01.04.2022 | 19:06
Poziv na izlaganje rada Igora Grubića u slavu Praksisa
Umetnik Igor Grubić i Siva zona pozivaju zainteresovane da tokom 2022. godine izlože u svojoj galeriji, kancelariji, izlogu ili na ulici… njegov umetnički rad izveden u formi plakata, odnosno tipografske slike koja sadrži tekst na engleskom: “The criticism of all that exists starts with self-criticism” (Kritika svega što postoji počinje samokritikom). Grubićev rad “Bez naziva (Praxis)” referiše na baštinu Korčulanske letnje škole sociologije i filozofije i časopisa Praxis (1963-1974), gde su su kritički nastrojeni mislioci razvili singularnu putanju humanističkog marksizma i socijalne analize u kontekstu socijalističke, samoupravne i nesvrstane Jugoslavije, stvorivši mesto razmene kritičkih stavova između hladnoratovskih podela Istoka i Zapada.
Grubić o svom radu uopšteno kaže: “Shvatio sam da bih, ako želim kritikovati druge, trebalo da počnem od sebe; upravo ovde vrebaju lični demoni i samoobmana i postoji potreba za kontinuiranim radom na nečijoj budnosti i samoispitivanju”.
Izlaganje rada “Bez naziva (Praxis)” je besplatno (autor projekta očekuje fotografiju postavke), a predviđeno je u trajanju od najmanje deset dana, nakon čega se rad može zadržati (izveden je pod licencom CC 4.0). Veličina plakata je promenljiva, a štampa je neograničena. Minimalna veličina je 70 x 50 cm, ali može biti povećana do veličine reklamnog panoa (bilborda) kakvi će biti postavljeni na više lokacija u Hrvatskoj. Horizontalna i vertikalna orijentacija takođe mogu varirati. Plakat veličine 70 x 50 cm moguće je samostalno odštampati, a može biti dostavljen i poštom na račun autora (za zemlje EU). Za neki drugi format, autor će (bez naknade) oblikovati plakat do željene veličine i poslati digitalnu datoteku koju je moguće potom samostalno odštampati.
Praksisov slogan bio je “nemilosrdna kritika svega što postoji”, koji potiče od Karla Marksa. Grubićev umetnički rad “Bez naziva (Praxis)” i njegova slobodna međunarodna distribucija preko udruženja “Siva zona” propituju globalne teme koje je obeležila Praksisova filozofija, njen međunarodni kontekst i cirkulacija ideja. Tim projektom se ispituje i odnos lokalnog i globalnog u kontekstu ostrva Korčula, gde su na prelasku 60-ih na 70-te godine 20. veka održavane međunarodne manifestacije Korčulanska letnja škola i Međunarodni susreti umetnika u Veloj Luci.
Projekat “Bez naziva (Praxis)” kurira Darko Fritz, a deo je radionice/simpozijuma “Briga za baštinu 20. stoleća” koji će biti održan 2022. godine u sklopu evropskog projekta “Who Cares?” i izložbe “Međunarodni susreti umetnika u Veloj Luci 1968-1972”, koja se izvodi u saradnji sa Muzejem za umjetnost i obrt u Zagrebu.
Igor Grubić: Bez naziva (Praxis), 2020-2022.
Časopis Praxis je izlazio u dva izdanja, domaćem i inostranom, a u uvodu prvog broja (Čemu Praxis?) urednici su naveli da žele “časopis koji neće biti filozofski u onom smislu u kojem je filozofija samo jedno posebno područje, jedna naučna disciplina, strogo odvojena od svih ostalih i od svakodnevnih problema čovekovog života. Želimo filozofski časopis u onom smislu u kojem je filozofija misao revolucije: bespoštedna kritika svega postojećeg, humanistička vizija doista ljudskog sveta i nadahnjujućih snaga revolucionarnog delovanja”.
Praxis je oko sebe okupio znatan krug evropskih i američkih filozofa najrazličitijih orijentacija – od neortodoksnih marksista, preko fenomenologa do analitičkih filozofa, među kojima su bili Ernst Bloh, Eugen Fink, Erih From, Herbert Markuze, Jirgen Habermas, Anri Lefevr, Ričard Bernštajn, Šlomo Avineri. Među temama Korčulanske letnje škole bile su: Progres i kultura; Smisao i perspektive socijalizma; Šta je istorija?; Stvaralaštvo i postvarenje; Marks i revolucija; Moć i čovečnost; Hegel i naše vreme; Utopija i realnost; Sloboda i jednakost; Bit i granice građanskog sveta…
Multimedijalni umetnik i performer Igor Grubić (1969, Zagreb), koji se bavi i fotografijom i videom, autor je brojnih projekata (Crni peristil, Knjiga i društvo-22%) samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inozemstvu. Od 2000. godine radi kao producent i autor dokumentaraca, televizijskih reportaža i društveno angažovanih reklama. Radove je prezentovao u mnogim međunarodnim institucijama, uključujući MOMA u Njujorku i Nju Tejt u Londonu, te na raznim manifestacijama – predstavljao je Hrvatsku na poslednjem, 58. Venecijanskom bijenalu 2019. Višestruko je nagrađivan – između ostalog, 1998. dobio je drugu nagradu 33. Zagrebačkog salona, a 2009. godine THT nagrada@msu.
Profesor Miško Šuvaković istakao je za Grubića da generacijski pripada “onim umetničkim tendencijama, koje blisko političkoj teoriji, na primer Chantal Mouffe, ostvaruju obrt od neutralnog estetizma postmoderne ka političkom aktivizmu. Tu se ukazuje karakterističan prekid sa konceptima postideologije ali i, savremene, prividno meke moći. Kritički potencijal umetničkih prezentacija postaje bitan u rasponu od tretiranja neposredne prošlosti (pad samoupravnog socijalizma, nastanak tranzicijskih praksi kapitalizma, formiranje nacionalnih država) preko problematizacije rodnog i rasnog nasilja, netolerancije i ideološkog slepila u savremenosti”.
Linkovi za preuzimanje dokumenta za štampu rada Igora Grubića “Bez naziva (Praxis)”: 50 x 70 cm (pdf); 70 x 50 cm (pdf)
(SEEcult.org)
