Javni međunarodni konkurs za uređenje arheološkog parka “Belo Brdo” u Vinči uspešno je okončan ovog meseca, a od 12 prijavljenih radova tri su nagrađena i još tri otkupljena. Razvoj neolitskog arheološkog nalazišta u Vinči i njegova afirmacija podrazumeva izgradnju sve neophodne infrastrukture za veći broj posetilaca, ali i specijalizovanog neolitskog naučno-istraživačkog centra sa arheo-parkom. Ovako zaokružena celina bi omogućila prezentaciju arheoloških nalazišta i iskopina, već i mogućnost obavljanja naučno-istraživačkog rada, organizacije predavanja, različitih tematskih izložbi i manifestacija itd. Konkurs je organizovao Zavod za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, a prvu nagradu je zasluženo osvojio tim studija AKVS arhitektura koji čine autori Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, kao i projektanti Marija Matijević, Dunja Dedić, Nenad Pavlović i Vuk Zlatković.
Prostor arheološkog parka podeljen je na nekoliko zona i oivičen dvema rekama, Dunavom sa istočne i malom Bolečicom sa južne strane. Uređenje priobalja i omogućavanje pristupa arheološkom parku sa reke je takođe jedan od konkursnih zadataka, čime bi ovaj neprocenjivi lokalitet postao deo turističke ponude na najvećoj evropskoj reci. To podrazumeva izgradnju obaloutvrda celom dužinom parka i uređenje ušća Bolečice u Dunav, kao i postavljanje pristana za brodove. Na obali je planirana i ugradnja nekoliko drvenih platfomi sa kojih će se pružati pogled na Dunav. Tako uređena obala Dunava će rampama i pešačkim stazama direktno biti povezana sa arheološkim nalazištima, gde će se odignuta od tla pružati mreža pešačkih staza i platformi za kretanje posetioca. Na taj način autori studija AKVS arhitektura uspeli su da uz minimalne intervencije, privremenim strukturama omoguće pristup svim postojećim iskopima na lokalitetu.
Glavni objekat u okviru arheološkog parka biće Centar za posetioce, zgrada namenjena dočekivanju gostiju i važna tačka u njihovom celokupnom doživljaju. Atraktivno rešenje je takođe odignuto od tla, i sa tačno 100 tačkastih oslonaca ostavlja utisak da lebdi nad tlom. Kao i kod odignutih pešačkih staza i rampi, Centar za posetioce naglašava glavni motiv – superpozicija tla i nove arhitekture. Poseban uspeh autori su postigli na ambijentalnom uklapanju objekta korišćenjem hibridnih materijala, kombinovanjem drveta i metala u konstrukciji, sa posebnim akcentom na impresivni trščani krov. Izduženom objektu bi se takođe pristupalo dugačkim izdignutim rampama, koje bi vodile do prostranog izložbenog prostora na prizemlju. Radni prostori za zaposlene i zajednički prostor smešteni su na galerijama i lebdećim mostovima okačenim o drvenu konstrukciju, sa pogledom na postavku sa visine. Na drugom kraju objekta planirana je ogromna panoramska terasa sa pogledom na Dunav.
Sa panoramske terase gosti bi liftovima silazili do arheo-parka, koji bi se nalazio u dolini Bolečice, a gde bi bila autentična prezentacija muzeja neolitskog života na otvorenom. Jako zanimljiv koncept podrazumeva rekonstrukciju neolitske poljoprivrede, postavljanjem zasada dominantnih biljnih kultura iz tog perioda, kao i elemenata drevnih naseobina i tipičnih objekata za to vreme. Prostor bi bio ispresecan neformalnim pešačkim stazama, a sedam drvenih pasarela povezivale bi niže kote terena sa obaloutvrdom iznad formirane doline. Objekte bi činile grupacije laganih platnenih nadstrešnica odignutih od tla, sa tematskim izložbenim postavkama i prostorima za radonice i rad u prirodi. Modularni objekti od bambusa sa platnenim nadstrešnicama bile bi fleksibilne za razlicite funkcije, a zbijene strehe ostvaruju kontinualni natkriveni put kroz celu postavku. Arheopark bi bio opslužen i obodnom servisnom saobraćajnicom sa parkinzima.
Izdvojen od ostatka kompleksa, planiran je još jedan stalni objekat, koji će se nalaziti u okviru naselja Vinča, na trougaonoj parceli na putu ka Arheološkom parku iz centra Beograda. Ovde je takođe primenjena arhitektura koja oslobađa prizemlje, odižući objekat od tla na čelično-drvenim osloncima, uz prozračnu strehu od ETFE membrane. Dva trakta objekta čine celinu, gde je u okviru jedne strehe pristupna zona za istraživače, dok je ispod druge javni hol i konferencijska sala u sredini. Laboratorije za istraživače su odignute u dva prstena iza streha na prvom spratu, dok su na krovovima uprava i administracija, odnosno smeštaj za istraživače, u okviru ekstenzivno ozelnjenih panoramskih krovnih terasa. Objekti su značajno povučeni u odnosu na regulacionu liniju, pa će ispred objekta biti stvoren kvalitetan javni prostor za lokalnu zajednicu.
Pored pobedničkog rada iz studija AKVS arhitektura, i ostali učesnici su ponudili neke zanimljive koncepte, a druga nagrada je jednako podeljena između dva tima – jedan čine Miloš Paunović, Yihong Chen i Jaden Mialszygrosz (autorska šifra MP10101), a drugi autori Jelena i Dejan Miletić (autorska šifra SA95209).
