document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

08.12.2021 | 17:21

Kamen BDP-a i ZKM-a – mali čovek u velikoj istoriji


Kamen BDP-a i ZKM-a - mali čovek u velikoj istoriji

Predstava “Kamen”, prema drami Marijusa fon Majenburga o tri generacije stanara iste kuće u različitim periodima bitnim za savremenu nemačku istoriju, u režiji Patrika Lazića, biće premijerno izvedena 11. decembra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) i 22. decembra u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM), u čijoj je koprodukciji i nastala.

Dramaturškinja predstave Katarina Pejović iz Zagreba ističe da taj komad, napisan 2008. godine, zaranja u temu koja je konstanta u novijoj nemačkoj istoriji, a to je “preispitivanje uloge malog čoveka u velikoj istoriji – kakvi su izbori doneseni, kada je moglo da se govori kada se ćutalo, kada se okrenula glava kada je trebalo gledati u određenom smeru i kada se učestvovalo u svemu tome, a da se pritom stalno tražila neka isprika”.

“To je tema koja je i dalje bolna, danas nažalost možda i više nego u nekoj deceniji pre, tako da imamo itekako čime da komuniciramo kroz ovu predstavu i ovaj tekst”, rekla ja Katarina Pejović 8. decembra na konferenciji za novinare u BDP-u povodom prvog izvođenja tog komada u regionu.

Jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih autora Fon Majenburg prepliće pet perioda od 1935, preko 1945, 1953. i 1978, do 1993. godine, koje su vezane za turbulencije nacizma, kraj Drugog svetskog rata, egzodus etničkih Nemaca, podelu Nemačke na Zapadnu i Istočnu i ponovno spajanje dve Nemačke.

“To sve znamo iz opšte istorije, ali mislim da imamo u odnosu na to i neki direktniji kontakt budući da smo mi svi tu generacija koja je dotaknuta, ako ne već i da je živela za vreme ratova na ovom području od 1991. do 1995. godine”, izjavila je Katarina Pejović.

Linija predstave je “prepletaj priče u kojoj su tri generacije žena i neko forenzičko ispitivanje i traženje istine, premda se stalno beži od nje, istine koja stoji iza velike laži, velike legende i mita, koja se isplela u istoriji te porodice”, rekla je ona, dodajući da bi moto predstave mogla da bude misao poljskog filozofa Zigmunta Baumana da “čovek suštinski u životu bira između sigurnosti i istine”.

Patrik Lazić je izjavio da je njemu bilo najzanimljivije to da, prateći jednu istu kuću u Istočnoj Nemačkoj kroz tri velika sistema – nacizam, socijalizam i demokratiju, “prati kako je svaki sistem koji je dolazio nosio neku svoju varijantu istine, kako se ona menjala i fabrikovala kroz promene sistema i kako je onda postalo moguće da se nešto što je vrlo nedvosmisleno bio fašizam sada odjednom može nazvati antifašizmom”.

“Osećao sam da je to vrlo istinito i da i mi živimo u sistemu u kome se nekako stalno uverava da nešto što je crno zapravo je belo ili u najmanju ruku sivo, pa je tako sve relativizovano. To me je provociralo”, rekao je Lazić, dodajući da predstava počinje i završava sa istraživanjem najmlađe generacije, jer unuka pokušava da sazna šta je prava istina.

“Kao autor sam se tu najviše povezao, jer osećam da i ja pripadam toj generaciji. Svašta smo nasledili, primili smo taj kamen i sad je veliko pitanje šta ćemo sa njim napraviti. Da li je dovoljno samo što ga znamo ili priznajemo ili nešto sa njim treba uradiiti. Tu dilemu i teret tog kamena koji inače osećam, trudio sam se da pretočim u predstavu”, izjavio je Lazić.

U programu predstave Katarina Pejović i Patrik Lazić naveli su da “Kamen” posmatra šta se događa kada pojedinac u zajednici odluči da traga za istinom, po cenu sigurnosti izgrađene na lažima, prenebregavanjima i ignorisanju, koji neminovno vode u amneziju i distorziranu interpretaciju prošlosti. Svako ko živi na ovim prostorima zna tačno o čemu je reč. Kamen koji iznova ostavljamo u amanet svakoj sledećoj generaciji preti da nas konačno proguta kao Majenburgova rupa u kojoj likovi kriju svoju porodičnu istoriju koja onda postaje simbol nacionalne. Dug je proces oslobađanja od toga kamena, ali prvi je korak priznati ga, osvestiti. Tek posle toga može da usledi dug period pregovara i pomirenja sa njime”.  

Uloge igraju: Mirjana Karanović, Nataša Marković i Iva Ilinčić iz Beograda i Doris Šarić Kukuljica, Mia Melcher i Dado Ćosić iz Zagreba, a probe su održavane u oba pozorišta.

Hrvatska glumica Doris Šarić Kukuljica istakla je da tokom rada između njih nije bilo razlike. “Nadam se da su naši gosti uživali u ZKM-u kao i mi ovde. Procesi su uvek zahtevni, radili smo u dve faze. U ZKM-u smo pokušali u grubo uhvatiti duh predstave, a sada je u BDP-u, uz tehnička prilagođavanja, privodimo kraju. Naše unutrašnje uzbuđenje i emocije pred premijeru rastu, ali to je normalno i lepo, bez toga se ne bih ovime ni bavila”, navela je ona.

Mia Melcher je rekla da je počašćena što ima ovakvu priliku. “Dugo smo stremili jedni drugima. Kada bi predstava iz Beograda gostovala u Zagrebu uvek je bilo posebno uzbuđenje, a i svaka naša predstava je ovde tako dočekivana. Bilo je zaista vreme da se desi i ovakva saradnja”, rekla je Mia Melćer.

Dado Ćosić je izjavio da su koprodukcije retke i da mu je zato drago kada se dogodi ovakva inicijativa “da dođemo do razmene između nas koji jako dobro razumemo te naše različite jezike, a ti jezici dobro funkcioniraju zajedno na sceni”.  

Mirjana Karanović je izjavila da je drama “Kamen” komplikovana i da stavlja izvođače i autore pred težak zadatak.

“Još nisam sigurna kako ću to da uradim za dva-tri dana. Sakrila sam se ispod ovog kačketa jer imam užasnu tremu i nisam srećna što nas sada fotografišete i snimate ovo što govorimo. Ceo svoj život sve što radim želim da bude fenomenalno i onda ako imam neku nesigurnost, ja nisam malo nesigurna nego sam mnogo nesigurna”, rekla je slavna glumica.

I Nataša Marković izrazila je zadovoljstvo što je deo ove koprodukcije. “Bilo je zanimljivo iskustvo. Ipak, gluma je svuda gluma, a pozorište je svuda pozorište ako ljudi izgaraju za tim i ako to vole”, rekla je ona, dodajući da joj je drago što ima nove drugare iz Zagreba.

Za mladu Ivu Ilinčić učešće u ovom projektu je privilegija i velika avantura.

“Prvo živim u Zagrebu mesec dana, pa onda ovde radimo, upoznajem nove ljude, gledam nove partnerske oči na sceni. Čast mi je da igram sa glumcima koje sam od malena gledala, a reditelj nas je sjajno vodio. Proces je bio normalan, bez turbulencija i mislim da smo spremni”, kazala je Iva Ilinčić.
 
Scenografiju je kreirala Vesna Popović, a kostime Marta Žegura.

Prve reprize na velikoj sceni BDP-a “Olivera i Rade Marković” biće 12. i 13. decembra.

(SEEcult.org)