document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

Luka Klikovac

 

JELENA MATIĆ predstavlja PRELAZ | PROLAZ:
SONJA ŽUGIĆ ● LUKA KLIKOVAC
Galerija Artget | 20. godina, Trg republike 5/I
22. april – 3. jun 2021.

U 20. jubilarnoj sezoni fotografske Galerije Artget, u kojoj umetnički direktori i direktorke Galerije u prethodnoj deceniji po jednom selektovanom izložbom re-mapiraju domaću scenu, Jelena Matić predstavlja dvoje umetnika – Sonju Žugić i Luku Klikovca – sa veoma osobenim pristupima fotografiji i svetu koji nas okružuje.

PRELAZ | PROLAZ
Sonja Žugić i Luka Klikovac

Ubrzani razvoj tehnologije je doveo do toga da se već duže vreme krećemo između stvarnog i virtuelnog. Svet koji znamo sve više nestaje, a tome podjednako doprinose i klimatske i ekološke promene, menjanje prirode, pejzaža i gradova. Samo je pitanje vremena kada ćemo se u potpunosti predati veštački stvorenoj realnosti jer su naša podsvest i percepcija već odavno krenule sa prihvatanjem ovog stanja koje je prisutno u svim segmentima civilizacije.

Osim što pripadaju različitim generacijama, Sonja Žugić i Luka Klikovac imaju veoma osobene pristupe fotografiji i svetu koji nas okružuje. Sonja Žugić fotografiše pejzaže u različitim krajevima sveta, uglavnom bez čovekovog prisustva  ili je ono prikazano u tragovima. Na njima su nebo, zemlja, kamen, voda i poneki ostatak civilizacije gotovo sve. Glavne karakteristike njenih fotografija su simbolizam i beskompromisni minimalizam. To se posebno vidi u ovom ciklusu pejzaža morske obale Vijetnama, u kome Sonja Žugić prikazuje vodu i obalu koja sa svakim novim udarcem talasa sve više nestaje. Istovremeno, fotografišući i neobične objekte, umetnica ukazuje na čovekovu potrebu da to nestajanje zaustavi ili makar uspori. Načinom snimanja kao i prezentacije, fotografije Sonje Žugić se mogu posmatrati kao vizuelni haiku. Na prvi pogled one imaju neku gotovo duhovnu smirenost, harmoniju, i pre svega estetiku lepe slike. Pa ipak one su mnogo više od toga. Lepo ovde funkcioniše na principu mamca i klopke koji nas uvlače u priču o obali koja nestaje, životinjskom svetu koji odlazi, klimatskim promenama za koje je najviše zaslužno čovečanstvo, sada u velikoj borbi da zaštiti prirodu.

S druge strane, Luka Klikovac putem digitalne tehnologije na svojim fotografijama briše uglavnom urbane pejzaže i čovekovo okruženje. Modifikovanje industrijske lajnsken kamere i njeno hardversko i softversko prilagođavanje za klasično snimanje rezultiralo je fotografijama sa prikazima nekog drugog sveta. Za razliku od pojedinih umetnika koji se bave ovom tematikom kreirajući nepostojeće gradove, na fotografijama Luke Klikovca zgrade, ulice i sve ono što čini grad nestaje, postaje nejasan prostor, dok su ljudi, uglavnom snimljeni u pokretu, postali razloženi i razvučeni, gotovo karikaturalni prikazi koji se kreću u jednom smeru kao na fabričkoj traci i u nekom monotonom prostoru bez identiteta. Samo na nekim fotografijama taj prostor može da nas podseća na pozadine koje je fotograf Edvard Majbridž koristio dok je snimao ljude i životinje u pokretu. Kod Majbridža su sve te pozadine sa pravilnno iscrtanim mrežama služile kako bi se bolje prikazale etape pokreta. Na pojedinim fotografijama Luke Klikovca takva struktura kao da najavljuje prelazak u sajber prostor u kojem nema ničega osim tragova ljudi. Prostor u kojem su prolasci kroz prazninu i u nedogled (i) jedino što ostaje.

Sa svim svojim tehničko-tehnološkim čudima današnje vreme nam ne daje skoro ništa osim možda fantastične iluzije. Navikli smo na idilične i istovremeno lažne slike ili simulakrume gotovo svega, a najviše prirodnih i urbanih pejzaža koji nam se plasiraju putem hiljada različitih fotografskih i drugih platformi na internetu. Istovremeno, postali smo prilično lertagični pred izumiranjem prirode i nestancima gradova. Znamo da je to nešto strašno, a prelazimo preko toga kao da je reč o nečemu do čega mora doći. Verovatno da ta druga, hibridna stvarnost u koju smo dobrano zakoračili i nije tako sjajna kao što nam se čini.

Jelena Matić

Sonja Žugić (Beograd, 1977) diplomirala je na Odseku filmska i TV kamera Akademije umetnosti u Beogradu. Doktorirala je na Odseku za scenski dizajn Interdisciplinarnih postdiplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalizovala se iz oblasti dizajn svetla na Stanford univerzitetu. Radila je kao gostujući predavač u oblasti pejzažne i pozorišne fotografije na Fakultetu za medije i komunikacije. Kao pozorišni fotograf sarađuje sa Bitef festivalom i mnogim beogradskim pozorištima. Izlagala je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, na nekima je i nagrađivana, a radovi su joj deo privatnih kolekcija i muzeja. Članica je ULUPUDS-a.
https://www.lensculture.com/sonja-zugic
https://www.saatchiart.com/izis

Luka Klikovac (Beograd, 1988) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, modul Fotografija 2012. godine, u klasi profesora Branimira Karanovića. Na istom fakultetu je i doktorirao 2017 godine. Od 2014. do 2016. godine je radio kao docent na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Od 2016. godine radi kao umetnički saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a mnogi radovi su mu bili objavljivani u mesečnim i dnevnim novinama kao i inostranim časopisima o fotografiji. Član je ULUPUDS-a i Organizacije fotografskih autora (OFA).
https://www.behance.net/lukaklikovac
https://www.saatchiart.com/lukaklikovac

Jelena Matić (Beograd, 1977), umetnička direktorka Galerije Artget u 2015. godini, diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, a magistrirala na grupi za Teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Saradnica časopisa Refoto (2003–2015), autorka je velikog broja tekstova o istoriji i teoriji fotografije među kojima su tekstovi za kataloge izložbi domaćih i stranih umetnika, kao i za knjige: Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008), Istorija umetnosti XX vek, II tom (2012) i III tom (2014) u izdanju Orion Art-a iz Beograda. U izdanju Kulturnog centra Beograda 2017. godine objavila je knjigu Kratka istorija fotografije. Od 2018. radi kao stručna saradnica za predmet Razvoj fotografskog medija na odseku Primenjena grafika (Modul fotografija) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Krajem 2019. je pokrenula blog Image&Box: On Photography.
https://imageboxonphotography.photo.blog/