document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

Inicijativa „Digitalna Srbija” i Digitalna zajednica dogovorile su saradnju sa ciljem definisanja zajedničkih predloga mera usmerenih na razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Za cilj imaju da se pruži pomoć domaćoj privredi da se na globalnom tržištu nametne inovacijama, da se mladim i obrazovanim ljudima pruže dodatni razlozi da ostanu i da svoj talenat ostvare na najbolji mogući način, kao i da pruže dodatnu podršku malim privrednim subjektima da nastave rast i razvoj na globalnom tržištu, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Mere o ukidanju dodatnog godišnjeg poreza za mlađe od 40 godina koje je nedavno najavljeno sa vrha izvršne vlasti, a koji je izazvao reakcije u javnosti, zapravo je jedna od 11 predloženih mera koje su nastale u saradnji ove dve organizacije. Imajući u vidu ovakve reakcije zvaničnika, plan nailazi na podršku državnih struktura i može se zaključiti da su visoke šanse da će nekom obliku biti i zvanično usvojen. 

Za neke posmatrače domaće IT scene ova saradnja je bila iznenađenje imajući na umu ranije postojeće suprotne pozicije Digitalne Srbije i Digitalne zajednice. Kako je za Startit rekao Nikola Milojević, ćlan UO Digitalne zajednice:

S obzirom da naše dve organizacije okupljaju IT profesionalce i firme različitih profila i veličina zaključili smo da je najbolje da ostvarimo saradnju. Tačno je i da smo ranije imali velike razlike u mišljenjima i da se ni danas nećemo složiti oko svega, ali zrelost organizacija se ogleda u tome da mogu sarađivati sa drugima po pitanju zajedničkih ciljeva – boljih uslova za IT u Srbiji.

Direktor Inicijative Digitalna Srbija, Nebojša Đurđević, je sa svoje strane izjavio sledeće: 

I jedna i druga organizacija su radile na razvoju svojih predloga koji mogu da doprinesu rastu privrede i jačanju IT sektora. U razgovoru smo zaključili da možemo da budemo vrlo komplementarni ako zajednički pogledamo mere koje bi činile jedinstven paket. Predlozi mera do kojih smo došli danas izgledaju baš ovako jer smo o njima vodili otvoren i konstruktivan dijalog.

Moglo bi se uzeti za zdravorazumsku pretpostavku da je ujedinjenje snaga i okupljanje različitih organizacija iz iste industrije dobra stvar. Sličnu poentu pravi Jovana Tomić, komunikološkinja, aktivistkinja i analitičarka domaće IT scene, koja je bila uključena u rane faze osnivanja kako Digitalne Srbije tako i Digitalne zajednice: 

Objavljena saradnja Inicijative Digitalna Srbija i Digitalne zajednice se tumači kontroverznom, neopravdano. U našem malenom IT selu, retko šta prolazi neopaženo, a posebno kada tangiramo dubinu džepa IT delatnika.

Kao neko ko je bio uključen u rad i jedne i druge organizacije, nikada nisam videla da su one suprotstavljene ni prema javno proklamovanim interesima ni prema onome što se dešavalo iza kulisa. 

DZ je nastala kao reakcija na izmene Zakona o porezu na dohodak građana u poslednjem kvartalu 2019. godine, i dugo vremena se borila „protiv” umesto „za”, dok je istovremeno bila i talac razularenog besa i frustracije IT profesionalaca. 

Novoobjavljena saradnja ova dva udruženja predstavlja početak borbe „za” za Digitalnu zajednicu, dok za DSI može biti pokušaj pomirenja sa IT zajednicom koju je „ujela” za džep. 

Šta tačno stoji u 11 predloženih mera?

