ALEKSANDAR KOSTIĆ predstavlja MIRJANU VRBAŠKI ●
ODD TIME
3. mart – 7. april 2022.
Galerija Artget | 21. godina
Izložbom fotografija Odd Time Mirjane Vrbaški završava se 20. jubilarana sezona Galerije Artget, u kojoj su umetnički direktori i direktorke Galerije u prethodnoj deceniji sa po jednom selektovanom izložbom re-mapirali domaću scenu. Mirjanu Vrbaški predstavlja Aleksandar Kostić, umetnički direktor Galerije Artget u 2020. godini.
Program uz izložbu
Subota, 5. mart
13.00 – Autorsko-kustoski razgovor Mirjane Vrbaški i Aleksandra Kostića
ODD TIME
MIRJANE VRBAŠKI
≪ L’amour est a reinventer … ≫
Arthur Rimbaud
„Ljubav treba ponovo pronaći …“
Artur Rembo
Aritmija je stanje srca i duše. U ovom delu sveta to je izraz usuda često ispoljen u melosu koji vuče na igru. Nemir i strast. Neodoljivi i uvek na opasnoj ivici.
Koliko divnih kontradiktornosti u priči o jednoj izložbi. U priči o odlasku i vraćanju, o kući gde god bila, o sećanju, o putovanjima i jezicima, o muzici, o licima žena, o pogledu, o moru, o slučajnosti, o Schmerz-u koji tinja i koji, paradoksalno, puni srce radošću, na kraju krajeva, o ljubavi. Jer u ovim teškim a jednostavnim, velikim a minimalnim slikama, u kojima se prepliću mir i nespokoj, istovremeno tiha i bučna konstanta je ljubav.
Puno je nežnosti i pažnje sa kojima Mirjana Vrbaški vivisecira svoj unutrašnji svet, svoja sećanja i osećanja. Rekonstruiše i gradi od stečenih utisaka i znanja sa raznih podneblja svoju utemeljenu viziju koju nam predstavlja. I ostajemo zatečeni njenom snagom. Radoznalost i metodičnost, strpljenje, preciznost namere, vidljivi su u svakoj slici. Vredna je njena veština da spoji nespojive elemente u jedan vizuelni opus i da ga strpljivo gradi godinama. Prvi susret sa ovim slikama, osim znatiželje i privlačnosti, otvorio je traganje za onim iza. Ove slike nose tajnu, kao i lica portretisanih žena. Uvažavanje gledaoca pruža mu mogućnost da pronađe svoje mesto u prostoru izložbe, ali ume i da zavede u formalnost fotografskih žanrova i konvencija, ako je posmatra jednodimenzijalno. Neće pronaći ništa u pretraživanju fotografske gramatike. Izgubiće se u šumi.
Kolekciju imenovanu “Odd Time” čine dve serije slika. “Verses of Emptiness” [Stihovi praznine] su portreti žena, a „7/8“ su pejzaži. Serije korespondiraju, reflektuju se i dopunjuju. Jedna drugu saopštavaju. Stihovi ili poetičnost praznine su parafraza misli (DŽ. Berdžer) da je sličnost (slike sa modelom) ono što ostaje kad model fizički nestane, kada više nije prisutan. Bez praznine, bez odsutnosti, ne bi postojao motiv fotografisanja, ovekovečenja, ne bi bilo poezije.
Portreti su svedeni i dirljivi u svojoj iskrenosti. Nema vizuelne infamije i proračunatosti ulepšavanja svojstvenog epohi. Ovde je istančan pristup fotografkinje ispoljen ne samo kroz fotografsku veštinu, već i kroz psihološku igru između umetnika i modela. Postavljajući foto-aparat ispred akterki, ona istovremeno teži da dosegne biće drugog i obraća se tom biću (jednako kao i u pejzažima). Likovi s jedne strane postaju univerzalne, ikonične slike, a s druge, čuvaju svoj identitet i ne stide se svoje ranjivosti.
U svojoj ikoničnosti, naslikane žene udaljavaju se od svojih psihologija i ličnosti. Prikazane u grupi,estetski i emocijom konzistentne, one počinju da govore drugačijim jezikom od klasičnog fotografskog portreta i neodoljivo asociraju na fajumske portrete. Postoji sličnost i u konceptu, jer i jedni i drugi su u službi transedentnog i kao da služe nekoj drugoj stvarnosti, kao da im je namenjena određena uloga. Mirjana Vrbaški pominje sećanje na pravoslavne
ikone iz detinjstva i uticaj se može naslutiti i na formalnom i na ontološkom planu.
7/8 je takt, nepravilan ritam (odd time, odd meter, odd signature) melosa ovih prostora što vuče na igru; aritmija srca i duše. Pejzaži su ogoljeni od svake očekivane estetike i pronalaze svoju lepotu u neredu nepatvorene prirode. Njihovi sadržaji su i dovoljno amblematični da nam daju odrednice u prostoru i u sećanju. Likovnost preekspozicije navodi da to što gledamo možda više pripada imaginarnom nego stvarnom. Mediteran referiše na mesto nastanka civilizacije, Dalmacija je generacijska referenca inostalgična nota koja me upućuje na uspomene i leta koja su pripadala ne tako davnom vremenu i jednoj nestaloj zemlji. Za razliku od portreta, ovde kroz „vizuelnu indiferentnost“ odvojenu od poznate vizuelne leksike, postupak beleženja slike sugeriše nasumičnost i slučajnost.
Pogled Mirjane Vrbaški je radoznali pogled spoznaje i ljubavi prema onome šta se posmatra, prema onome kome i čemu okreće objektiv svog aparata, čak i kada je stvaranje slika uzrokovano duboko ličnim porivom.
Još ako se u tom pogledu može pretpostaviti jara kakvog letnjeg dana mediteranskog predela, tajnovitog po sebi, onda preostaje samo prepuštanje zamišljenom, neodvojivom bruju zrikavaca.
Aleksandar Kostić
…………………
Mirjana Vrbaški (1978, Montreal) je srpska/kanadska vizuelna umetnica. Diplomirala je književnost u Kanadi, a zatim se okrenula fotografiji i diplomirala na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu (2010). Učestvovala je na brojnim međunarodnim izložbama, a njeni radovi se nalaze u svetskim privatnim i javnim kolekcijama. Za seriju fotografija Stihovi praznine [Verses of Emptiness] (projekat u toku) je nominovana za više nagrada, među kojima, Renaissance Photography Prize (Velika Britanija), Taylor Wessing Photographic Prize (Velika Britanija) i LensCulture Portrait Award (Holandija).
Praksa Mirjane Vrbaški bazira se na fotografskoj slici kao mestu za kontemplaciju složenosti. Radeći uglavnom u velikim formatima i s motivima koji se ponavljaju, ona napušta naraciju, nastojeći da podstakne dublji angažman sa fotografskom slikom. U tom procesu slikanje postaje prodiranje, izdubljivanje sve dok slika ne postane „dovoljno šuplja da odjekne“.
Aleksandar Kostić je fotograf i snimatelj, redovni profesor i šef Katedre kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je Kameru na Fakultetu dramskih umetnosti.
Njegov umetnički rad obuhvata različite forme fotografskog i kinematografskog izraza. Kao autor, nagrađivan je u zemlji i inostranstvu. Umetnički direktor galerije Artget bio je 2020. godine.
