03.11.2021 | 15:33
Žistin Emar: Važnost umetnosti za promišljanje budućnosti
Francuska umetnica Žistin Emar (Justine Emard) iz Pariza, gošća šestog izdanja programa art+science Centra za promociju nauke (CNP) u Beogradu, istražuje nove veze koje se uspostavljaju između ljudske egzistencije i tehnologija, a svoj rad opisuje kao otvorenu perspektivu o suživotu različitih bića. Kombinovanjem različitih medija – od fotografije do videa i virtuelne realnosti, rad Žistin Emar nalazi uporište na raskrsnici neuronauke, organskog života i veštačke inteligencije (AI).
Njen rad Co(AI)xistence uspostavlja plesnu interakciju primitivne inteligencije i ljudskog bića: čovek i robot pokušavaju da definišu nove perspektive o koegzistenciji u svetu. Dva entiteta su u interakciji putem signala; telo i govorni jezik sa svojim drugačijim inteligencijama. Koristeći sistem dubokog učenja, robot može da uči iz svog iskustva sa Mirai Morijamom, japanskim glumcem i plesačem. Humanoidnu inkarnaciju veštačke inteligencije kreirala je grupa slavnog Hirošija Išigura sa Univerziteta u Osaki, uz Univerzitet u Tokiju, koji je bio zadužen za neuronski sistem. Njen svedeni izgled omogućava emotivnu projekciju i otvara prostor za imaginaciju.
Žistin Emar izlagala je u prestižnim institucijama širom sveta, poput Barbikana u Londonu, Muzeja savremene umetnosti u Tokiju i Moskovskog muzeja moderne umetnosti. U intervjuu za SEEcult.org, Žistin Emar govori, između ostalog, o dobrim i lošim aspektima AI, neuronauci, artificijelnom životu, kao i o važnosti podrške umetničkom stvaralaštvu kao najsnažnijoj viziji za promišljanje budućnosti.
Co(AI)xistence – © Justine Emard – ADAGP
– Iz koje perspektive se Vaš rad bavi temom veštačke inteligencije?
Žistin Emar: Moj rad je otvorena perspektiva o suživotu između različitih bića. Smatram da je veštačka inteligencija mogućnost za nastanak novih oblika života. U svojim umetničkim delima uvek insceniram trenutak u kome mašina uči, što je za mene ključ za stvaranje emocija. Mi smo naučili mašine sve što znaju, a šta mi možemo od njih naučiti zauzvrat? Volim da stvaram nove veze između živih bića i tehnologije, iz poetične i osećajne perspektive sadašnjosti.
– Koji je Vaš stav o AI – koji su njeni dobri, a koji loši aspekti? Kakve mogućnostia, ali i ograničenja pruža veštačka inteligencija?
Žistin Emar: U oblasti veštačke inteligencije, mašina nema svest i samo ljudi mogu stvoriti dobro i zlo. Mi smo tek u praistorijskoj fazi veštačke inteligencije, trenutno ograničeni sopstvenom tehnologijom.
Moja umetnička dela nisu inspirisana naučno-fantastičnim fantazijama, volim da dekonstruišem tu vrstu mitova i koristim rezultate stvarnih naučnih istraživanjima koja su u toku. Ovo je zanimljiva prekretnica naše civilizacije na mnogo načina i naravno da je tehnologija deo toga. U mojim radovima uvek postoji ideja o saradnji sa veštačkom inteligencijom u stvaranju nekih prikaza koji su poetični i dirljivi. Nikada ne nosim ključeve, ali vozim ljude na put na kome sami promišljaju. Ali jedno od glavnih polja koje me izuzetno inspiriše je artificijelni život, koji je veći od veštačke inteligencije (citiram Takašija Ikegamija).
Co(AI)xistence – © Justine Emard – ADAGP
– Kojim drugim temama se bavite?
Žistin Emar: Kreativni procesi koje razvijam potiču od encefalografskih snimaka, sistema za programiranje organskih materija, trodimenzionalnih skenova i baza podataka koje razrađujem u saradnji sa naučnim laboratorijama. Fenomen pojavljivanja je centralni u mojoj praksi, uz fokus na pojavu novih alternacija. Počela sam da zaranjam u svet neuronauka pre nekoliko godina i da stvaram na osnovu podataka iz svojih snova, a sledeće godine ću ovom procesu dati drugu dimenziju. Upravo sam završila projekat u saradnji sa Nacionalnim centrom za kosmička istraživanja (CNES) u Francuskoj o akterima koji nisu bili humanog porekla kroz istoriju svemirskih istraživanja.
– Kakav svet biste voleli da vidite posle pandemije i koja bi bila uloga umetnosti u njemu?
Žistin Emar: Vidim da je svet već drugačiji i da se, istovremeno, nije promenio. Sviđa mi se ovo osećanje, na primer kada radim u Japanu, osećate da se stvari nisu promenile vekovima, ali u isto vreme se stalno obnavlja. Sviđa mi se ova nestabilnost kroz stvaralački proces i nestabilna ravnoteža između stvari, koja doprinosi stvaranju tenzija. Mislim da nakon sve krize ljudi moraju ponovo prilagoditi svoje načine razmišljanja i stvaranja, a politika bi trebalo da posveti više pažnje umetnicima, onome što oni stvaraju, jer je to najsnažnija vizija za promišljanje budućnosti.
Žistin Emar, art+science, foto: Ivan Zupanc
– Kakvi su vaši budući planovi?
Žistin Emar: Trenutno radim na nekoliko projekata. Prikazaću svoju instalaciju Supraorganizam na izložbi Centra za umetnost i medije u Karlsrueu (ZKM), sledećeg decembra, i pripremam predavanje sa francuskom filozofkinjom Katrin Malabu (Catherine Malabou) krajem meseca.
*Rad Co(AI)xistence Žistin Emar u okviru programa art+science CNP-a, održanog na više lokacija u Beogradu, izložen je bio tokom oktobra u Muzeju nauke i tehnike. Njen boravak u Beogradu podržao je Francuski institut u Srbiji.
Ljiljana Ilić, Sanja Ljumović / SEEcult.org
