19.10.2021 | 18:46

Emotivan oproštaj od Marka Živića

Kolege, prijatelji i poštovaoci oprostili su se 19. oktobra od glumca Marka Živića na komemorativnom skupu u Beogradskom dramskom pozorištu, nakon čega je sahranjen na Novom groblju uz emotivan govor Dragan Bjelogrlića i pesmu “Jeleni umiru sami” Poslednje igre leptira.

“Šta raditi kada ode čovek sa dušom nežne, krhke i davno ranjene srne? Kako reći zbogom tom toplom, širokom i razdraganom osmehu? Kako se oprostiti od te vrcave radosti koja nas je opčinjavala? A u stvari je samo pokušavala da sakrije i zabašuri tužni pogled, svoju nežnost. Ja sad treba da se oprostim od tebe. Treba da ti kažem kako ti sad negde ideš i da te svi mi više nikad nećemo videti, sresti i zagrliti. Kako se to radi? Koje su to reči? Najrađe bih da ti nekako pokažem kako sam te puno voleo, jer ne znam, nisam siguran da sam ti to zaista pokazao kada je bilo vreme. To me sada boli. Ali verujem, da si ti to ipak znao i osećao”, poručio je Bjelogrlić na sahrani Živića, koji je preminuo 14. oktobra u bolnici od posledica infekcije korona virusom.

Bjelogrlić je podsetio da su se više od 15 godina opraštali na sceni u više od 200 nastupa u “Letu iznad kukavičjeg gnezda”, te da su obojica svaki put plakali.

“Martini je plačući davao svoju tašnu Marfiju ne bi li ga umilio da ostane i ne ostavi ga. Tu tašnu si mi poklonio za moj 50. rođendan. Ja sada, evo, plačem. Hteo bih da ti dam tu tašnu, da te zamolim nekako da ne ideš. Znam da je uzlaud, da je to nemoguće, ali verujem da ću ti je ipak jednom dati i da ćemo plakati i smejati se, kao nekad. Jeleni umiru sami, ali ti, Marko, ostaješ u srcima ljudi koji imali sreću da te poznaju. Zato će priča o kruševačkom Petru Panu sa Crvenog krsta dugo živeti. Legenda o čudesnom glumcu širokog osmeha, nežnih i tužnih očiju. Dobri moj Marko, Martini, putuj sa tvojim toplim osmehom, sa tvojom krhkom, nežnom i samo tebi znanom tugom. Nama ostaje da te volimo i čuvamo sećanje na tebe. Neka ti je večna slava!”, poručio je Bjelogrlić.

Let iznad kukavičjeg gnezda

Povodom smrti Živića, stalnog člana BDP-a, prethodno je na sceni “Olivera i Rade Marković” tog teatra održana komemoracija, na kojoj su na njegov vedar duh i delo podsetili glumci Miloš Biković, Slobodan Boda Ninković, Andrija Kuzmanović, Ivan Tomić, Milica Zarić, te direktori BDP-a Jug Radivojević i Kruševačkog pozorišta Branislav Nedić. Na Živićeve uloge prisutni su se podsetili i projekcijom odlomaka iz predstava, filmova i TV serija u kojima je glumio.

Miloš Biković je podsetio da je upoznao Živića sredinom 2000-ih u Dadovu, a pamtiće ga, kako je rekao, po osmehu koji je nosio sa sobom kao štit i zaštitni znak.

Za Slobodana Ninkovića je Živić bio kao “maslačak, nežan, krhak, gizdav…”

Prisećajući se predstave “Anđeli čuvari”, Ninković je rekao da Živić u poslednjoj sceni, u kojoj “šalje Andriju i Anju u spas, a sebe žrtvuje” nije mnogo ni glumio. “To je bio Markić”, dodao je Ninković.

Andrija Kuzmanović je opisao Živića kao “veliku bebu”, ali i glumca koji je voleo da da svoje uloge posveti kolegama koji su nas napustili, i kod kojih je sada i sam otišao.

“Nisam imao nikada dilemu da li je moj pravi prijatelj ili nije, ali mislim da sam se mnogo puta nenamerno ogrešio o njega. I mislim da su ga mnogi ostavili po strani. Shvatio sam, od kada ga nema, šta je bio meni, svima nama, celom gradu… Hvala ti na svemu, praštaj, ljubi brat”, rekao je Kuzmanović.

Ivan Tomić je rekao da je Živić “bio igra”, što je presudno ta svakog glumca profesionalca, kakav je i bio.

I Milica Zarić istakla je Živićev “osmeh koji leči”, šarm, posvećenost, radnu energiju, bezrezervno davanje, nepresušni duh… nazvavši ga Đuzom njihove klase.

Direktor pozorišta u Živićevoj rodnom Kruševcu Branislav Nedić rekao je da je nepravda što se više neće “šetati svojom Bagdalom, pričati o pozorištu, smejati sa prijateljima i kolegama”.

“Nepravda je Mare što više nećeš biti sa svima nama. Verujem da će nepravda biti ispravljena na drugoj strani, gde te čekaju mnoge kolege i roditelji”, rekao je Nedić.

Direktor BDP-a Jug Radivojević rekao je da tišina u BDP-u povodom Živićeve smrti najbolje govori šta svi misle i osećaju prema njemu,

Živić mu je, kako je ispričao, nekoliko dana nakon što je primljen u bolnicu javio da će biti dobro i zamolio ga da poruči Bjelogrliću da će se vratiti da odigraju “Let iznad kukavičjeg gnezda”.

Kostim iz te predstave, koju je poslednji put odigrao krajem leta u Teatru Ulysses na Brionima, položen je u Živićev kovčeg.

Radivojević je podsetio da je Živićeva poslednja premijera bila predstava “Zelena čoja Montenegra” koja je, sticajem okolnosti odigrana u manastiru Srpske pravoslavne crkve iznad Budve. “Nema slučajnosti. Ne znamo, ne možemo razumeti zašto se neke nepravde dešavaju. Možda ćemo ih jednog dana razumeti”, rekao je Radivojević, ističući da je Živić bio jedno od najprepoznatljivijih lica BDP-a.

Mnogobrojne kolege i poštovaoci odali su mu počast i na društvenim mrežama.

Povodom smrti Živića, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije navelo je da je srpska umetnička i glumačka scena ostala bez “jednog od najznačajnijih dramskih umetnika”, koji je svojim ulogama obogatio i pozorišnu i filmsku produkciju.

Rođen u Kruševcu 4. aprila 1972. godine, Živić je završio glumu 1995. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Radeta Markovića.

Bio je deo stalne glumačke postave u Pozorištu na Terazijama, a potom i stalni član ansambla BDP-a. Glumio je i u filmovima i serijama, kao što su “Beogradski fantom“, “Montevideo, Bog te video“, “Senke nad Balkanom“, “Žigosani u reketu“, “Folk”… Jednu od poslednjih uloga igrao je u seriji “Branilac“ na RTS-u, na kojem je bio i jedan od voditelja novogodišnjeg šou programa “Luda noć”, a imao je svojevremeno i autorsku emisiju “Marko Živić šou” na TV Foks.

Živić se 2008. godine izborio sa kancerom jednjaka i želuca, a tu bitku, kako je govorio, dobio je optimizmom.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)