalne muzike, softvera, podataka i vesti, onoga što bismo danas, uz još po nešto, nazvali internet, iznosila 4,6 procenata BDP-a SAD, a da je 2018. godine i pored digitalne revolucije, ova vrednost porasla za samo jedan procenat. Razlog je u instrumentu koji meri vrednost – u BDP-u, odnosno u prevaziđenom konceptu vrednosti, tj. korisnosti. Kao i svi drugi koncepti, i korist se urušila pred naletom digitalnog i neophodno je iznova definisati.
Kako digitalno dobro, besplatno, savršeno i apsolutno dostupno, može imati vrednost u starom svetu? I kako je moguće da digitalni svet ima ikakvu vrednost bez ovakvih dobara? Da bi se razrešila ova dilema uvodi se nova mera, BDP-K – bruto društveni proizvod korisnosti, odnosno na engleskom GDP-B (benefits).
BDP-K meri korist nekog dobra ili usluge tako što se procenjuje novčana vrednost koju bi ljudi prihvatili da se odreknu određenog dobra ili usluge. Utvrđeno je da bi prosečan korisnik prihvatio da se odrekne Fejsbuk profila na mesec dana u zamenu za 48 dolara. Na ovaj način može se utvrditi nominalna novčana vrednost koristi koju Fejsbuk pruža zbiru svih njegovih korisnika. Sa druge strane, naučna istraživanja nepobitno su utvrdila relacije između korišćenja društvenih mreža i stanja kakva je depresija. Naravno, korišćenje i drugih digitalnih proizvoda ima svoje emotivne i psihološke konsekvence, pozitivne i negativne. Stoga je nemoguće svesti korisnost digitalnog dobra na njegovu novčanu korisnost iskazanu kroz meru kakva je BDP-K. Ovo je, naravno, važilo i u starom svetu. Setimo se samo proizvoda kakvi su cigarete ili automobili, koji su pored novčane imali i emotivno-psihološku korisnost, pozitivnu ili negativnu. Posao u digitalnom svetu, bilo da se vezuje za proizvodnju ili konzumiranje, a najčešće kombinaciju ova dva načina pristupa digitalnim dobrima, neizostavno nosi stepen procene korisnosti koji nije samo novčani i nemoguće ga je u potpunosti iskazati u kontrolisanim uslovima nastalim kada se pokuša novcem istisnuti sve ono inherentno ljudsko i stvoriti vakuum osećanja i emocija. Stoga je, čini se, nemoguće razmotriti trougao ljubav, sreća, posao u digitalnom svetu, a da se ne postavi pitanje – gde je tu korist za mene?
*Foto: Gerd Altmann / Pixabay
*Prilog je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda 2
