01.12.2022 | 01:52
Ogledalo savremenog pozorišta, ali i društava u regionu
Knjige “Teatrologike I i II” Olivere Milošević, na osnovu njene istoimene serije televizijskih emisija o značajnim pozorišnim stvaraocima, predstavljaju ogledalo savremene pozorišne umetnosti, ali i društvenih okolnosti u regionu.
Dva toma knjige, u izdanju Sterijinog pozorja, kao i serijal koji je autorka realizovala za RTS u produkciji Hartefakta, razmatraju ideje i prakse značajnijih pozorišnih umetnika koji stvaraju u regionu. Svako poglavlje je posvećeno jednom od umetnika i predstavlja principe rada, način razmišljanja i kreativne procese svakog od njih.
Među njima su Jernej Lorenci, Oliver Frljić, Aleksandar Popovski, Bobo Jelčić, Boris Liješević, Andraš Urban, Dino Mustafić…
Na promociji 30. novembra u RTS Klubu učestvovali su direktor Sterijinog pozorja i urednik izdanja dr Miroslav Miki Radonjić, reditelj i direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu Ivica Buljan, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pozorišni kritičar, selektor i umetnički direktor Bitefa dr Ivan Medenica i autorka Olivera Milošević, novinarka, teatrološkinja, odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa Radio-televizije Srbije.
Olivera Milošević je izjavila da se odlučila da napiše knjigu zato što “TV emisija, kao i pozorišna predstava, živi kratko, emisije traju samo dok su u etru, imaju poneku reprizu i onda završe u arhivi”.
“Važan razlog je i to što je potpuno drugačija percepcija kada nešto čitate i kada nešto gledate. Kod televizijske emisije u prvom planu su slika i zvuk, trudimo se da bude dinamično, da slikom predstavimo to što naši sagovornici govore… Negde se u toj šumi izgubi misao. U knjizi sam sve očistila i ostala je suština, ostala je misao”, rekla je Olivera Milošević.
Miroslav Radonjić je istakao da ove “dragocene knjige na autentičan način pružaju sliku onih dešavanja u pozorištu i onih autora koji su odigrali veliku ulogu u razvoju teatra na ovim prostorima, pa i nešto šire, od 90-ih godina prošlog veka i u prve dve decenije 21. veka”.
“Važno je da smo te emisije, koje Olivera sjajno radi, prebacili u ovu drugu formu, jer kada gledate emisije prvi utisak je vuizuelna senzacija, pa se ponekad prenebregne šta ovi značajni ljudi govore. To nisu samo intervjui o njihovim karijerama i pozorišnim dešavanjima, nego i hronika društveno-istorijskih okolnosti, a ispričana sa jedne intimnije strane sagovornika”, izjavio je Radonjić.
Zahvaljujući autorki na ogromnom uloženom trudu, ocenio je da nas njene knjige na prefinjen, inteligentan i lako čitljiv način upoznaju sa sjajnim umetnicima.
Jedan od njih je i Ivica Buljan, koji je istakao da je objavljivanje ovih knjiga važan događaj za teatrologiju na prostoru cele nekadašnje Jugoslavije.
“Mislim da još od 90-ih nije bilo takve knjige koja ima gotovo enciklopedijski pristup. Biti u ovakvom odabiru je čast”, rekao je Buljan.
Pominjući da se emisije iz serijala, koje krase “erudicija, ljubav i posvećenost” autorke, mogu naći na Jutjubu i da se o njima razgovara među kolegama, osvrnuo se na utisak umetnika koji su učestvovali u njima.
“Gledajući druge, čini nam se kako u njihovim intervjuima sve perfektno funkcionira, da su svi jako opušteni, elokventni, artikulisano govore o svom radu. A prema vlastitom nastupu smo kritičniji, uvek nam se čini da smo nešto zaboravili reći, da smo nešto važno ispustili”, dodao je Buljan.
Ivan Medenica je ocenio da je ovo izdanje vrlo značajno i “korisno jer daje materijale za teatrološka istraživanja rada odabranih umetnika, omogućava uvid u njihova auto-poetička razmišljanja”.
Povodom činjenice da se našao u serijalu kao jedini koji nije umetnik, Medenica je zahvalio autorki koja ga je pozivom u emisiju “naterala da razmišlja koliko profesija kritičara i teatrologa može da zaista bude pratilac i konstitutivni deo pozorišne umetnosti”.
Medenica je naglasio da je Olivera Milošević i “hroničar rekonstrukcije eks-jugoslovenskog kulturnog prostora”, jer su u prvoj knjizi obuhvaćeni reditelji iz generacije koja je stasavala 90-ih i bila prva koja je obnavljala veze na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
“U drugoj knjizi se polje proširilo, pa su tu i evropski umetnici kao što su Jan Fabr, Tomas Ostermajer, Štefan Kegi”, dodao je Medenica.
Olivera Milošević diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i bila na postdiplomskim studijama sociologije kulture i pozorišta. Novinarsku karijeru započela je 1988. u Beogradskom programu RTS-a.
Pozorište je oblast koju prati od početka karijere. Od 2000. je odgovorna urednica u Redakciji za kulturu Beogradskog i Jutarnjeg programa RTS. Od 2001. je urednica u Redakciji za kulturu i umetnost RTS-a. Punih 15 godina bila
je autorka, urednica i voditeljka TV emisije Beokult i autorka rubrika o pozorištu u toj emisiji. Autorka je, urednica i voditeljka Hronika Bitefa i brojnih emisija iz serijala TV Feljton, u kojima predstavlja rad značajnih pozorišnih stvaralaca. Od osnivanja je jedan od autora i urednika emisije Kulturni dnevnik. Od 1993. je članica redakcije pozorišnih novina Ludus koji objavljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije.
(SEEcult.org)
