27.08.2021 | 18:04
Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” otvorena je 26. avgusta u galeriji Menjačnica Gete instituta u Beogradu, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti (NGVU), povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa (1921-1986), jednog od najznačajnijih umetnika nemačke i svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa (1921-1987), jednog od najznačajnijih umetnika u regionu i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse na ovim prostorima. Osim radova Bojsa i Mangelosa, izložba obuhvata i radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, specijalno produkovane za ovu priliku na tragu angažovane umetničke prakse dvojice uticajnih prethodnika.
Izložbu je svečano otvorila u Menjačnici ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, a mnogobrojnoj publici, koja je u izložbeni prostor mogla ući samo sa zaštitnim maskama, obratili su se i nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman i kustosi izložbe dr Selman Trtovac i dr Ivana Bašičević Antić, koji su podsetili na Bojsovu posetu Beogradu 1974. godine i istakli uticaj oba umetnika na domaćoj sceni.
Ambasador Tomas Šib rekao je da su se Bojs i Mangelos poznavali samo površno, ali ih je povezivao zahtev da “stvaraju nove impulse za društvene promene, za humaniju budućnost, za jedan bolji svet”.
“Danas je teško poverovati da je Bojs nekada međunarodno bio pođednako poznat kao Endi Vorhol. To je možda uslovljeno time što je Bojs pre svega umetnik koji je izvodio akcije. Vorholu je bilo mnogo jednostavnije da svoju milionsku publiku privuče svojim pop art printovima”, rekao je Šib, izrazivši zadovoljstvo što će izložba ići dalje na turneju po regionu. Posebno je zahvalio kolekcionaru Karlu Hajncu Rumenom koji je ustupio Bojsove signirane radove – 40 grafika i multipla, 45 plakata, 50 poštanskih dopisnica i pozivnica, kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.
Direktor Gete instituta Frank Bauman, istakao je Bojsovu provokativnu prirodu i kritički duh.
Napominjući da su Bojs i on živeli u istom gradu – u Diseldorfu, te da je po Bojsovoj smrti, kada je imao 18 godina, i počeo da se interesuje za umetnost, Bauman je istakao da je Diseldorf “bio i do danas ostao grad umetnosti”, a Diseldorfska akademija svojevremeno je bila centar Zapadne Nemačke, gde su se “novi načini mišljenja, kritički duh i revolt protiv establišmenta, manifestovali radikalnije nego bilo gde drugde u Nemačkoj. Njen profesor Bojs, kako je dodao, nalazio se u centru pažnje: “Bojs nije bio onaj koji je tražio konsenzus, on je provocirao”, rekao je Bauman, koji se osvrnuo i na Mangelosovo stvaralaštvo, ukazujući da, iako se njegova dela mogu videti u velikim svetskim muzejima, “mnogi izvan ovog kulturnog prostora tek treba da ga otkriju”. To je, kako je dodao, i jedan od ciljeva izložbe koja ujedinjuje dva velika umetnika.
“Gete institut se uvek trudi da gradi mostove, povlači paralele i traži zajedničke tačke, ali i razlike u kulturnim osobenostima naše dve zemlje”, istakao je Bauman.
Direktor Gete instituta Frank Bauman, foto: Zoran Kompar
Kustoskinja Ivana Bašičević Antić istakla je da se Beograd izložbom povodom veka od rođenja Bojsa i Mangelosa povezuje sa nizom izložbi širom sveta kojima se obeležava njihov jubilej tokom 2021. i početkom 2022.
Prema njenim rečima, pokušaj da se konceptualizuje i dovede u vezu rad dvojice umetnika nije bio jednostavan, budući da su kao licnosti bili različiti – dok je Mangelos bio privatna, zatvorena i izuzetno intelektualna osoba, Bojs je bio eksplozivan čovek, teatralan, koji je svoje ideje širio govorima i na predavanjima. “Ono što ih spaja, nakon što su preživeli strahote Drugog svetskog rata, suočavajući se obojica sa direktnom smrću, jeste to što njihova umetnost nakon rata prestaje biti i nekako ne može biti proizvodnja estetskih objekata, slika i skulptura – ona je duboko angažovana”, naglasila je Ivana Bašičević Antić, dodajući da je to upravo ono što i izložba treba da podstakne.
