document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

21.09.2021 | 17:18

Svevremeni Vuci i ovce

Predstava “Vuci i ovce” Aleksandra N. Ostrovskog biće premijerno izvedena 25. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u adaptaciji i režiji Egona Savina koji ističe da taj naslov “kao retko koji u istoriji dramske književnosti izražava duh našeg vremena, pa i sredine”.

“Samu priču ne treba izlagati. Naslov govori sve. Možda još jedino Gribojedov naslovom ’Teško pametnom’ govori tako mnogo o našem vremenu i sredini”, izjavio je Savin 21. septembra na konferenciji za novinare.

Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez rekla je da je Savin adaptacijom premestio ovaj komad iz 19. veka u Jeljcinovu Rusiju 90-ih godina 20. veka, a da univerzalnost teksta čini kao da se događa danas.

“U fokusu je nepromenljivost ljudske prirode. Tehnolgija je mnogo napredovala, ali se ljudi u suštini nisu izmenili”, rekla je Udovički Fotez, dodavši da je predstava duhovita, ali ne i smešna.

Savin je podsetio da je Ostrovski pisao ovaj komad sredinom 19. veka, posle oslobođenja robova u Rusiji, “što je bio trenutak velikih društvenih promena, ogromnog stresa u kolektivnom smislu, gde se naglo bogati klasa trgovaca koji preuzmaju glavnu reč u društvenom životu i čak na neki način utiču na vlast, carizam slabi, dolazi vreme socijalnih pobuna…”

Komad je prebacio u doba Jeljcina jer je “i to vreme bilo u suštini jedan veliki prevrat”.

“Jedna velika svetska sila se raspadala na naše oči. On je uspeo kao veliki političar da sačuva ipak tu državu, a njegov naslednik i da vrati onu snagu koju je imao Sovjetski savez. Ali to je vreme velikih društvenih promena u kojima naše loše osobine dolaze do izražaja. Svi smo mnogo ružniji u trenucima kada se tlo zaljulja i kada svi pohrle da spasavaju sebe. Onda te ljudske mane opsesivno imaju potrebu da se ostvare i ljudi zaista halapljivo nasrnu jedni na druge”, rekao je Savin i dodao: “To su ti društveni prevrati koje mi gledamo svakodnevno na televiziji, u medijima. U tom smislu ružna dimenzija ljudske prirode dolazi pod uveličavajuće staklo”.

Napominjući da je ova velika ansambl predstava nastajala dugo, a s malim brojem proba, uz prekide i izmene u ansamblu zbog pandemije, Savin je izrazio zahvalnost pre svega tehnici NP, kao i upravi i glumcima.

“Ipak smo uspeli da se odužimo kao teatar velikim klasicima. Njima je mesto u Narodnom pozorištu, na velikoj sceni, u jednoj, nadam se, svežoj, duhovitoj inscenaciji, nastaloj uz pomoć izvanrednih glumaca”, rekao je Savin, dodavši da su tu i “dug savremenoj publici koja hoće da vidi kakve su veze između remek dela 19. veka i savremenog konteksta”, kao i “treći dug – teatra samom sebi”.

Naime, to je igranje specifičnog žanra koji je malo zaboravljen u našem savremenom pozorištu, smatra Savin, jer “mi komediju sve više shvatamo, poimamo, pa i radimo kao jeftinu zabavu”.

“Komedija je užasno ozbiljan žanr, ona kritički sagledava svet u kojem živimo i tu je Ostrovski jedan od genija koji govori o tome da ništa ne možemo promeniti, ali možemo se bar suzdržati kada je u pitanju iskazivanje naše suštinske prirode. Komedija karaktera, za razliku od zabavljačkih komedija, traži realistički kontekst, traži naročitu glumačku veštinu, osećaj za meru što je izuzetno teško postići, u smislu ujednačavanja ansambla”, rekao je Savin.

Izrazivši nadu da će u tome uspeti “u meri da publika može da uživa”, istakao je da je jedna od velikih odlika Ostrovskog i klasične litetarure njena prijemčivost.

“Napraviti slojevito delo sa kompleksnim likovima i složenim psihološkim odnosima, a istovremeno biti prijemčiv, to je za mene ideal u teatru. S vremena na vreme polazilo mi je za rukom da napravim predstave koje publika želi više puta da gleda”, rekao je Savin navodeći da su u NP to bile predstave “Kir Janja”, “Derviš i smrt” i “Čudo u Šarganu”.

U predstavi “Vuci i ovce” igraju: Olga Odanović, Bojan Dimitrijević, Sonja Kolačarić, Anastasia Mandić, Danijela Ugrenović, Radoslav Milenković, Aleksandar Đurica, Nebojša Kundačina, Bojan Krivokapić i Dimitrije Ilić.

Savin potpisuje i scenografiju i izbor muzike, a kostime je kreirala Jelena Stokuća.

Olga Odanović je istakla da su srećni što se u NP igra tako kompleksan pisac kao što je Ostrovski. “Ovo jeste komedija, ali sofisticirana, zahteva preciznost. Zato je glumcima teška. Savin traži da postignemo meru, preciznost, da to bude kolektivna igra. Malo me je strah, treba sve to lepo iznivelisati”, rekla je ona.

Anastasia Mandić je primetila da je teško govoriti o predstavi jer proces proba još traje, dok je Danijela Ugrenović uverena da će “predstava svima biti zabavna, ali da će posle nje, heli ne hteli, porazmisliti o tome kako živimo”.

Radoslav Milenković i Bojan Dimitrijević su zahvalili Savinu na pozivu da kao gosti igraju u NP.

“Verujem da ćemo publici preneti bar deo onoga što je Ostrovski pisao tako jasno, razumljvo i uzbudljivo”, rekao je Milenković.

Dimitrijević je izjavio da je “rad sa Savinom težak, ali dragocen, jer je on vrstan reditelj koji ima i pedagošku notu, koriguje nas, što mnogi reditelji ne rade da se ne bi zamerili glumcima”.

Upravnica NP Ivana Vujić izrazila je radost pred premijeru velikog klasika, sa izuzetnim rediteljem i izvanrednom ekipom, ističući da se “Vuci i ovce” prvi put igraju u Beogradu i Srbiji, ali da se Ostrovski u NP izvodi još od 1881. godine (Zla svekrva, u prevodu Milovana Glišića i režiji Toše Jovanovića).

Prema njenim rečima, naslov “Vuci i ovce” je realističan, ali i metaforičan, a komad je “u žanru metafizičke realnosti, vrši anatomiju življenja i definiše nas, jer je svako od nas bio i vuk i ovca”.  

“Tema je pljačka koja se pojavljuje u svakom ljudskom odnosu i to nas sve dira. Stil predstave je svež, dubok, a na jednostavan način. To je posebno važno danas kada se gušimo u spektaklu”, izjavila je Ivana Vujić.

Savin se i ovom prilikom založio za osnivanje pozorišta Branislava Nušića kao komedijske, satirične scene, kojom bi se afirmisala sredina koja je izrodila tako velike komediografe od Sterije do Duška Kovačevića.

(SEEcult.org)