26.09.2021 | 00:31

Gran pri 54. i 55. Bitefa predstavama Hemata i Horvata

Gran pri “Mira Trailović” 54. i 55. Bitefa ravnopravno je pripao predstavama “Opčinio sam te” iranskog reditelja i koreografa Ehsana Hemata i “Cement Beograd” Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Sebastijana Horvata, a s obzirom na dvostruko festivalsko izdanje, ravnopravno je dodeljena i specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” – predstavama “Višnjik u višnjiku” u režiji Bobe Jelčića i “Farm Fatale” u režiji Filipa Kena. Jelčiću je pripala i nagrada “Politike”, ravnopravno s Vimom Vandekejbusom, čijom je predstavom “Tragovi” 54/55. Bitef otvoren 15. septembra.

Nagrade dvostrukog izdanja Bitefa, održanog u izuzetno teškoj epidemiološkoj situaciji, zbog koje je glavni program ostao bez dve predstave, svečano su dodeljene 25. septembra u Dorćol placu, nakon repriznog izvođenja predstave-instalacije “Fleš” francuskog umetnika Franka Vigrua na sceni BDP-a.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica sa članicama žirija i ekipom predstave Opčinio sam te, foto: JK media

Međunarodni žiri 54/55. Bitefa, kojim je predsedavala umetnička direktorka Teatra “Maksim Gorki” iz Berlina Šermin Langhof, dodelio je Gran pri plesnoj predstavi “Opčinio sam te” u produkciji 2nd to the right (Brisel/Teheran) uz obrazloženje da su reditelj i koreograf Ehsan Hemat, njegov tim i moćni, međusobno različiti plesači opčinili publiku povezavši ličnu tragediju iranskog pozorišnog stvaraoca sa jednim od najvećih izazova današnjice: preteranim nadzorom i digitalnom manipulacijom.

“Predstava ‘Opčinio sam te’ putem koreografije cenzure prikazuje i razmatra internalizaciju dugoročnih posledica opresije tela i duha, istovremeno prevazilazeći univerzalnu pretnju sa kojom se suočava današnje društvo, a koja se tiče straha od dominacije nadzorne tehnologije. Krećući se naslepo, troje plesača se nalazi pod neprekidnom pretnjom i kontrolom, dok se njma manipuliše putem elektrošokova. Dron koji im je neprekidno nad glavama, predstavlja važnog predstavnika moći koji im onemogućava da pobegnu od čini koje su bačene na njih. Predstava kombinuje do savršenstva uvežbane telesne pokrete koji su prekinuti, skraćeni, izvedeni u stakato ritmu. To stvara jasnu celinu – pod nadzorom. Prožimajuća muzička podloga pojačava konstantnu pretnju. Iznenadno olakšanje nudi dobro poznata melodija naslovne pesme ‘Opčinio sam te’ koja odlično funkcioniše, ali nas i šalje u pogrešnom smeru”, naveo je u obrazloženju žiri, koji su činile i predavačica i pozorišna kritičarka Lusija van Heteren iz Holandije, teatrološkinja i docentkinja na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu Agata Juniku, pozorišna i plesna kritičarka i novinarka Sesilija Đurberg iz Švedske i pozorišna rediteljka Jovana Tomić iz Srbije.

Gran pri dvostrukog Bitefa ravnopravno je dodeljen i predstavi BDP-a “Cement Beograd”, uz obrazloženje da pisac Milan Ramšak Marković i reditelj Sebastijan Horvat razvijaju “briljantnu, inteligentnu diskusiju sa Hajnerom Milerom i ponovo pišu Cement Fjodora Gladkova, da bi nam prikazali aspekte revolucije od rejva do groba i nazad”.

“Uobličena kao dva potpuno različita dela, predstava čini snažnu celinu koja je hrabra, uzbudljiva i potresna, i koja ostvaruje dinamičan dijalog kroz prostor i vreme, prikazujući stanovište pojedinaca u sadašnjem trenutku ali unutar različitih stvarnosti”, istakao je žiri, dodajući da “Cement Beograd” predstavlja vrhunsko umetničko dostignuće kako reditelja, tako i celog tima.

“Reč je o kompleksnom putovanju koje povezuje generacije, mlada i stara tela, kao i pozorišne prakse i estetike. Između prošlosti i budućnosti, života i smrti, privatnog i političkog, uz nadu, razočaranje, i očaj. Koliko je rejvolucionarni izraz energičan u prvom delu predstave, toliko je očaravajuća i predivna gluma u drugom”, naveo je žiri.

Predstava “Cement Beograd” samo je inspirisana komadom “Cement Hajnera Milera”, a zapravo je autorski projekat slovenačkog reditelja Horvata, koji je predstavom “Ali: strah jede dušu” bio trostruki laureat 53. Bitefa, kao i njegovog dramaturga Ramšaka Markovića.

Predstava ima dva stilski oštro razdvojena dela koja, kontrapunktskim povezivanjem, grade metaforičko upozorenje da se, kada se iznevere ideali (mladalačke) revolucije, završava u duhovnoj, fizičkoj i moralnoj degradaciji. U prvom delu predstave dominira žestok ples mladih glumaca, nalik onom iz klabinga, kojim se, uz revolucionarne parole i odgovarajuće slike masa, razvija ideja rađanja kolektivnog tela iz mnoštva pojedinačnih. Drugi deo predstave prikazuje tužnu realističku priču ostarelog i poraženog bračnog para, u kojoj su slike masa jedini trag slavne (revolucionarne) prošlosti.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” dodeljena je francusko-nemačkoj predstavi “Farm fatale”, u režiji Filipa Kena, koji razvija nadrealnu viziju “ekološke revolucije” koju pokreću nezaposlena strašila.