I Mere u cilju unapređenja poslovanja i zadržavanja kvalifikovane radne snage u Srbiji

1. Poreski podsticaj na nivou zarada zaposlenih koji su angažovani na projektima istraživanja i razvoja

Predlaže se uvođenje poreskih podsticaja u vidu oslobađanja poreza na zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70 odsto za one zaposlene koji su angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda. Navode da je cilj da veći broj kompanija počne da se bavi aktivnostima koje donose veće prihode, čime bi se uvećala dobit, uticalo na rast BDP-a, izvoz, a u konačnici povećali i poreski prihodi.

2. Oslobođenje od obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za visoko-obrazovane obveznike mlađe od 40 godina starosti

Organizacije navode da bi predložena mera omogućila mladima koji su ulagali u svoje obrazovanje da ostvare veći dohodak. Cilj predložene mere je da se zadrži mlada, kvalifikovana radna snaga u Srbiji.

3. Ponovno uvođenje podsticaja za lica koja prvi put ulaze na tržište rada

Predlaže se da se licima koja prvi put ulaze na tržište rada, a koja ostvaruju najmanje prosečnu zaradu isplaćenu u Srbiji, pruži podsticaj u vidu trogodišnjeg oslobođenja od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od momenta zaposlenja (efektivno 70%), pod uslovom da njihov poslodavac u ovom periodu ne smanjuje broj zaposlenih. Kako navode, kada je reč o IT sektoru, ovom merom bi se motivisale kompanije da zapošljavaju i usavršavaju lica bez iskustva.

4. Produženje podsticaja za osnivače inovativnih startapa 

Predlaže se produžetak podsticaja za osnivače inovativnih startapa (ističe 31.12.2021.) kojima se u slučaju njihovog zaposlenja u takvom startapu omogućava oslobođenje od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalno 150.000 dinara bruto zarade.

5. Proširenje poreskog oslobođenja u slučaju povratnika i novonastanjenih stranaca i na godišnji porez na dohodak građana

Predlaže se proširenje poreskog oslobođenja vezanog za povratnike i novonastanjene strance u Srbiji i na godišnji porez na dohodak građana. Organizacije navode da je za IT sektor ovakva mera posebno značajna jer dalja ekspanzija podrazumeva veliki broj zaposlenih koji poseduju specifična znanja i veštine koje je često nemoguće naći na domaćem tržištu rada. 

II Mere u cilju korporatizacije srpskog IT sektora i podsticanja ulaganja u startape

6. Oslobođenje od obračunavanja i plaćanja poreza na kapitalni dobitak u slučaju unošenja intelektualne svojine u kapital rezidentnog pravnog lica

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Digitalna zajednica navode da ova mera omogućava pravilno evidentiranje i zaštitu intelektualne svojine koja je preduslov za reformu IT sektora u model stvaranja dodate vrednosti, i to bez trenutno najveće prepreke za takav unos – obaveze obračunavanja i plaćanja poreza na kapitalni dobitak.

7. Podrška investicijama domaćih kompanija u inostranstvu — Reforma poreskih propisa u domenu pregraničnog holding režima

Ove organizacije se zalažu za uvođenje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica obveznicima investitorima u AIF, tako što će im se omogućiti da umanje porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u AIF. Visina poreskog kredita može da bude utvrđena na nivou od 30 odsto vrednosti ulaganja u AIF, s tim da bi bilo moguće ograničiti najveći iznos poreskog kredita na koji obveznik može imati pravo u jednoj godini. Kažu da bi ova mera omogućila AIF-ovima da pribavljaju početno finansiranje od domaćih investitora, koji bi imali podsticaj da ulažu u njih usled mogućnosti korišćenja prava na poreski kredit.

8. Podrška ulaganjima u ekonomiju znanja — Poreski kredit za ulaganje u alternativne investicione fondove (AIF).

Organizacije se zalažu za uvođenje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica obveznicima investitorima u AIF, tako što će im se omogućiti da umanje porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u AIF. Kako se navodi, ova mera bi omogućila AIF-ovima da pribavljaju početno finansiranje od domaćih investitora, koji bi imali podsticaj da ulažu u njih usled mogućnosti korišćenja prava na poreski kredit.

