22.12.2021 | 17:23
Nove parole za željenu budućnost
Izložba učesnika mobilne rezidencije “Babe i žabe”, koju je Zemunski mali umetnički centar – ZMUC organizovao krajem proteklog leta u selu Babe kod Beograda, biće otvorena 24. decembra u Centru za kulturu u Sopotu, a predstavlja radove nastale na temu “Nove parole za željenu budućnost”.
Posle pandemijske izolacije, prekida direktne komunikacije sa publikom i prelaska na digitalne umetničke forme koje uvode nove profesionalne standarde u polju umetnosti, autori u različitim medijima iz Srbije i regiona boravili su u manjim grupama u ZMUC-ovom Alternativnom rezidencijalnom centru (ARC) u selu Babe kod Sopota, gde su tokom avgusta i septembra radili “male formate” na temu “Nove parole za željenu budućnost”.
Ideja projekta polazi od metoda marketinških agencija koje, stvarajući reklamne parole, utiču na formiranje budućih ciljeva, snova i želja publike. Idiom babe i žabe, pored referisanja na sam toponim rezidencije, sugeriše i spajanje nespojivog, svesno nekritičko rušenje tabua i zabrana u polju savremene umetnosti, te otvorenost prema publici i posledično razvoj društvene kohezije.
Na izložbi “Babe i žabe”, čija je kustoskinja Maida Gruden, učestvuju: Vesna Vesić, Stefana Savić, Miomir Moca Jeremić, Marina Ilić, Dragan Radović, Đorđe Gregović, Goran Gocić i Marija Iva Gocić.
Na otvaranju izložbe biće prikazan i kratak video iz budućeg dokumentarnog filma “Nova mobilnost za novu normalnost” o preseljenju umetnika i radnika u kulturi iz urbanih u ruralne krajeve Srbije tokom pandemije.
Stefana Savić, serija Razglednice, “Pozdrav iz Baba 2021”
Sedma mobilna rezidencija ZMUC-a u Babama, čiji je moto bio “Napeto opuštanje”, bila je fokusirana na kratke, multimedijalne umetničke forme – likovne, književne, audio-vizuelne, pozorišne, fotografske, jezičke i druge svojevrsne kalambure, zarad definisanja željene budućnosti. Slobodne konstrukcije, formalno neuslovljene, segmenti su završnog Manifesta moguće budućnosti – zajedničkog utopijskog rada, podstaknutog ličnim slobodama i lišenog svake istorijske pretencioznosti.
Prema navodima Maide Gruden, na prvi pogled jednostavnim i zavodljivim nazivom, praćenim duhovitim kalamburskim nadimkom “Babe i žabe”, kao i motom rezidencije “Napeto opuštanje”, ZMUC uspeva da nam izmakne tlo pod nogama i drži nas u lebdećem prostoru neodlučnosti, suočavajući nas sa cinizmom kojim smo natopljeni, kada razmišljamo o budućnosti.
“Prisvajanjem postupaka marketinških agencija koje imaju za cilj da reklamnim parolama utiču na želje potrošača i pre svega prodaju robu, kolonizujući imaginaciju konzumenta, organizatori nas podsećaju na totalizujuću stvarnost tržišta. Suptilnom intervencijom u tekstu poziva za rezidenciju, provokativnom igrom reči SVESNO NEKRITIČKI, rasparali su formu i jezik u koje smo ušuškani do te mere da smo u stanju da neoprezno previdimo očiglednosti. Ovde nije u pitanju predvidivo suprotstavljanje sistemu kojem želimo da uputimo kritiku iz radikalno alternativne pozicije, već je na delu identifikacija sa normalizovanim, dominantnim strategijama dovedenim do stepena apsurdnosti koje ogoljavaju kako te postupke, tako i našu neopreznu upletenost u postojeće forme“, navela je Maida Gruden u kustoskom tekstu “No parole”.
Maida Gruden ukazuje i na izvanrednu umetničku klopku za kustosa i višeslojno pripremljen teren za tim učesnika koji su organizatori kolonije Vesna Tašić i Goran Denić odlučili da pozovu na ovogodišnju Mobilnu rezidenciju, multimedijalnu po konceptu, regionalnu po sastavu, interdisciplinarnu po viziji i eksperimentalnu u definisanju novih umetničkih zajednica.
