18.03.2022 | 14:16
Umetničke zastave o migracijama
Izložba umetničkih zastava “MigrArt”, koja obuhvata radove sedmoro umetnika iz pet gradova – bivših, aktuelnih i budućih nosilaca titule Evropska prestonica kulture, biće otvorena 20. marta u Limanskom parku u Novom Sadu – na novootvorenom prostoru Trg jarbola.
Na izložbi učestvuju umetnici: Alain Velter (Eš, Luksemburg), Are Andresen (Bodo, Norveška), Reka Husar (Vesprem, Mađarska), Leo Krinčić (Rijeka, Hrvatska) i Alena Klaćikova, Marina Milanović i Danijel Babić iz Novog Sada, koji preispituju fenomen i istoriju migracija u svojim zemljama, izmenjene zvanične istorijske podatke, kao i hronologiju i svoja lična iskustva.
Izložba “MigrArt” prva je postavka na novootvorenom Trgu jarbola na Subinom platou, a deo je programskog luka “Seobe” projekta “Novi Sad – EPK 2022”.
Prelazeći izvan zvanične istorijske pozadine, odabrani umetnički radovi bave se složenošću migracija, izazvanih epohom na koju se seobe odnose.
Trg jarbola je umetnički prostor na otvorenom sa 49 jarbola na kojima se postavljaju umetničke zastave.
Nakon otvaranja izložbe, u 12 časova u Kulturnoj stanici Liman (Kreativni distrikt) biće održan razgovor u kojem će učestvovati umetnici Alain Velter, Reka Husar, Marina Milanović, Alena Klaćikova i kustos Sava Stepanov, uz moderaciju Vesne Latinović, direktorke Galerije Bel Art.
Galerija Bel Art je nakon 2005. godine, u saradnji sa nekadašnjim Centrom za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”, organizovala deset internacionalnih izložbi umetničkih zastava u Novom Sadu. U užem centru grada – u ulicama Zmaj Jovinoj, Dunavskoj, Miletićevoj i Laze Telečkog, vijorile su se zastave velikog broja umetnika sa svih kontinenata. Izložene autorske zastave su manifestovale svojevrsnu sintezu umetničkih, koncepcijskih, ikonografskih, estetskih, metaforičkih, filozofskih i etičkih načela i “poruka”.
Zastava je u savremenoj umetnosti, kako podsećaju organizatori, prisutna kao zaseban umetnički objekat. U novijoj umetnosti postoji niz primera “primene” zastava – brojni veliki svetski umetnici poput Kristoa, Danijela Burena, Ilje Kabakova ili Džaspera Džonsa, iskazivali su svojim zastavama specifične umetničke koncepte i stavove, objavljivali umetničko-ideološke manipulacije, označavali i definisali prostor, uticali na artifikaciju duha mesta i tako objavljivali estetske, filozofske i etičke zaključke o svetu u kojem žive i deluju.
Na umetničkoj sceni u Srbiji bavljenje zastavama je najčešće proisteklo iz nastojanja da se prozre i karakteriše duh vremena ostvaren nakon raspada Jugoslavije – Mrđan Bajić “arhivira” zastavu SFRJ u svoj virtualni Jugo muzej; Dragoljub Raša Todosijević i Balint Sombati u instalacijama i performansima upotrebljavaju zvanične državne zastave formirajući politički jasno označen ambijent u kojem realizuju umetničke akcije, Ivan Grubanov u instalaciji “Ujedinjene mrtve nacije” otvara problematiku značenja i statusa nacije u savremenosti, članovi grupe Led art izlažu jugoslovensku zastavu zamrznutu u grumenu leda, Goran Despotovski shvata zastavu kao mogućnost manifestacionog ukazivanja na problem alijenacije i usamljenosti čoveka u savremenom društvu, Dragan Vojvodić u svom performansu zastavom označava mesta zbivanja…
Osim toga, na međunarodnim izložbama umetničkih zastava u Novom Sadu, kako navodi Bel art, sugestivno su se odražavale turbulentne promene sveta u permanentnoj krizi. Kardinalne promene su sagledane u ugroženosti čoveka, problemu identiteta, neemocionalnosti sveta, na zapitanosti o sudbini čoveka i ljudskog roda u uslovima “feudalnog kapitalizma” (Slavoj Žižek) i univerzalne kompjuterizacije i medijalizacije… Sve te teme, definisane kroz autentično personalne umetničke stavove, mogu se adekvatno definisati upravo zastavom, kao simboličkom tvorevinom.
Prema “Rečniku simbola”, zastava je znak zaštite koja je pružena ili se za nju moli. Zbog toga se steg ili barjak podiže iznad glave i tako upućuje poziv nebu. U hrišćanstvu barjak simboliše pobedu uskrslog i proslavljenog Hrista… Istovremeno, u brojnim kulturama, zastava nije samo amblem određene organizacije, već je često i znamenje koje simboliše suštinski karakter onoga ko je nosi, koga predstavlja, koga zaštićuje…
Galerija Bel art je projekat Trg jarbola pokrenula osluškujući tendencije u savremenoj umetnosti koje su sve češće uklopljene u filozofiju spektakla primerene današnjem vremenu – prevashodno kao elemenat savremene umetnosti koji kroz medij zastave omogućuje ispoljavanje brojnih sadržinskih, vizuelnih, plastičkih, poetskih ali i filozofskih namera umetnika posvećenih okolnostima sveta u kojima žive.
Medij zastave veoma je pogodan za reagovanje na zadatu temu, jer je u njenoj osnovnoj ideji uvek primarna afirmacija identiteta onoga ko je stvara, nosi i ističe. Zastava prosto zahteva jednostavno, transparentno i čitko rešenje, koje će sačuvati biće, iskonske osobenosti i personalni dignitet onoga ko je kreira i uspostavlja. Zbog svega toga od izložbi umetničkih zastava moguće je očekivati “pročišćenu i profilozofiranu vizuelizaciju jedne dileme pred kojom su obuhvaćeni aktuelni umetnici i čitava njihova generacija”, navela je Galerija Bel art.
Programski luk “Seobe” jedan je od osam koji čine koncept projekta “Novi Sad – EPK 2022”.
(SEEcult.org)
