Jana Kunovska prezentuje seriju radova koje prema motivima možemo uslovno podeliti na dve celine. Najveći deo predstavljaju slike velikog formata sa tematizovanjem kartaške igre. Motivi druge grupe tematski se preklapaju s prvom. Reč je o portretima sa ljudskim likom ili sa motivom mačke. Uz ovu grubu podelu svakako je potrebno naglasiti da se grupe radova prepliću tematski ali i u tehnološkom pristupu radu.
Teško je govoriti o radovima a da se ne upustimo u tumačenje znakovnog repertoara. Najviše radova pripada motivima koji jasno asociraju na igrača kartama. Portreti igrača u igri ili u životu zaokupljuju pažnju slikarke. Tu pronalazimo lica figure, oči, usta, znakove… Autorka beleži karte uz naglašavanje stanja učesnika. Akteri su zadubljeni u svoju trenutnu poziciju poput osoba u životu: važnost, odlučnost, nesigurnost, očekivanje. Likovi su prikazani u portrenim situacijama na velikom formatu. Likovno su predstavljeni u začudnom maniru. Za njih autorka gradi prostore s čestim otklonima od očekivane perspektive. Hrabri izraz motiva, gotovo filmski kadriran, aktivira atmosferu. Neko čuđenje, prema prikrivenim odnosima pojedinaca i okoline, kao da se provlači kroz radove. Igrači karata, kao slagalice likovno oblikovanih slikovnih oznaka, podsećaju nas na vreme kad još nisu postajale kompjuterske igre koje osoba može igrati sama. Kartaška igra podrazumeva komunikaciju najmanje dvoje ljudi. Ovako predstavljena predstavlja likovni i tehnički arhaizam.
Druga grupa radova donosi potretne situacije. Ovde možemo uklopiti ljudska lica i portrete kućne životinje, mačke. Na nekim radovima čak nismo sigurni dali je autorka u oblikovanje krenula od čoveka ili životinje. Time posmatrača uvodi u nesigurnost doživljaja. Kad se laća slikanja portretnih situacija umetnica poznaje pravilo tradicije. Ona zna koja značenja, od prikazivanja lika, očekuje slikar a koje promatrači slike. To je formalni, fizionomski identitet modela, svodljiv na psihologiju karaktera. Ovde je zanimljiviji socijalni kontekst. Analiziramo li situacije, shvatamo da su akteri imobilizirani razrađenim i zadanim putanjama. Pokreti su uslovljeni pravilima, običajima, sustezanjem i drugim socijalnim faktorima. No, zapažamo i pritajene otklone od uobičajenog. Osećamo i izrečenu potrebu iskakanja protivn običajima.
Umetnica poštuje ezoteričnost. Ona je čitljiva s platna u nadrealnim formama i odnosima skiciranih a ne docrtanih silueta lica, tela ili znakova. Figure se poigravaju posmatračevom percepcijom na planu vizuelnog i smislenog. Namera nadrealizma da izrazi ,,funkcijunisanje misli“ naslanja se na frojdovske zaključke o nesvesnom. No, nadrealizam Jane Kunovske nije uobičajen. Ona ne ilustruje atraktivne mogućnosti mašte ili podsvesti. Ona sasvim postdmodernistički prilazi likovnoj tematici a nadrealistčke note služe kompoziciji oslonjenoj na doživljaj realnog. Neposlušnost pravcu, određenom stilu, bitna je karakteristika opusa Jane Kunovske. Ovde se realizam i nadrealistički detalji doživlavaju samo kao putevi prema izražavanju ličnog. Ali ne izmišljenog sna već komentara na realan svet oko sebe. Potvrda ovog stava je stilska nedefinisanost i oblikovna nedoslednost koja čitanje ovih holograma omogućuje na više nivoa.
Na svim radovima ponuđeno je prepoznavanje motiva. Komunikacija s posmatračem ostvarena je na dva nivoa: posmatrača i pojedinog rada bez obzira na pozicioniranje u prostoru i rada kao dela grupe. Autorka je svesna da nas novo, poodmaklo postmodernističko vreme odvodi na područje igre i sumnje. Svako likovno oblikovanje vid je igre i za umetnika i za posmatrača. U pitanju je komunikacija, tok predstavljen kroz simbole. Ovaj način upućuje na dekonstrukciju stvarnosti. Svet nije objektivno realan. Stvarnost je subjektivna, determinisana, a potraga za spoznajom je neizbežno svedena na stalne činove interpretacije i reinterpretacije. Potrebno je brisati stari pojam – posmatrač a na njegovom mesto postaviti novi – učesnik. Iskustvo posmatrača bitna je činjenica pri opisivanju sistema. Tako je u projekt uvučen posmatrač koji ima iskustvo igre u doslovnom smislu. Kunovska mu nudi interpretaciju igre s veoma malo uobičajenih oznaka. Prisiljava ga da sam prepoznaje mogućnosti. Kao u realnom životu, i ovde, unutar galerijskog mira posmatrač mora postati učesnik. Kao pred ogledalo.
Jana Kunovska uvodi lično iskustvo posmatrača i motiva u isto vrijeme. Obema ulogama pridaje značenje u sistemu koji nam predstavlja. U isto vreme one su i sumnja i dokaz realnosti. Reference na istorijsko i inscenirana relacija prošlog i budućeg donose zanimljiv rezultat. Istraživanje, igranje, kreće se u dva glavna smera: u asocijativnom smeru, kompilaciji fragmenta igre koja, iako je realna, ipak pripada području dogovorenih pravila, te u smeru situacija ličnog stanja u domenu socijalnih odnosa. Ponegde umirene a ponegde halucinatorne kombinacije lica, oblika i znakova, posmatrača dovode u nesigurnost perceptivnog utiska.
Snaga ovog projekta je u evidentiranju psiholoških stanja. To je autorka naglasila izborom modela: igrača karata, ljudskog lika, mačke. Ona obrađuje samo karte gde su nosioci radnje sinonimi ljudskih statusa. Kroz portret mačke umetnica problematizuje ljudsko stanje. Voajerski pristup motivu unosi u radove posebnu zanimljivost jer uslovljava tračersko razmišljanje: ko su i šta su ovi likovi u odnosu na umetnicu. Možda smo najbliži rešenju ako kažemo da je igru i likove snažno doživela i uporedila sa realnim životom.
Igra i kreativnost su putovanja u nepoznato. Pomiriti stečeno sa svojim osećanjima i senzibilno reagovati na spoznaju može samo umetnik. Bez kalkulacija. Igrajući se. Naravno, na temelju obrazovanja, iskustva, senzibiliteta. Umetnik-igrač je kao putnik koji se usuđuje da krene u nepoznato. Rizik gubitka je mali ulog u odnosu na zadovoljstvo igrača. Jer: igra je jedino igra i kad se igra zbog igre. Kad se igra zbog rezultata onda to više nije igra.
Eugen Borkovsky
Izložba traje od 19.4. do 2.5.2022.