“Mobilne rezidencije ukazuju na novi tip društvenosti koji se uspostavlja u stalnom kretanju ljudi i menjanju mesta. Čak i repetitivni, redovno godišnji, privremeni asamblaž učesnika na različitim geografskim koordinatama, konkretno ali i simbolički, podseća nas da istorijski, pored sedelačkog konstituisanja društvenosti, postoji i migracioni. Tokom dugih vremenskih razdoblja migracije su se dešavale, mase stanovništva odlazile su i dolazile, što u sadašnjoj opsednutosti nacionalnim identitetima nismo u stanju da prihvatimo”, dodala je.
Stefana Savić, serija Razglednice, “Pozdrav iz Baba 2021”
Jednu od participativnih okosnica ovogodišnje Mobilne rezidencije u Babama predstavlja skulptura od čelika “Gordijev čvor”, zamišljena kao performativno-kolaborativni in situ rad, u saradnji vajara Gorana Denića sa učenicima OŠ „Jelica Milovanović“ u Sopotu i Centrom za kulturu Sopot. “Gordijev čvor” nastao je iz inicijalne zamisli Denića i svojom formom ukazuje na kompleksan odnos savremenog čoveka prema kulturnom nasleđu, istovremeno otvarajući savremeni kulturni identitet ka mogućnostima integracije činilaca prethodnih kultura na datom prostoru u ponovno razmišljanje o sopstvenom kulturnom utemeljenju.
Procesualni rad “Gordijev čvor” oslanja se na arheološka istraživanja koja pokazuju da su arheološka nalazišta i rudarsko-metalurški kompleksi na području opštine Sopot, koja danas broji 16 sela, među kojima je i selo Babe, bili deo provincije Gornja Mezija u Rimskom carstvu u trećem i četvrtom veku, dok materijalni tragovi svedoče da su u to vreme većinu rudara činili iskusni radnici koji su dolazili iz Sirije. Arheologija u ovom slučaju, kao disciplina koja uključuje materijalne dokaze, postaje sredstvo za emancipatorsko promišljanje kulturnog identiteta koje je u stanju da premosti sve rasparčanije identitetske zajednice definisane isključivo ideološkim okvirima bez konkretne materijalne utemeljenosti. S druge strane, savremena umetnost se odavno otvorila prema svim temama savremenog života, kulture, politike kao i prema prirodnim i društvenim naukama, čega su selektori kolonije od samog osnivanja svesni. Takođe, permanentno, iz godine u godinu osnivači rezidencije participativno uključuju publiku koja ne pripada isključivo umetničkom svetu, a sa “Gordijevim čvorom” uspostavljaju i direktni kontakt sa obrazovnim sistemom koji je od izuzetne važnosti kada govorimo o mogućnostima formiranja kompleksnog shvatanja kulturnog identiteta.
“Zašto je svest o slojevitom, u ‘Gordijev čvor’ upletenom, kulturnom identitetu važna za promišljanje i pronalaženje novih modela za željenu budućnost? Zato što nas ona uči da su ideološke granice konstruisane po nacionalnom principu opasna populistička maska. Države u kojima je industrija uništena i privatizacijski opljačkana, pretvaraju se u servis za akumulaciju novog profita, gde opijeno kupanje u nacionalnom identitetu, osvedočenom u srednjovekovnim mitologijama, ovenčanim grandioznim kič spomenicima, koje finansira država, zamagljuje raspad osiromašenog društva. Surova neoliberalna logika tržišta zasnovana na tačerovskoj tezi da ne postoji društvo već samo pojedinci, dovodi nas do nimalo lake dileme pred kojom se nalazimo, a koju je jezgrovito sažeo filozof Boris Buden: ‘Da li ćemo imati društvo bez budućnosti ili budućnost bez društva?’
