24.12.2020 | 23:31
Čuvena srpska kostimografkinja Božana Jovanović preminula je 24. decembra u 89. godini u Beogradu, objavilo je Narodno pozorište, u kojem je od početka 60-ih radila na čak više od 140 predstava dramskog, operskog i baletskog ansambla.
Božana Jovanović je plodnom stvaralačkom biografijom ispisala blistave stranice istorije srpske kostimografije, ali su njena dela ravnopravna i sa vrhunskim svetskim kostimografskim ostvarenjima, istaklo je Narodno pozorište u objavi na svom sajtu, podsećajući da je Božana Jovanović suvereno kreirala u okviru raznih kostimografskih stilova kao obeležjima raznih epoha, zemalja, autora – od helenskih tragičara do savremenih anti-dramatičara… Analitičnošću i istančanim ukusom otkrivala je publici dramaturšku funkciju kostima, ne opisujući nego označavajući odnos kostima i lika, što je estetski kvalitet, ali i značajna podrška glumcu da se još prisnije srodi sa likom. Najsuptilnije poetično umeće iskazala je u baletima u kojima je uspevala da, takoreći, dematerijalizuje tkaninu, što je inspirativno i oslobađajuće delovalo na telo baletskog igrača, a kostimografski učestvovalo u pokretu i ritmu predstave. Svaki njen profesionalni potez u operskim, dramskim i baletskim predstavama bio je, zapravo duhovni pečat velike umetnice, istaklo je Narodno pozorište.
Foto: NP
Rođena 1932. godine u Beogradu, završila je Akademiju primenjenih umetnosti, odsek scenografije, kod prof. Milenka Šerbana. Posle diplomiranja, šest meseci je boravila u Parizu kod prof. Pola Kolena. U početku je radila kao scenograf i kostimograf, a kasnije se fokusirala samo na kostim, najpre u Jugoslovenskom dramskom, a zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Od 1963. godine bila je kostimografkinja u Narodnom pozorištu u Beogradu – sve do penzionisanja.
Prva predstava koju je radila u Narodnom pozorištu bila je Bertove kočije ili Sibila Velimira Lukića, u režiji Arsenija Jovanovića (1963), a poslednja – Verdijeva Dama s kamelijama, u koreografiji Lidije Pilipenko (2010). Radila je u Narodnom pozorištu na više od 140 predstava, od čega su 25 bili baleti i operske predstave upečatljivog vizuelnog identiteta. U okviru dramskog repertoara, ističe se njen osoben umetnički rad na kostimografskim rešenjima za predstave Čehova, Šekspira i Dostojevskog.
Foto: porodična arhiva
Tokom karijere u rasponu od skoro sedam decenija (1950-2017), sa oko 400 premijernih ostvarenja u pozorištima u Srbiji, Božana Jovanović bila je među vrhunskim dostignućima nekadašnje jugoslovenske pozorišne umetnosti, ali je i njen udeo u predstavama koje su gostovale van granica sadašnjeg regiona sticao visoke ocene i priznanja. Radila je u svim većim gradovima Jugoslavije, ali i u Moskvi, Berlinu, Briselu, Trstu, u Švedskom kraljevskom pozorištu… Sarađivala je sa istaknutim rediteljima: Bojanom Stupicom, Matom Miloševićem, Miroslavom Belovićem, Paolom Mađelijem, Stevom Žigonom, Dejanom Mijačem, Egonom Savinom, Ljubomirom Draškićem, Borom Grigorovićem, Milanom Karadžićem, Jagošem Markovićem i mnogim drugim iz mlađih generacija.
Ostvarila je kostime i u deset filmova (Mali čovek, Ljubav i moda, Kapetan Leši, Čudna devojka, Lito vilovito…) i u 15 TV drama.
Dobila je brojna priznanja, među kojima su: Oktobarska nagrada, 1997; Sterijina nagrada 1978. i 2000. godine; pet godišnjih i nagrada za životno delo Udruženja primenjenih umetnosti, četiri godišnje nagrade i plakete Narodnog pozorišta u Beogradu, nagrada na festivalima “Joakim Vujić”, Festivalu baleta u Ljubljani, na Danima komedije u Jagodini, Dečjem festivalu u Kotoru… Dobitnica je i godišnjih nagrada pozorišta”Boško Buha”, Ateljea 212, nagrade Bijenala “Petar Pašić” za scensko stvaralaštvo 2000, nagrade na Međunarodnom trijenalu scenskog kostima…
Dobitnica je i Pečata Narodnog pozorišta, koji joj je par dana uoči smrti uručila u njenom stanu upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić, najavivši tom prilikom, kako su prenele Novosti, izložbu posvećenu Božani Jovanović.
“Želim da još jednom iskažem veliku zahvalnost na čitavom njenom radu i životu koji je, kao na dlanu, dala nacionalnom teatru. Pokušaćemo i da digitalizujemo njene kostime i prikažemo ih kao deo naše kulturne baštine, pa ih i na taj način zaštitimo od zaborava”, rekla je Ivana Vujić. I po odlasku u penziju, neki kostimi Božane Jovanović ostali su na sceni, poput onih u baletu “Uspavana lepotica”. Jedan od kurioziteta je i to da je radila pet Gogoljevih “Ženidbi” u raznim režijima i pozorištima, nekoliko “Gospođa ministarki”, kao i mnogo Čehovljevih komada.
*Foto: NP
(SEEcult.org)
