Iako je ime Suzan Ker danas gotovo nepoznato široj javnosti, radi se o dizajnerki koja je imala gotovo nemerljiv uticaj na izgled korisničkog interfejsa Apple softvera koji je u ključnom trenutku uticao na način na koji gotovo svi danas razmišljamo o digitalnom interfejsu.
Suzan Ker mladost je provela usredsređena na umetnost, i malo šta je ukazivalo na uspešnu i uticajnu karijeru u tehnološkoj industriji. Nakon diplome iz umetnosti kasnijeg doktorata sa Njujork univerziteta, provela je neko vreme radeći u Muzeju moderne umetnosti u San Francisku, a pre ulaska u tehnološku industriju, radila je i kao skulptor.
Na poziv prijatelja iz srednje škole, u zamenu za Apple II računar, počinje da pravi grafike za novi projekat na kojem je Apple radio. Iako nije imala nikakvog iskustva sa digitalnim grafičkim dizajnom, ubrzo postaje jedan od prvobitnih članova tima koji radi na Mackintosh računaru. Taj projekat je podrazumevao mnogo izazova jer je težio da običnim korisnicima učini korišćenje računara lakšim i jednostavnim.
Sa tim ciljem na umu, Suzan je, vodeći se iskustvom sa umetničkim tehnikama poentilizma i mozaika, kreirala ikonice na mreži od 16×16 piksela koje su do dan danas ostale sinonimi za brojne funkcije modernih računara: simboli za cut, copy i paste, flopi disk kao oznaka za čuvanje fajla, kanta za smeće, izgled prozora i osnovni dugmići za navigaciju, vremenom su postali univerzalni znakovi sa kojima milijarde korisnika svakodnevno u nekom obliku dolaze u kontakt.
Pored nabrojanih, tu su i simboli specifičniji za Apple, koji su ostavili trag na računare ove kompanije: poznati Mac osmeh i tužno lice, kao i command simbol na svim Mac tastaturama proizašli su iz filozofije dizajna Suzan Ker, koja je svoj posao obavljala na prototipu editora ikonica koji su za nju napravili inženjeri u Appleu.
Pored ikonica, Suzan je za Apple stvorila i nekoliko fontova koji su među prvima bili sačinjeni za korišćenje na kompjuterskom ekranu. Kako se navodi, fontovi su u to vreme bili mahom monospace tipa, što je podrazumevalo jednak razmak između slova, a Suzan je tokom osmišljavanja fontova za kompaniju promenila ovaj ustaljeni šablon i doprinela dizajnu digitalnih fontova. Sveukupno je napravila nekoliko, od kojih su najpoznatiji NewYork, Geneva, Venice, Chicago — poslednji je bio okosnica vizuelnog identiteta Mackintosha i iPoda preko dvadeset godina.
Povrh svega, Suzan je zaslužna i za druge aspekte vizuelnog identiteta ranog Applea ‐ zajedno sa inženjerskim timom radila je na razvoju Macpaint aplikacije, a pomoću samog programa je sačinila sve ilustracije za korisnički priručnik za korišćenje softvera, a takođe je u njemu sačinila i neke od najpoznatijih ilustracija i marketinških materijala kompanije, poput žene iz Japana koja je završila na naslovnoj stranici brošure.
Suzan Ker je napustila kompaniju zajedno sa Stivom Džobsom i prešla u NeXT, gde je zauzimala položaj kreativne direktorke. Od 1989. počela je da radi pod svojim imenom za čitav niz poznatih tehnoloških kompanija, poput Microsoft, IBM, Intel, PayPal, i mnogih drugih. U ovom periodu nastaju i druge primene njenog karakterističnog načina dizajniranja, poput špila karata za Solitaire u Windows 3.0, ili dizajnu Virtual Gifts simbola za Facebook.
Od 2015. godine radi kao kreativni direktor u kompaniji Pinterest, gde je ponovo na karakterističan način revitalizovala korisničko iskustvo pomoću dizajna ikonice u obliku čiode kojom se pinuje sadržaj.
Iako je najveći broj njenih najutcajnijih dizajnerskih radova nastao u kratkom vremenskom periodu i vezan je za Apple, kroz rad na IBM-ovom OS/2 i dizajnu pojedinih elemenata interfejsa u Windows operativnom sistemu, mnoge njene tvorevine godinama su stajale pred korisnicima, jer se u mnogim slučajevima dizajn nije menjao sve do kasnijih verzija sistema.
Danas se Suzan Ker smatra za jednog od pionira piksel umetnosti i dizajna grafičkog interfejsa, a njen pristup digitalnom dizajnu je inspiracija mnogima. Njena karijera pokazuje značaj koji poznavanje starijih oblika umetnosti mogu da utiču i oblikuju digitalnu stvarnost, na način na koji umetnost prožima tehnologiju, kao i u kojoj meri lična vizija i originalnost nekada mogu da utiču na način na koji kasnije generacije doživljavaju svet.
*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
