Svaki deseti startap u centralnoj i istočnoj Evropi osnuju žene, a tek svaki stoti evro investiran u startape 2020. odlazio je u ruke kompanija koje su pokrenule žene. To je pad s 4,1 odsto iz 2018, pokazuje izveštaj platforme European Women in VC.
Da je pandemija produbila ekonomski jaz između muškaraca i žena, Startit Dnevnik je izveštavao krajem prošle godine, ali najnoviji nalaz pokazuje da su žene preduzetnice u još nepovoljnijem položaju.
„Covid-19 je pogoršao stvari za žene na rukovodećim pozvivijama. Za veliku većinu žena koje treba da brinu o porodicama, deci, starijima, i koje često pokušavaju da pomognu drugima u nevolji, Covid-19 je značio manje vremena da se usredsrede na sopstvene projekte. Žene liderke u startapima i VC fondovima rešavaju iste svakodnevne probleme kao i cela ženska zajednica”, navodi Kinga Stanislavska, partnerka Experior VC za Sifted.
Startapi koje su osnovale žene su značajnije manje iznose prikupljali od onih koje su pokretali muškarci. Od 2016. godine, pa do danas, žene su prikupljale daleko manje po investicionom krugu. Samo dva odsto prikupljenog kapitala i četiri odsto krugova finansiranja pripalo je osnivačicama, sav ostatak je otišao njihovim kolegama. Dakle, ženama se daje i manje novca, ali i manje krugova.
Glavna prepreka boljem rodnom paritetu u tehnološkom sektoru je nedostatak žena u VC industriji. Izveštaj je otkrio da u ovom regionu sa 90 odsto kapitala upravljaju muški generalni partneri, a 93 procenta svih partnera u VC firmama su muškarci. Slično je i u Velikoj Britaniji, jer tamo je žena na svakoj desetoj višoj poziciji.
„Homofilija investitora” je ono što kao problem u raznolikoj zastupljenosti muškaraca i žena vidi i Evropska komisija. U pitanju je pojam skovan da ukaže na to privlačenje sličnosti, jer očigledno je da muški investitori biraju da investiraju u „muške” startape. Zapravo, Evropska komisija je otkrila da su višestruko veće šanse da VC fondovi sa ženskim partnerima ulažu u preduzeća koja vode žene, a više od tri puta veća je verovatnoća da će ulagati u preduzeća u kojima su žene na najvišim pozicijama. Međutim, žene na najvišim funkcijama ima svega tri odsto VC fondova u centralnoj i istočnoj Evropi.
Generalna direktorka Google-a za startape Agnješka Hnjevič Bjenjek smatra da nema dovoljno žena uključenih u donošenje odluka u VC fondovima.
„One bi pomogle VC fondovima da shvate vrednost startapa koje vode žene. Jasno je da u pitanju nije problem nedostatka ženskih startapa, već je po sredi rodna diskriminacija.”
Pomislio bi neko da su zalozi kranje ekonomski objektivni, ali kada bi se gledale samo brojke, 99 procenata investicija bi trebalo da ode u startape koje su osnovale žene, a ne muškarci. Razlog za to je što su kompanije koje vode žene za 96 odsto nadmašile one koje vode muškarci, u pogledu ostvarenog prihoda po evru ulaganja. Dakle, za svaki evro uložen u „ženske” startape dobili su više novca, pa zašto ona investitori manje ulažu u njih, to nema logike?
Da bi se investitori osvestili, potrebne su veće brojke, potrebne su akcije koje će ići s oba nivoa. Međutim, samo novac nije dovoljan, smatra Šiva Dastdar, šefica savetodavnog odeljenja za finansiranje inovacija u Evropskoj investicionoj banci.
„Moramo da poboljšamo spremnost investitora i olakšamo finansiranje kompanija i fondova koje vode žene. Potrebno nam je više žena investitora, koje će biti uzor kako bi se krug okrenuo. Uspeh hrani uspeh.”
Očigledno ovaj izveštaj još jednom pokazuje, da 2020. žene nemaju jednaka prava na ekonomski uspeh. Čak i kada svojim radom pokazuju da su znatno bolje od svojih kolega, u očima onih koji odlučuju sto preduzetnica vredili koliko jedan preduzetnik, a to ne samo da nije pošteno, već je i pogubno po razvoj privrede i društva.
