document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content

21.03.2022 | 19:06

Od kriznog performansa do svetskih festivala


Od kriznog performansa do svetskih festivala

Grčki umetnik Euripid Laskaridis učestvuje na 19. Beogradskom festivalu igre (BFI) solo komadom “Relikvija” (Relic), koji je nastao kao niskobudžetni poduhvat u vreme krize u Grčkoj, a postao je najdugovečnije ostvarenje njegove trupe Osmozis.

Komad “Relikvija”, koji Laskaridis izvodi i potpisuje režiju, koreografiju i dizajn scene, publika 19. BFI videće 22. i 23. marta na sceni Bitef teatra.

“Počeo sam od ideje i želje da predstavim jedno biće, kreaturu koja ima dušu goluba. Naslov je, kao i inače u mojim komadima, višeznačan, jer ‘relic’ na engleskom jeziku upućuje i na ostatak prošlosti, kao što je to fosil u steni i na nešto što je sakralno, a mrtvo”, izjavio je Laskaridis 21. marta na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, ova predstava, čija je premijera bila na Festivalu Aerowaves u Barseloni 2015. godine, ima vrlo specifičan scenski jezik, ne koristi reči i zahvaljujući tome je svrstana u oblast umetničke igre, što je srećna okolnost za njegovu trupu Osmozis, koju je osnovao u Atini 2009. godine.

“Srećni smo što je moj rad ‘pogrešno shvaćen’ kao savremena igra, jer je svet igre vrlo otvoren, nema granice, otvoren je i za čudne umetnike. Ja se ne bavim savremenom igrom u uobičajenom smislu te reči. Ipak, moje predstave zasnivaju se na pokretu, ali ne samo pokretu tela nego takođe na kretanju glasa, kretanju svetla i scenografije uopšte. U tom smislu osećam se i kao koreograf”, rekao je Laskaridis.

Laskaridisov bekgraund je pozorišni – studirao je na vodećoj dramskoj školi u Grčkoj, a zatim otišao u Njujork na master iz pozorišne režije.

“U Njujorku sam počeo da se upoznajem sa univerzumom koji predstavlja svet igre. Video sam predstave Vilijema Forsajta, Pine Bauš i drugih velikih koreografa. Upoznao sam i svet koji je na granici između teatra i igre, kao što su radovi Robera Lapaža, Boba Vilsona, Lori Anderson. Tako sam shvatio da postoji i drugačija vrsta performansa, te  počeo i sam da radim predstave koji nisu čisto pozorišne ili čisto plesne. Kada sam se vratio u Grčku 2003. godine upoznao sam velikog umetnika Dimitrisa Papajoanua, igrao u njegovim predstavama i uz njegov veličanstveni univerzum počeo da razumem tu veštinu kojom neko kreira poseban svet na sceni, bez klasičnih dramskih likova i radnje”, rekao je Laskaridis.

Predstavu “Relic” opisao je kao hendmejd performans, dodajući da je posebno važan za njegovu trupu jer je označio model po kojem rade, a koji uključuje pokret, vizuelnu prezentaciju i transformaciju.

“Ovaj solo komad je naša najdugovečnija predstava. Kreirali smo je 2014. godine, u vreme takozvane grčke krize. Nismo imali gotovo nikakva materijalna sredstva. Iskoristio sam razne predmete koje sam našao u podrumu, karnevalske maske mojih roditelja, neke stare perike. Svetlo je kupljeno u obližnjoj prodavnici kuhinjske rasvete”, rekao je Laskardis, ističući poseban značaj kostima.

“Autor je veoma talentovani umetnik i dragi prijatelj Angelos Mentis, jedan od najboljih kostimografa u Grčkoj, čest saradnik Papajoanua. Bio je anažovan i za spektakl otvaranja Olimpijskih igara u Atini. Njegov kostim je odredio ovu predstavu, dao joj je ton kroz formu i teksturu tela tog bića koje sam želeo da opišem”, izjavio je Laskaridis.

Što se tiče teme, objasnio je da je želeo da istraži šta je ostalo iz prošlosti za danas i da zato ima i malo antičke Grčke u njegovom radu, a ima i traganja za rečima koje će biti jezik koji ne postoji, nešto što povezuje prošlost i sadašnjost.

“Kada je predstava počela da putuje, došle su razne ocene da je to komad o transformaciji, o pitanju roda, o grčkoj politici u vreme krize. Dok sam kreirao nisam razmišljao o politici, ne nalazim da je to inspirativno. Ali na kraju dana ipak osećam da moj rad ima i politički glas, skriven ispod slojeva interesovanja za umetnost, za to kako rade predmeti na sceni, kako deluju svetlo ili zvuk”, naveo je Laskaridis.

Od premijere u Barseloni, predstava je učestvovala na više od 30 festivala, na značajnim scenama u Parizu, Londonu, Izraelu, kao i u Atini, Solunu…

“Veoma smo srećni i ponosni što ćemo je predstaviti i na Beogradskom festivalu igre”, naglasio je Laskaridis.

Foto: Miltos Athanasiou

(SEEcult.org)