9. Podsticaj za prikupljanje prvih, možda najvažnijih investicija u početnim fazama poslovanja — Poreski kredit na nivou godišnjeg poreza na dohodak građana za investicije u inovativne startape

Ova mera podrazumevala bi uvođenje poreskog kredita za godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja fizičkih lica, odnosno biznis anđela u inovativne startape. Ovakva investicija bi suštinski uticala na smanjenje poreske obaveze za godišnji porez na dohodak srazmerno vrednosti uloženih sredstava, a najviše do 50 odsto poreske obaveze.

III Mere u cilju smanjenja posledica prestanka važenja privremenih podsticaja koji su pratili reformu paušalnog oporezivanja

10. Dodatna podrška malim kompanijama suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i COVID-19 krize – Nastavak važenja prelaznog režima koji je pratio refomu paušalnog oporezivanja pod posebnim uslovima

U pogledu onih lica koja imaju status kvalifikovanih novozaposlenih na dan 31. decembra 2022. godine, predviđa se delimično oslobođenje od plaćanja poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u naredne tri godine, odnosno do kraja 2025. godine, gde bi se iznos oslobođenja smanjivao svake godine. Takođe, podsticajem bi bili obuhvaćeni samo poslodavci sa manje od 30 zaposlenih, a bilo bi zabranjeno prenošenje ovog podsticaja osim u posebnim okolnostima. Organizacije smatraju da bi ovakvo rešenje dalo dodatnu šansu manjim kompanijama da unaprede svoje poslovanje.

11. Podrška za još jednu priliku za poresko ozakonjenje forme poslovanja – Omogućavanje promene forme poslovanja iz preduzetnika koji ne prolazi test samostalnosti u zaposlenje uz odobravanje korišćenja prelaznog režima i uz retroaktivno fiksno plaćanje neosnovano stečene poreske uštede

Konkretna mera ogledala bi se u otvaranju još jednog „prozora” za lica koja su delatnost obavljala u formi preduzetnika ili preduzetnika paušalaca. Takav novi „prozor” bio bi otvoren u periodu od prva tri meseca sledeće godine. Suštinski, ukoliko bi takva lica u pomenutom periodu postala osigurani zaposleni, omogućilo bi im se da iskoriste preostalo vreme važenja prelaznog režima.

Međutim, postojao bi i dodatni uslov, a to je da prilikom prelaska na zapošljavanje izvrše samoinicijativnu prijavu neprolaska testa samostalnosti i plate poresku obavezu za period mogućeg nepravilnog korišćenja povoljnosti koje pruža preduzetnički model poslovanja. Ovakvim plaćanjem bili bi, na isti način kako je to bilo predviđeno prethodnim prelaznim rešenjem, amnestirani od plaćanja punog iznosa poreske obaveze koja bi se platila u slučaju „pada” na testu samostalnosti.

Rezultati?

Kako se iz predloženih mera vidi, one su obuhvatne, ali ostaje da se vidi i koje će sve mere na kraju biti usvojene, kao i kakav će učinak imati — za jednu od mera smo na Startit Dnevniku nedavno prokomentarisali da ne vidimo kako bi mogla biti učinkovita spram iskomuniciranih ciljeva

Najveći rezultat koji sada možemo da primetimo je činjenica da se ova saradnja desila. Raskol u IT javnosti koji je nastao pre godinu i po dana nakon uvođenja Testa samostalnosti je nešto što bi apriori moglo da se oceni negativnim, kao što bi i ovaj korak saradnje mogao da se oceni pozitivno — ujedinjeni front profesionalaca i preduzetnika iz iste oblasti ima tendenciju koja bi po zdravoj logici trebao da kreira bolje uslove za sve. 

Ostaje da se vidi u kojoj meri će organizacije poput DSI moći da zagovaraju interese onih strana koje nisu u njenom članstvu, i koliko će DZ moći da zadrži svoju poziciju i relevantnost u situaciji gde se značajan, ili barem glasan, deo simpatizera protivi ovakvim saradnjama i predlozima.