Austrijski umetnik, filmski autor i dokumentarista Ulrich Reiterer jedan je od desetoro umetnika iz Austrije (uz 10 umetnika iz Srbije) čiji su radovi predstavljeni na online platformi “Na drugi pogled”. Njegov video rad “BGTX” u fokusu je platforme u decembru, a nastao je inspirisan protestom taksista protiv online servisa za prevoz putnika i daje pogled na realnost transformisanu digitalizacijom.
O ovom delu i samoj platformi razgovarali smo sa austrijskim autorom.
Šta vam je posebno bilo interesantno kod ovog konkursa i koliko ste se bavili tim temama tokom vaše prethodne umetničke karijere?
Naslov “Na drugi pogled” privukao me je razmišljanjem o činjenici da uvek treba da gledate iza kulisa i ispod površine, slušate šta ljudi govore, razgovarate jedni s drugima, kao i sa grupama s kojima se inače ne biste usudili ili s kojima nemate nikakve veze.
U svom radu često pokušavam da bacim taj drugi pogled, da se stavim u nečiju perspektivu, takođe i da proširim svoje horizonte i izazovem samog sebe. Da kroz saradnju razvijam priče ili instalacije na određenu temu.
Kako je nastao vaš rad koji ste predstavili na platformi?
Započeo sam ga prateći proteste taksista protiv online kompanija za vožnju. Impresionirala me je blokada taksista na Slaviji i prekid saobraćaja, tako da su ulice transormisane u prazne prostore kojima se može hodati slobodno. Potom sam pratio par taksista koji su mi govorili svoja mišljenja o gradu i o tome na koji način su njihovi poslovi ugroženi digitalnom ekonomijom. Kasnije sam sve to montirao u film koji takođe koristi tehnologiju poput mašinskog učenja, da ispriča potpuno drugu priču, novu perspektivu generisanu iz sakupljenih priča. Poput sna.
Jedna od ključnih perspektiva ovog otvorenog poziva i platforme je način na koji doživljavamo “onog drugog” – na koji način vi to radite, ako govorimo o srpsko-austrijskim odnosima?
Mislim da postoje mnoge sličnosti unutar suštinski iste kulturološke regije koju nazivamo Balkan, ali takođe i unutar onih prostora koje spaja Dunav. Uzajamni uticaji na mnogo nivou zasnovani su na zajedničkom poreklu jezika, hrane i umetnosti.
Mislim da ne postoji tipični austrijski ili srpski stanovnik, ali sklon sam mišljenju da su ljudi iz Srbije opušteniji kada im ne ide. Ne bih definisao građane “drugošću”. Predrasude su recimo vezane za određeni modni stil, nečiju narav ili razgovorljivost. Za mene je tipična ekonomska i politička eksploatacija različitih snaga u nestabilnim vremenima.
Na platformi Secondglance.rs je 10 radova srpskih i 10 austrijskih autora. Koji su vam bili naročito interesantni?
Rad Andree Palašti’s “Sculpture Study: for Bretteldorf” mi je naročito interesantan jer se bavi transformacijom jednog dela Beča i njegove zajednice tokom više decenija. Korišćeni kartonski materijali i istorija “vrta” prevedeni su u skulpturu koja podseća na to da ljudi i dalje žive u kartonskim kućama ili žive od reciklaže.
Reitererov rad moguće je pogledati na: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/ulrich-reiterer/360.
Foto: Nikolaos Zachariadis
