28.11.2021 | 11:23
Kritika na delu: Ivana Ivković – Posle vas, 1/4
Ivana Ivković: Posle vas, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 17. septembar – 20. oktobar 2021.
Kritičar na delu: dr Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, 1/4
Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević smatra da je izložba “Posle vas” Ivane Ivković u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu primer “visoke savremene umetnosti” i izložba o mediju izložbe, a to je ono što je savremenoj umetnosti danas i ostalo da se bavi. U prvoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Ivane Ivković, Dimitrijević ukazuje na njenu ambivalentnost. To nije izložba koja poziva na akciju, već pre odražava svojevrsni umor svih nas, dodao je.
“Tematski okvir ove izložbe je nešto što ova izložba sama pretvara u nekakvo polje ambivalentnosti. Meni je ova izložba jako dobar primer nečega što nazivam visoka savremena umetnost. Mi zapravo vrlo malo imamo ovakvih projekata koji preispituju sam medij izložbe”, naveo je Dimitrijević, napominjući da je jedino sa čim se ne bi složio u odnosu na to kako je izložba “Posle vas” najavljena – to da je multimedijalna. Pojam multimedijalno ili polimedijalno, kako je dodao, imao je smisla 60-ih i 70-ih godina, ali danas ne znači ništa, jer je naš život takav.
Prema mišljenju Dimitrijevića, to više nije odrednica kojom savremena umetnost može da se objasni kao specifična praksa.
“Pre bih rekao da je ovo izložba o mediju izložbe, i ono što je savremenoj umetnosti – usled svih ovih tehnoloških pomeranja jedino i ostalo zapravo je medij izložbe – da se prosto bavimo tim medijem – time kako se pravi i stvara prostorna konfiguracija koja stvara mentalno-materijalnu mrežu. Ova izložba je to, takva vrsta konfiguracije”, naveo je Dimitrijević.
Ivana Ivković, kako je dodao, zapravo poziva na neki način posmatrača da ispuni tu njenu teatralizaciju, da postane deo kretanja po toj izložbi.
“Meni je zanimljivo upravo to kada se krećete kroz izložbu na koji način donosite odluku gde ćete stati, u odnosu na šta ćete se pozicionirati, kako ćete se ophoditi sa tim živim eksponatima na izložbi”, naveo je Dimitrijević, napominjući da pritom ne bi koristio reč perfomans, niti bi rekao da su ljudi koji su živi eksponati na izložbi nužno performeri, već oni zapravo svojim kretanjem, glasom, pogledima na posmatrača… “usmeravaju tu vrstu ohlađenog afektivnog polja ove izložbe”.
Iako se bavi emotivnim i afektivnim, izložba “Posle vas”, prema mišljenju Dimitrijevića, bavi se tim pitanjima “na ohlađeni način, koji govori o nekom zamoru, umoru svih nas na neki način”.
“Ovo nije izložba koja otvara prostor za neku vrstu akcije. Ova izložba dosta govori o nekakvom stanju duha i tela”, konstatovao je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, prema izložbi “Posle vas” je potpuno ambivalentan “zato što je ona takva”.
“Ja ne mogu prema ovoj izložbi da gajim ni nekakve preterano pozitivne, ni preterano negativne emocije… Ona deli na neki način taj prostor umora i nekakve vrste pasivnosti koju stvara u toj svojoj konfiguraciji”, naveo je Dimitrijević.
“Naravno, reći će nam se da se ova izložba – kroz ono što je izgovoreno od strane pokretnih eksponata – na neki način bavi generacijskim posmatranjem nove naše istorije – bavi se onim temama kojima se svakodnevno bavimo – zašto je ovaj naš svet ovako izgleda, kako je do toga došlo, zašto su ljudi pasivni u odnosu na to…”, naveo je Dimitrijević, ukazujući da se izložba “Posle vas” ne bavi, međutim, tim pitanjima na neki specifičan način, već “deli taj prostor, to razmišljanje sa nama. Ne donosi nikakva rešenja, niti treba da donosi rešenja, nego otvara ponovo jednu vrstu prostora za tu ambivalenciju koja je zapravo suština savremene umetnosti”, rekao je Dimitrijević, podsećajući u tom kontektu na reči Suhaila Malika da je glavna odlika savremene umetnosti – beskonačno odlaganje značenja.
Prema mišljenju Dimitrijevića, pitanje je do koje mere ovakva vrsta prostorno-telesne konfiguracije izložbe dolazi na neki način na kraju tog trenda koji je u evropskoj umetnosti nastao negde početkom 90-ih godina.
“Međutim, nažalost, na ovom našem umetničkom prostoru nismo imali toliko mnogo upravo ovakvih projekata, naročito projekata koji imaju takvu vrstu ambicije. Ivana Ivković, čiji rad pratim i vrlo poštujem, ima vrstu ambicije koja se retko kada viđa na ovdašnjoj sceni. Kao da se ona sama nije podvrgla toj vrsti letargije koju ova izložba na neki način sugeriše. Ona se time ne bavi, jer zaista – to pitanje da li se umetnost nečim bavi – u savremenoj umetnosti je ipak dosta prevaziđeno. U tom smislu, Ivana Ivković ne ispunjava te neke zahteve koji bi mogli da se postave pred umetnika – da mora kroz svoj rad direktnije, neposrednije, jasnije i aktivnije da odgovori na nešto. Zašto bi? Umetnost se tice naših mentalnih procesa i mi proveramamo naše mentalne procese zapravo na ovoj izložbi i osećamo se prosto udobno u njoj, što je isto jedna vrsta zamke”, naveo je Dimitrijević.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