“Mangelos kaže: Čovek, to zvuči gordo, ali ne funkcioniše. To znači da on mora promeniti mehanizme po kojima funkcioniše. Dešava se mašinska civilizacija, dešava se da je čitavo čovečanstvo zasnovano na mašinama i kompjuterima. Samim tim i umetnost mora biti promenjena – mora biti funkcionalna. Bojs je pozivao na povratak prirodi – osnovao je Zelenu stranku, značajno je doprinosio svesti da je nešto potrebno promeniti u društvu i da čovek treba da aktivira sve kreativne potencijale”, istakla je Ivana Bašičević Antić, inače Mangelosova unuka.
Kustoske i ideje dva velika umetnika proširuju se stoga izložbom idejama mladih umetnika, čime se sa Bojsom i Mangelosom povezuje savremena scena, rekla je ona i podsetila da se 2021. navršava 20 godina dodele nagrade “Mangelos” za najboljeg mladoh umetnika u Srbiji, čime se takođe “povezuje legat Mangelosa sa radom danas aktuelnih mladih umetnika”.
Ivana Bašičević Antić, foto: SEEcult
Kustos Selman Trtovac, umetnik koji se obrazovao upravo na Diseldorfskoj akademiji, istakao je da je strategija Gete instituta da neguje dijalog na istoj ravni, te da je sreća da su se dva velikana Bojs i Mangelos rodila iste godine, što je omogućilo da njihov jubilej bude obeležen kroz dijalog njihovih ideja.
Napominjući da su ga Bojsova umetnost i pristup u pedagogiji impresionirali još kao studenta, Trtovac je istakao da izložba u Beogradu i niz drugih u svetu kojima se obeležava Bojsov jubilej predočava pre svega to da njegova umetnost nije samo neka puka odrednica u istoriji umetnosti. “Mi ne želimo da pravimo mit od njegove ličnosti i rada, već da pokažemo koliko su njegove ideje žive danas, koliko utiču na savremenu umetnost i ulogu umetnika i umetnosti danas”, rekao je Trtovac, dodajući da su u tom kontekstu i odabrani radovi četvoro mladih umetnika koji izlažu u U10.
Ističući da je Bojs jako važan za Beograd i Srbiju, ali i za čitav region bivše Jugoslavije, Trtovac je podsetio i da su od Bojsovog boravka u Beogradu sredinom 70-ih do danas mnogobrojni umetnici sa ovih prostora odlazili u Diseldorf da bi se umetnički obrazovali, ali su i mnogobrojni veliki i moćni umetnici dolazili u Beograd da pokažu svoj rad.
Izložba je još jedan pokazatelj kontinuiteta razmene ideja u umetnosti, istakao je Trtovac, podsećajući na Bojsove reči da je svaki čovek umetnik, odnosno da u svakome postoji kreativni potencijal koji treba da se probudi i razvije. U tom smislu Bojs kaže: “Revolucija, to smo mi”.
Selman Trtovac, foto: SEEcult
Ministarka Maja Gojković, koja je i potpredsednica Vlade Srbije, ocenila je da posebnu vrednost izložbi “Ko neće da misli, leti napolje!” daje činjenica da obuhvata originalne radove, što je, kako je dodala, retka prilika u svetu, s obzirom da se njihova dela čuvaju u prestižnim muzejima i galerijama širom sveta.
“O značaju jubileja stogodišnjice rođenja dvojice uticajnih stvaralaca svedoči to što je u Nemačkoj održan niz izložbi i programa posvećenih Bojsu, a da su u Parizu i Njujorku otvorene izložbe u čast Mangelosa. Nije slučajno da se upravo u Beogradu održava izložba posvećana po mnogima najpoznatijem nemačkom umetniku 20. veka. Poznato je da je 70-ih godina prošlog veka Bojs boravio i izlagao u našem glavnom gradu, kao i da je tesno sarađivao sa tadašnjom avangardnom umetničkom scenom okupljenom oko Studentskog kulturnog centra (SKC). I tada, kao i danas, Srbija i Beograd bili su na izvoru savremenih umetničkih tokova i mesto susreta najpoznatijih umetnika svoga doba”, rekla je Maja Gojković.
