Dodeljivanjem nagrada za najkvalitetnije radove okončan je urbanističko-arhitektonski konkurs koji treba da sagleda potencijale i ponudi rešenje za dalji razvoj dela jednog od najneurbanizovanijih blokova na ekskluzivnom potezu Slavija-Kalemegdan. Radi se o bloku ovičienog ulicama Kralja Milana, Kralja Milutina, Nemanjinom i Svetozara Markovića, a konkursom je obuhvaćen neuređen deo između postojeće zgrade NBS i Ulice kralja Milana. Prva nagrada u vrednosti od 15.000 evra dodeljena je autorskom timu “AKVS arhitektura” koji su činili Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Aleksa Bekić i Zoja Milić, dok je drugu nagradu od 10.000 evra osvojio biro “Studio Margery” i autori Alen Gvozdenovic, Dusan Milovanovic i Djordje Avramovic. Odobren je otkup još dva rada, a konkurs je sproveden u organizaciji Društva arhitekata Beograda.
Prostor razrađen na ovom konkursu je trenutno urbanistički i arhitektonski potpuno zapušten, a njegova urbanizacija treba da doprinese definisanju i kompletiranju čitavog Trga Slavija. Zadatak je u toliko izazovniji jer se radi o gradskom bloku gde dominantnu poziciju zauzima akontekstualni objekat NBS, kao i nekoliko objekata međuratne arhitekture koji se svi trebaju uklopiti u koherentnu i funkcionalnu celinu. Nagrađena rešenja nude različite pristupe kod prostornog oblikovanja, gde pobednički rad nudi mono-blok rešenje, a druga nagrada dvotraktni objekat u obliku ćiriličnog slova L. U oba slučaja parcele bi se objedinile za izgradnju jednog multifunkcionalnog objekta, koji bi dužom stranom bio uz regulacionu liniju ka Ulici kralja Milana. Iako u ovom bloku ne postoje zaštićeni objekti, posebno pohvalno kod prvonagrađenog rešenja jeste činjenica da su na krilu objekta koji gleda ka parku Manjež sačuvane vredne fasade zgrada koje se trenutno tu nalaze.
Prema programu konkursa postojeća maksimalna spratnost na ovom prostoru je Pr+7+Ps, međutim ostavljena je mogućnost autorima da preispitaju ovaj program. Pobedničko rešenje u tom smislu nudi rešenje sa akcentovanim uglovima i formiranje dve manje kule na oba kraja, dok su središnje lamele spuštene na spratnost P+5. Na taj način obezbeđena je kvalitetnija osunčanost svih stambenih jedinica, ali i susednih objekata. Dve manje kule sa po 13 i 14 spratova budući su reperi, dok je krov lamela sa nižom spratnošću iskorišćen za formiranje krovne bašte. U ulicama Kralja Milutina i Svetozara Markovića, glavni objekat je delimično odmaknut i sa bočnim krilima povezan pasarelama, što zapravo stvara dodatnu vezu unutrašnjeg dvorišta sa okruženjem. Prohodnost pešacima omogućena je kroz dva velika portala formirana ispod veznih pasarela. Pored ovih prolaza, slobodnom kretanju pešaka služiće i servisna saobraćajnica zgrade NBS, koja će biti integrisana sa unutrašnjim dvorištem u zelenu zonu, direktno povezujući Trg Slavija sa parkom Manjež.
Namena na ovom prostoru predviđa izgradnju mešovitog gradskog centra, međutim po zahtevima vidimo da se cilja još jedan stambeni objekat, koji će se funkcionalno prilagođavati kroz komercijalno prizemlje. Od ostalih funkcija, pobedničko rešenje planira jedno manje poslovno krilo u delu ka parku Manjež, dok drugonagrađeno rešenje predviđa i javne funkcije u unutrašnjosti bloka i na krovu objekta. Ulazi u stambene lamele planirani su iz unutrašnjeg dvorišta, tako da neće zauzimati fasadu ka ulici, dok je kolski pristup moguć samo iz bočnih ulica Kralja Milutina i Svetozara Markovića. Dominantno stambena funkcija na ovoj lokaciji se objašnjava kao tradicionalna namena ovog prostora, ali i kao pokušaj planera da izbegnu da poslovne i administrativne funkcije stvore veliki nesklad u korišćenju prostora u različitim delovima dana. Ipak, treba reći da je ovakav odnos namena više izraz stanja na tržištu i zahteva investitora, a ne konkretne potrebe na ovoj lokaciji ili nekih urbanističkih zahteva.
U arhitektonskom smislu, prvonagrađeno rešenje najveću manjkavost pokazuje u delu objekta koji gleda ka Trgu Slavija. Čudno rešenje duple kule na Slaviji i kalkan ka susednom objektu ostavlja utisak da rešenje nije uvažilo značaj te vizure. Treba istaći da sličan problem imaju i drugi nagrađeni radovi, uz sva ograničenja koja postavlja jedan stambeni objekat. Simetrija pobedničkog rešenja, koja je određena dvema kulama na uglovima bloka, orjentiše objekat ka Ulici kralja Milana, čime je zapravo stavljen van fokusa vizuelno najistaknutiji deo kompleksa. Ovakvo oblikovanje na južnom krilu je van konteksta i više odgovara za bočnu ulicu, a ne rešenje za najvazniji gradski trg. Fasada je napravljena da najbolje korespondira sa susednim hotelom Hilton, koristeći alu-bond profile bele boje, sa franscuskim prozorima i brisolejima. Na uglovima objekta planirana je staklena zid-zavesa, a stanovi će posedovati i lođe ili terase različitih veličina. Stanarima će biti dostupni i ostali sadržaji u okviru objekta, uključujući spa i teretanu koji izlaze na krovnu baštu, a ispod objekta je planirana garaža sa 250 parking mesta.
Ovaj arhitektonski konkurs održan je na osnovu zahteva kompanije “Maison Royal”, a četiri nagrađena rešenja poslužiće kao osnova za dalju razradu projekta i izradu plansko-tehničke dokumentacije.
