Kako je istaknuto na konferenciji Original Boost – Feel the original taste of success, koju je organizovala platforma Original krajem septembra, od svih investicija koje idu u startape, manje od tri odsto odlazi u biznise čiji su osnivači žene. S namerom da se takva situacija promeni, platforma Original je na pomenutom događaju organizovala startup pitch tokom kojeg je sedam preduzetnica dobilo pet minuta da predstave svoje biznise, a u nastavku teksta predstavljamo njihove ideje.
Aleksandra Lazović-Lønningen (suosnivačica EatMeAppa-a)
Na početku pitch-a Lazović-Lønningen je istakla da je otpad od hrane zapravo neiskorišćen resurs koji bacamo u đubre. Naime, od sve proizvedene hrane, čak 30 odsto završi kao otpad. Kako kaže, ljudi bacaju proizvode zato što jako loše planiraju potrebe koje su vezane za hranu, dok usled isteka roka bacaju čak 40 odsto namirnica. Procenjuje se da je trošak bačene hrane između 40 i 150 evra mesečno u zavisnosti od toga o kom delu sveta se radi.
Na osnovu navedenog stanja, nastala je ideja za EatMeApp – alatku koja pomaže korisnicima da smanje otpad od hrane i to na dva načina. Prvi predstavlja slanje notifikacija o isteku roka proizvoda koje korisnik već ima u svom inventaru nakon unosa vrste, količine, datuma i cene. Istovremeno, pomenuta aplikacija daje uvid u količinu novca proporcionalnu bačenim namirnicama. Drugi način podrazumeva povezivanje prodavnica hrane sa korisnicima, kako bi prodavnice mogle da plasiraju namirnice kojima ističe rok trajanja po nižoj ceni, što je benefit i za korisnika koji po povoljnoj ceni nabavlja proizvode ali i prodavce koji povećavaju svoju prodaju umesto bacanja proizvoda nakon isteka roka.
Premium EatMeApp-a za korisnike bi bio dva evra, dok bi načelan poslovni model za biznis partnere bio da postoji neki entry fee i transaction fee, mada, kako je Lazović-Lønningen istakla, to je još u fazi razvoja.
„Ono što bi vam EatMeApp ponudio, pored pametnog pregleda hrane koju već imate u kući, notifikacija o isteku roka trajanja i dostupne snižene hrane, jeste mreža donacija koju takođe razvijamo sa našim partnerima. Naš prvi partner je Banka hrane Vojvodine. Naš target market su korisnici od 18 do 60 godina koji imaju pametne telefone, a s obzirom na to da se radi o sistemskoj inovaciji, fokus nam je na generaciji Z, ali ne zaboravljamo ni milenijalce, a ni generaciju X”, rekla je Lazović-Lønningen.
Ljiljana Milanović (Skills Puzzle)
Milanović, koja ima trogodišnje iskustvo u radu kao konsultant i trener poslovnog bontona, tokom pitch-a je iznela svoju viziju o online platformi na kojoj bi deca mogla da uče bonton i lepo ponašanje. Kako je istakla, u regionu ne postoji nijedna škola za bonton ili nešto slično, dok se u drugim zemljama u svetu uveliko radi na identičnim inicijativama.
Dakle, Skills Puzzle bi bila platforma koja bi znanja i veštine vezane za manire i lepo ponašanje, digitalni bonton, gastrobonton i small talk, učinila dostupnim roditeljima i deci. Takođe, Milanović je u svom izlaganju iznela da još nije u fazi razvoja, već da je sve na nivou ideje, ali kao prvobitnu ciljnu grupu kojoj bi ponudila svoj proizvod navela je privatne škole (niže razrede), vritće i predškolske institucije, jer, kako kaže, u državnom obrazovanju trenutno nema prostora za tako nešto. Pored toga, platforma bi bila namenjena i odraslima, pre svega roditeljima, ali i top menadžerima, vlasnicima biznisa i političkim liderima.
„Možete li da zamislite kako se oseća dete u svetu odraslih u doba informacija i buke koja vlada, sada kada odrasli sami sebe ne čuju i međusobno se ne čuju – da li neko to dete čuje? To je ono pitanje kojim sam želela da završim”, istakla je Milanović na kraju svog izlaganja.
Milica Spužić (suosnivačica Wellbit-a)
Prema izlaganju Milice Spužić, Wellbit je platforma za zajednički rad na wellbeing izazovima koncipiranih tako da njihovo kompletiranje zahteva beleženje momenata u vidu kartica. Ova platforma, koja je u fazi validacije, obuhvata izazove i taskove, koncipirane od strane psihologa, HR stručnjaka i drugih eksperata, kako bi bile pokrivene razne životne oblasti u cilju uvođenja zdravih navika.
Neki od pomenutih izazova, kako je istakla Spužić, zahtevaju akciju, doživljavanje novih iskustava, dok neki drugi zahtevaju refleksiju, odnosno podsećanje na pozitivne momente iz prošlosti. Svaki izazov je sačinjen od određenog broja taskova, dok se ti taskovi izvšravaju dodavanjem i čuvanjem momenata u vidu fotografija, videa i teksta, kreirajući bazu uspomena koja podseća korisnike na njih.
