Dok su njegovi vršnjaci pohađali srednju školu, Dejvid Karp je već radio puno radno vreme kao veb developer. 2007. godine je u svojoj 21. godini pokrenuo Tumblr, jednu od najpopularnijih društvenih platformi za blogovanje koju je šest godina kasnije Yahoo kupio za 1,1 milijardu dolara. Na samom početku preduzetničkog putovanja sa Tumblr-om Karp je „krio” svoje godine kako bi bio shvaćen ozbiljno i kako se ne bi svaka priča o platformi svodila na njegov uzrast.
Rođen je u Njujorku, a interesovanje za tehnologiju i programiranje otkrio je veoma mlad, kada je sa 11 godina samostalno naučio HTML. Imao je želju da upiše MIT, a sa 15 godina na ideju svoje majke napušta srednju školu i otpočinje skolovanje od kuće, kako bi CV učinio zanimljivijim fakultetima koji bi razmatrali njegovu prijavu. Tokom kućnog školovanja, nastavio je stažiranje u jednoj kompaniji za animaciju, Frederator Studios, gde je najveći deo posla obavljao od kuće.
Preduzetničko putovanje ka Tumblru
Preko konekcija koje je stekao u Frederatoru, ubrzo je postao veb developer foruma za roditeljstvo UrbanBaby. Ponovo je većinu posla obavljao na daljinu, pa se tako sa 17 godina preselio u Japan na kratak period kako bi se „udubio u tehnologiju te zemlje”. Tokom ovog perioda radio je na svojim programerskim sposobnostima.
Nakon Japana, vratio se u Njujork i postao CTO UrbanBaby-ja, sve pre svoje dvadesete godine. Kada je kompanija prodata 2006. godine, Karp je prikupio nešto kapitala za ulaganje u svoju konsultantsku kuću Davidville. Nastavio je da gradi posao, a ubrzo je angažovao i svog prvog saradnika, programera Marka Armenta da mu u tome pomogne.
Raslo mu je interesovanje za „mikroblogovanje” i želeo je da razvije platformu u toj niši. Trebalo mu je nešto više od godinu dana da odluči da konačno poradi detaljnije na tome, a pokrenuo je Tumblr u februaru 2007. godine. Već u oktobru 2007. Karp zatvara svoju konsultantsku kuću i menja ime Davidville u Tumblr, Inc. Karp se nikada nije vratio u srednju školu niti je stekao srednjoškolsku diplomu.
Marko Arment, jednom prilikom je rekao da je mladi preduzetnik želeo da izbegne da njegove godine utiču na to kako ljudi gledaju na njega, i zbog toga se trudio da to ostane tajna. Kako je sam Karp rekao, trudio se da bude veoma formalan, i preko telefona je lažirao dubok glas klijentima kako ne bi odao svoje godine. Lagao je o godinama, veličini tima, pa čak i o svom profesionalnom iskustvu, sve kako bi uspeo da ispuni svoj preduzetnički san.
U tome je objektivno i uspeo. Svega dve nedelje nakon pokretanja platforme, Tumblr je imao preko 75.000 registrovanih korisnika. Programersko znanje koje je stekao, posebno tokom boravka u Japanu, tada je došlo do izražaja jer je Tumblr bio izuzetno jednostavan i lak za korišćenje, što je doprinelo tome da postane toliko popularan za kratko vreme.
20. maja 2013, Yahoo je najavio da će kupiti Tumblr za 1,1 milijardu dolara. Karp je u tom trenutku posedovao oko 25 odsto udela u ovoj blogerskoj platformi, a nakon prodaje dobio je oko 250 miliona dolara u gotovini i manji broj Yahoo akcija. Nakon poreza, bogatstvo ovog preduzetnika procenjivalo se na nešto više od 200 miliona dolara.
Dejvid Karp je proglašen za najboljeg mladog tehnološkog preduzetnika od strane BusinessWeek-a u avgustu 2009. Pored toga, MIT Technology Review proglasio ga je jednim od 35 najboljih inovatora u svetu mlađih od 35 godina.
Iskustvo je važno, i kako mnogi govore, ono se najčešće stiče godinama. Međutim, u slučaju Dejvida Karpa i mnogih drugih poput njega, godine nisu bile presudne, već rad na sebi, preduzetnički san, i ogromna želja da se taj san i ostvari, pa čak i ako neki u ostvarivanju toga moraju da glume stariju osobu.
Iako priča o uspehu u mladosti i napuštanju školovanja zvuči kao veoma interesanta stvar, primer Dejvida Karpa daleko od toga da dokazuje korelaciju između ta dva, a čak i malo laganja u biznisu nije nešto što se preporučuje. Uprkos tome, njegova priča može biti korisno znanje svim postojećim i budućim preduzetnicima.
*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