Maja Gojković, foto: SEEcult
Prema njenom mišljenju, posebno je važno što publika može iz više uglova da sagleda umetnost dva umetnika i sagleda njihovu povezanost sa savremenom scenom i uticajem koji su ostavili na ovim prostorima.
Mangelos se, kako je podsetila, iskazao ne samo kao slikar, već i kao istroričar umetnosti, kritičar, pisac poezije, rodonačlenik konceptualne umetnosti na ovim prostorima… “Zahvaljujući svom radu i bogatom opusu, uspeo da zauzme istaknuto mesto na domaćoj umetničkoj sceni, što nije lako ni danas, a pogotovo u vremenu u kojem je stvarao”, rekla je ona.
Osvrćući se na umentost Bojsa, koga “mnogi vide i kao svojevrsni antipod Endiju Vorholu”, Maja Gojković naglasila je da Bojsovu umetnost odlikovala izražena socijalna angažovanost i lični pogled na društvo i politiku. To potvrđuje, kako je dodala, i njegova poznata izjava da je svaki čovek umetnik, odnosno da ima kreativnu moć da menja i sebe i svet.
Maja Gojković istakla je na primeru izložbe povodom stogodišnjice rođenja Bojsa i Mangelosa i značaj kulturne diplomatije i saradnje zemalja u oblasti kulture. To je još jedna potvrda da umetnost i kultura ne poznaju granice, istakla je Maja Gojković i izrazila uverenje da će izložba “Ko neće da misli, leti napolje!” ostaviti snažan trag na domaćoj, ali na regionalnoj sceni.
Ivana Bašičević Antić i Maja Gojković, foto: Zoran Kompar
U galeriji Gete instituta izložene su fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog, kao i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba.
Galerista i kolekcionar Karl Hajnc Rumeni zainteresovao se za Bojsa još početkom 70-ih, kao tinejdžer, razumevši njegov jezik korišćenih materijala, Posebno je, kako je naveo u tekstu za katalog izložbe, bio fasciniran njegovim impulsom da se obrati svim ljudima i promeni njihovo mišljenje, a samim tim i novom idejom o umetnosti da promeni svet. Posetio je 1972. godine u Kaselu Bojsov “Biro za direktnu demokratiju narodnim glasanjem”, u kojem je umetnik sto dana diskutovao sa svim zainteresovanim posetiocima. Rumeni mu je takođe postavljao kritička pitanja, a na kraju razgovora je kupio za 10 nemačkih maraka platnenu torbu sa natpisom: “Ovako može da se prevazidje partijska diktatura”, koju mu je Bojs i potpisao. Još jedan autogram dobio je besplatno ispod karte “La rivoluzione siamo Noi” (Revolucija smo mi), i to je bio početak njegove zbirke Bojsa.
Demokratija je zabavna, 1973.
U NGVU su izloženi neki od originalnih radova Mangelosa i neke od multipli Bojsa, kao i rad Damira Stojnića “Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno je na programu i film o Mangelosu “Jedno djelo” u produkciji HRT-a, autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.
U okviru pratećeg programa, Gete institut prikazuje 27. avgusta film “Bojs”, uz razgovor kustosa s kolekcionarom Karlom Hajncom Rumenim, dok je za 3. septembar u U10 najavljen razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija “Crveni horizont” Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021) i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019).
Za 9. septembar najavljen je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Gete instituta, a 16. septembra u NGVU biće ponovo emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.
Bojs, Ruža za direktnu demokratiju, 1973.