“Pretvarati u satiru apsurdno vreme u kom živimo, pretvorilo se u pravi izazov. Ali u predstavi ‘Farm Fatale’, Filip Ken i njegova groteskna strašila zajednički uspevaju u tome i ponovo daju snagu pozorištu apsurda”, naveo je žiri. Stanovnici te farme su žrtve automatizacije, neka vrsta post-automatizacijskih klovnova koji pokušavaju da pronađu neku novu misiju, neki novi smisao života, kako bi spasili šta se spasiti može.

“Raspevana, detinjasta strašila zavode publiku muzikom, besmislicama i igrama reči, dok maštaju o nekoj revoluciji. Privlačnost predstave u najvećoj meri leži u lepoti estetike unutar koje ova bića deluju, što istovremeno otvara i najveći problem današnjice: kako zadržati i nju i život unutar nje. Elegantno skriveno između slojeva apsurda i naivnosti, značenje se razotkriva i bez da ga izvođači pretvaraju u eksplicitan aktivistički pamflet. Reč je o novom obliku apsurdizma čija humoristička forma prija publici, ali koji istovremeno izaziva sumnju. Na veliko pitanje – šta će se izleći iz jajeta budućnosti – sami moramo dati odgovor”, naveo je žiri povodom predstave Kenovog Vivarijum studija iz Pariza i teatra Kameršpile iz Minhena.

Specijalna nagrada “Jovan Ćirilov” dodeljena je onlajn predstavi “Višnjik u višnjiku” u režiji Bobe Jelčića i produkciji trupe de facto iz Zagreba, koja je izvedena preko Zoom platforme, kao nova forma digitalnog pozorišta, koja je razvijena za vreme pandemije kao reakcija na nužnost fizičkog distanciranja.

“Putem Zum platforme, glumci i reditelj Bobo Jelčić neočekivano razvijaju širok spektar emocija i humora. U formi onlajn diskusije, glumci koriste realistična i suptilna sredstva, dok internet povezuje Čehova sa današnjim trenutkom i sa stvarnim ljudima u svoj njihovoj ‘tugi i slavi’. Naturalističkom glumom uspevaju da emociju prenesu na publiku, bez obzira da li ih ona prati iz pozorišta ili od kuće”, naveo je žiri povodom Jelčićeve predstave, koja je zanimljv nastavak njegovog teatarskog istraživanja: ona prenosi njegovu metodiku i estetski pristup u nove medije, uz puno prihvatanje duha i suštine kako pozorišta, tako i Čehova.

“Bavljenjem neurozama likova, tela glumaca su fizički zarobljena u okvire njihovih problema, koje razvijaju u poeziju u kojoj ima nade za budućnost kako likova u drami, tako i za publiku, kroz postupak pozivanja publike da uključi kamere na samom kraju, čime nastaje ujedinjena pozorišna zajednica.

Za predstavu “Višnjik u višnjiku” Jelčić je dobio i jednu o dve ravnopravne nagrade “Politike” za najbolju režiju, uz obrazloženje da je “izrazio dramu kovida-19 i lokdauna, a da ih nikada nije spomenuo”.

Jelčić “tehnologiju nije upotrebio kao zamenu za živo pozorište, nego je Čehovljevim likovima dao dodatnu dramsku dimenziju svodeći njihove uznemirene živote na format Zuma, njihovog jedinog, malog prozora u svet. Jelčić je tako stvorio originalnu, potresnu predstavu o istorijskom trenutku u kojem živimo”, istakao je “Politikin” žiri, koji je ravnopravno nagradio i Vima Vandekejbusa za koreografiju i režiju predstave “Tragovi” belgijske  kompanije Ultima vez iz Brisela, kojom je 54/55. Bitef i otvoren 15. septembra.

Vandekejbus je “kreirao uznemirujuću predstavu o svetu poremećenih ekosistema u kojem ljudi, životinje i biljke remete jedni drugima život, muče se i međusobno oštećuju. Ansambl vrhunskih plesača nadahnuto izvodi koregorafiju ovog, sada već, klasika evropskog plesnog pozorišta, koji i u ovoj predstavi pokazuje svoju kreativnu jedinstvenost i pozorišnu robusnost”, naveo je žiri “Politike”, koji je obe nagrade dodelio većinom glasova, a činili su ga reditelji Haris Pašović (predsednik) i Ana Tomović, te predstavnici redakcije: urednica Kulturne rubrike Gordana Popović, pozorišna kritičarka Ana Tasić i novinarka Borka Golubović Trebješanin.

“Politkin” žiri konstatovao je da su raznolikost umetničkih pristupa i raznovrsnost formi predstava na 54/55. Bitefu refleksija kompleksnog vremena u kojem živimo i izazova sa kojim se umetnici suočavaju.

“Ovogodišnji Bitef je izvanredno prezentirao složene umetničke procese u evropskom i svetskom pozorištu, a reditelji i koreografi su još jednom, inspirisano i inventivno, pokazali vitalnost predstavljačkih umetnosti”, ocenio je “Politikin” žiri.

(SEEcult.org)