Goran Denić, Gordijev čvor
Teškoće sa kojima su se učesnici kolonije suočavali u potrazi za efektnim parolama za željenu budućnost ne predstavljaju indikatore nemogućnosti ili nedostatka imaginacije, već pokazuju da tržišna logika sa produženom rukom marketinških taktika nije rešenje za sadašnje probleme. Neoliberalna politika, sa tržištem kao jedinim regulatornim telom i profitom kao vrhunskim ciljem, ubedila nas je da je ovo najbolji mogući model koji je iznedrio istorijski tok nakon sloma istočnog bloka. Kako je po neoliberalnoj logici postojeći model sveta usavršen i zavrešen, naš odnos prema drugačijoj budućnosti cinično stigmatizuje svaku nadu kao neizbežnu naivnost. Međutim, kontingentnost istorijskih događaja, nemogućnost neoliberalnih državnih politika da se uspešno nose sa sadašnjim događanjima, najaktuelnije izraženim u širenju pandemije virusa Covid-19, istovremeno ogoljava propast zapadne paradigme kao sveznajuće, kao jedinog pravca prema kome se moraju na putanji progresa sva društva modelovati“, navela je Maida Gruden.
I tu smo gde jesmo
napeto opušteni
dvadesetprvi vek zauvek
jedan metar do budućnosti
ne brže od života
dok traju zalihe razglednica
u centru vremena
Stihovi ove pesme sastavljeni su od parola i citata iznedrenih tokom umetničke rezidencije “Nove parole za željenu budućnost”. Rad umetnika Miomira Moce Jeremića “Dvadesetprvi vek zauvek!” otelotvoren je u skupu čigri napravljenih od kovanica metalnog novca od jednog, dva, pet, deset, dvadeset dinara i svojom formom govori o monetarnim i informacionim spinovima, osnovnim karakteristikama elementarnih čestica naše stvarnosti.
Jeremić je i autor rada “Gvozdeno more” – skulpture delimično napravljene od pronađenih predmeta i zavarene tako da slikovito dočarava plovidbu jedrilice sa jednom figurom na uzburkanom moru, čiji talasi podsećaju na sečiva ajkule koja se zlokobno kreću u uzburkanoj spirali oko rudimentarnog plovila i nezaštićene ljudske prilike.
Gvozdeno more, Miomir Moca Jeremić
Književnik iz Crne Gore Đorđe Gregović svoje je parole za željenu budućnost pretočio je u orijentacione znakove u selu Babe. Metar trake na kojoj je napisano 1m FUTURE sa strelicom predstavlja rad “Jedan metar do budućnosti”. Taj metar je mobilan i upravo nas podseća na opseg u kome danas možemo razmišljati o budućnosti, odnosno, da se zbog kontigentnosti istorijskih dešavanja metar do budućnosti svakoga dana mora iznova orijentisati u nepredvidljivim pravcima.
Sledeća Gregovićeva parola preuzeta je iz pesme Vlade Georgijeva i Igora Lazića Nigora “Ne brže od života”, koja je korišćena i u kampanjama protiv brze vožnje kako bi se podigla svest o velikom broju smrtonosnih saobraćajnih nesreća. Parola u Gregovićevom radu kolažno je nalepljena na tablu koja liči na saobraćajni znak i postavljena je u prirodnom okruženju, na makadamskom putu. U kontekstu umetničke rezidencije u selu Babe, njegov rad figurira i kao ekološko upozorenje na to da smo se opasno tehnološki zalaufali gazeći sve životne prerogative. Gregović se dalje kreće ka radu “Pomahnitala svastika”, skulpturi futurističkoj po formi, koja nas vraća ka uvidu nazadnog, pomahnitalog, globalnog mentaliteta isključivosti i netrpeljivosti, navela je Maida Gruden.
Rad “Dok traju zalihe” modne aktivistkinje Marine Ilić je razigrani reljefni kolaž sastavljen od delova tabli sa lekovima koje izriču sam naziv rada, zaključen presavijenom roze maskom koja podseća na žensku torbicu. “Tokom meseci karantina, za koje nije isključeno da će se ponoviti u skorijoj budućnosti, mnogi od nas su dane prebrojavali po broju lekova redovnih terapija od kojih zavisi naše funkcionalno stanje. Raspad društvenog sistema ne preti samo od velikih ratova ili ekoloških katastrofa, već i od jednostavnog izostanka lekova koji su postali deo našeg fiziološkog sistema. Preskočiš terapiju i već si na putu ka ličnom i kolektivnom haosu”, navela je Maida Gruden.