Bojs je boravio u Beogradu 1974. godine, na poziv Biljane Tomić, povodom trećih Aprilskih susreta u SKC-u. Biljana Tomić upoznala ga je dve godine ranije na Dokumentima 5 u Kaselu. Prethodno je u Beogradu upoznala, kao kustoskinja umetničkog programa Bitefa, galeristu i kustosa Lucija Amelija iz Napulja, koji je došao 1970. godine na Bitef sa njujorškom trupom La Mama, a radio je i sa Bojsom. Kao kustoskinja umetničkih programa Bitefa, pitala je Amelija da li može da je poveže sa Bojsom i tako je počela njihova korespondencija, a zatim i upoznavanje u Kaselu 1972. Pokazao joj je u Fridricijanumu kako funkcioniše njegov Biro za direktnu demokratiju i dao joj štampane materije i letke Direktne demokratije… Iste godine, povodom Bitefovih umetničkih programa, Biljana Tomić predstavila je selekciju umetnika “mala Dokumenta”, među kojima su bili Bojs, Kristo, Jan Dibets, Đino de Dominics, Daniel Buren, Đuzepe Kjari, Ben Votije…
Sledeći susret s Bojsom dogodio se na Edinburškom festivalu 1973. godine u organizaciji Ričarda Demarka, na kojem je Marina Abramović izvela performans “Ritam 10”, Zoran Popović je puštao svoje filmove, dok su Raša Todosijević i Gergelj Urkom izveli performativne instalacije.
“Za nas je svakao bilo iznenađenje i sjajan doživljaj kada nas je Bojs pozvao da učestvujemo u njegovom 12-časovnom performansu. On je prvo govorio o svojim teorijskim i filozofskim pristupima umetnosti, politici, društvu, a zatim je predložio da se svi zajedno prisećamo nemačkih reči u srpskom jezioku. To performatiovno prisećanje trajalo je satima. Nismo bili ni svesni koliko je germanski jezik ukorenjen u našem nasleđu. Ta igra reči svakako je imala mnogo dublje značenje u analizi originalnih korerna slovenskog jezika i mnogih drugih jezika brojnih osvajača balkanskih zemalja”, navela je Biljana Tomić u intervjuu u katalogu izložbe, prvobitno objavljenim u magazinu Infra.
Prema njenim rečima, Bojs je rekao da je veoma zainteresovan za jugoslovensku grupu, jer ga mnoga ratna sećanja vezuju za tu zemlju. Bojsov performans, inače, ovekovečio je Zoran Popović u filmu “Jozef Bojs, dvanaestočasovno-predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu” (Joseph Beuys’s Twelve Hour Lecture: A Homage to Anacharsis Cloots).
Nakon Edinburga, Bojs je došao 1974. godine u Beograd na Aprilske susrete sa porodicom – ženom i decom, a ostao je nedelju dana. Marina Abramović tada je izvela performans Ritam 5 (Zvezda), a Bojs je izneo svoje poznate filozofske teorije, pre svega teoriju stabla. Govorio je i o stvaralačkim moćima čoveka, o kreativnosti koju svako poseduje…, navela je Biljana Tomić, koja je četvrti susret sa Bojsom imala 1981. godine u Diseldorfu. “Bili smo gosti Kunstmuseuma u Diseldorfu u periodu kada je Kunsthalle organizovao značajnu izložbu ‘Crno’. Grupa mladih umetnika iz Beograda, u organizaciji Galerije SKC, tada kreira sjajnu ambijentalnu postavku u Galeriji Kunstmuseuma, i naravno, posećujemo izložbu ‘Crno’ u Kunsthalleu. Tu se srećemo sa Bojsom. Tada se desio jedan anegdotski događaj – kada je umenik Milorad Vujašanin Cujo iz Kraljeva prodao Bojsu svoju ‘Crnu knjigu’ za 1.000 maraka. Bio je to neočkivan performativni događaj, gde su se direktno suočile dve bitne i aktuelne pozicije – umetnost i ekonomija. Simboličke kategorije dolazeće posmoderne epohe i poznatog dijaloga Bojsa sa Vorholom sredinom 80-ih “ART = CAPITAL“
Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”, u okviru saradnje sa Gete institutom u Sarajevu u Zagrebu, biće nakon Beograda, gde je otvorena do 18. septembra, održana u nešto izmenjenom obliku i u muzejima savremene umetnosti u Banjaluci i Zagrebu.
*Foto: Zoran Kompar
(SEEcult.org)