Dok traju zalihe, Marina Ilić
Fotografkinja Stefana Savić, kako je dodala kustoskinja, snimila je tokom boravka na rezidenciji fotografije koje je oblikovala u formi razglednica. U pitanju su začudne scene iz svakodnevnog života ljudi sa kacigama koje kao da imaju pravougaone ekrane na licima i filtere kroz koje dišu. Ova filmska, ruralna retrofuturistička idila ambivalentna je u svojoj potencijalnosti. Stefana Savić uspeva da preciznim vizuelnim aranžmanom, veštim korišćenjem fotografskog medija, predmetima koje pronalazi u neposrednoj okolini, uz nepogrešivu viziju spajanja sa ljudskim telom, izbriše iz našeg sećanja funkciju datih predmeta i otvori dimenziju ka kombinaciji rudimentarne steam punk estetike i izmeštenog kiborškog izgleda muško-ženskog para u prirodi.
Ambivalencija fotografskih prizora proizilazi iz neprirodnog biološkog izgleda predstavljenih i njihovog opuštenog ponašanja u prirodi, iz sudara distopijskog izgleda i stava punog poverenja dva bića okrenutog ka zamišljenoj utopijskoj budućnosti, kakav susrećemo na jednoj od fotografija. Fotografske razglednice Stefane Savić Grupni portret i portret čoveka u bademantilu sa psom, međutim, u ovoj neobičnoj hronologiji kao da predstavljaju prikvel budućeg scenarija.
Stefana Savić, serija Razglednice, “Pozdrav iz Baba 2021”
Pisac, publicista i novinar Goran Gocić napisao je tekst u kojem razmatra odnos čoveka prema prošlosti i budućnosti, odnosno prepreke koje čovek sam sebi postavlja u sagledavanju prošlih i anticipiranju budućih iskustava. Gocić je tokom rezidencijalnog boravka otkrio pasiju ka tehničkim postupcima – varenju, poliranju, lemljenu – koji se koriste u oblikovanju skulptura i objekata od metala i kročio u prostor u kojem dobija mogućnost da, osim dvodimenzionalnih kolaža koje stvara u saradnji sa ćerkom, performerkom Marijom Ivom Gocić, realizuje isti proces ali u trodimenzionalnoj formi.
Vizuelna umetnica Vesna Vesić takođe se posvetila veštinama savladavanja varenja i lemljenja, koje u jednoj od distopijskih projekcija budućnosti mogu biti od neposredne važnosti.
“Platforma za budućnost društva koje nije sastavljeno od pojedinaca podrazumeva ne samo učenje novih veština već i učenje od drugih, preuzimanje novih uloga, ne zbog proračunatog ličnog interesa već zbog dobrobiti zajednica koje se stvaraju za početak kroz pažnju i prusustvo. Prisustvo i postojanje predstavljaju neprocenjive resurse za pravljenje vremena koje Mobilne umetničke rezidencije omogućavaju, jer gubljenje vremena je pošast koje smo naučeni i primorani da se plašimo, da ne bismo bili pregaženi, da ne bismo postali zastareli, da ne bismo bili odbačeni, da ne bismo zaostali u trci na putu ka budućnosti”, navela je Maida Gruden.
Stefana Savić, serija Razglednice, “Pozdrav iz Baba 2021”
Mobilne rezidencije, koncipirane kao multimedijalne kolonije, a regionalne po sastavu, interdisciplinarne su po viziji i eksperimentalne u definisanju novih umetničkih zajednica. ZMUC ih razvija od 2010. godine u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. Pored Tirane i Pentara (Albanija), Reževića, Blizikuća i Čelobrda (Crna Gora), pokretne kolonije su organizovane i u selima Karavukovo i Babe, a na njima je tokom deset godina učestvovalo više od 150 umetnika i autora u različitim medijima.
Teme dosadašnjih mobilnih rezidencija ZMUC-a bile su: Tabui u tranziciji, Jezik i zajednica, Gostoprimstvo – neprijateljstvo, Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi, Doživotna sloboda, Muzej korupcije, Pisci kratke forme u formi, Disko Jugoslavija, Digitalne kompetencije, Co(w) working…
Program su ove godine podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Međunarodni fond za pomoć organizacijama u kulturi i obrazovanju nemačkog Saveznog ministarstva inostranih poslova, Gete-Instituta i drugih partnera:
*Naslovna fotografija: rad ‘21. vek zauvek!’ Miomira Moce Jeremića
(SEEcult.org)