Wellbit je prevashodno namenjen kompanijama i kao B2B projekat ima za cilj da pomogne firmama da izbegnu gubitak prihoda sprečavanjem zdravstvenih problema zaposlenih, kao što su npr. burnout ili druge mentalne i fizičke poteškoće koje smanjuju efikasnost.
„Naš biznis model je premium i zasniva se na mesečnim i godišnjim članarinama koje zavise od broja naloga koje kompanija potražuje i od dodatnih pogodnosti koje im nudimo. Aplikacija sadrži izazove koji se mogu koristiti u poslovnom okruženju, ali isto tako i zabavne aktivnosti koje mogu da se rade kod kuće i van posla sa prijateljima, decom i porodicom. Sa ovom članarinom, koja zavisi od broja naloga, predviđamo da ćemo za dve godine imati zaradu veću od milion američkih dolara”, naglasila je Spužić, dodajući da su idealni korisnici IT kompanije zato što već nude mnoštvo wellness benefita svojim zaposlenima, te razumeju da je to neophodno.
Jana Antić i Marijana Jovanović (suosnivačice EasyPass-a)
Antić i Jovanović su još kao studentkinje ekonomije imale ideju da pokrenu platformu preko koje učenici i studenti mogu pronaći profesora iz bilo kog predmeta i zakazati privatni čas u par klikova. Naime, platforma EasyPass za deljenje znanja i povezivanje učenika i predavača zamišljena je da zaobiđe tradicionalni način pronalaska profesora preko preporuka ili Fejsbuk grupa, kao i da online formatom prevaziđe geografske prepreke.
Na platformi korisnici mogu pretraživati predavače prema svojim individualnim potrebama, a na profilima profesora mogu proveriti njihove kvalifikacije. EasyPass je pokrenut u Srbiji, međutim, Antić i Jovanović su istakle da je planirano širenje na tržište Balkana 2023. godine, a nakon toga i globalno. Trenutno ima bazu od 3.000 predavača i preko 2.000 zakazanih časova mesečno, kao i 20.000 poseta na sajtu. Pored širenja tima i otvaranja na druga tržišta, Antić i Jovanović su navele da im je cilj i dostizanje 100.000 zakazanih časova u oktobru sledeće godine. EasyPass je u fazi traženja investicije i podržan je od strane programa Katapult koji bi tu investiciju duplirao.
„Na osnovu dosadašnjeg iskustva korisnika odlučili smo da pivotiramo naš model naplate i da krenemo da naplaćujemo jedan dolar po zakazanom času”, rekla je Marijana Jovanović i objasnila da su da sada imali tri modela pretplate i da su predavači plaćali za oglašavanje na platformi.
Ipak, kako je dodala, planiraju da uvedu da profesori plaćaju fiksni iznos po času, umesto mesečne pretplate, budući da su u komunikaciji sa klijentima došli do zaključka da nije fer da pojedini održe tri časa mesečno i plate isti iznos kao i oni koji su održali 20.
Lena Miladinović (suosnivačica OutpostChess-a)
OutpostChess je zamišljen kao digitalna platforma koja ima za cilj da poveže sve šahiste na globalnom nivou. Drugim rečima, OutpostChess je neka vrsta LinkedIn-a, ali prilagođena i specifično osmišljena za pojedince iz sveta šaha. Miladinović je više od 20 godina u šahu kao profesionalni igrač, intermajstor, trener, sudija, organizator i neko ko je osvojio veliki broj evropskih i svetskih medalja. Kako kaže, uprkos tome što je šah jedan od najtradicionalnijih i najpopularnijih sportova na svetu, šahisti se i dalje suočavaju sa nekim osnovnim problemima poput loše prezentacije, vidljivosti i komunikacije, kao i haotične situacije vezane za organizaciju takmičenja.
Primera radi, OutpostChess platforma omogućuje klubovima da pronađu pravog igrača ili šahistima da pronađu novi klub, te povećaju svoje prilike u šahovskoj karijeri. Namenjen je i organizatorima turnira i takmičenja, strimerima, sudijama i trenerima kako bi se poboljšala komunikacija, transakcije i organizacija na tržištu šaha, koje broji više od 800 miliona igrača globalno.
„Naš biznis model je poprilično jednostavan — kombinujemo premium i model pretplate u tri nivoa, po kome će svaki nivo davati određeni set karakteristika. Međutim, nalazimo najveću šansu u proviziji od transakcija iz razloga što svaki učesnik u šahovskom turniru ili mora da plati ili da bude plaćen, a to je trenutno sve neformalno i u kešu. U budućem delu razvoja mi svakako planiramo da razmatrimo i prihode od oglašavanja i plaćanje unutar aplikacije. Lansirali smo naš MVP i konstantno komuniciramo sa naših 800 ranih usvajača koji nam daju odgovore i fidbek kako bismo mogli da promenimo dizajn i dodamo nove karakteristike u skladu sa njihovim gorućim potrebama. Za tri meseca planiramo da imamo 10.000 registrovanih korisnika i u tom momentu ćemo biti pogodni za seed rundu”, kazala je Miladinović.
Sanja Basara (Lumyway)
Lumyway je brend zamišljen s ciljem da pomogne ljudima da usvoje dobre i zdrave navike, da pripremaju svoju hranu i nose je sa sobom uz Lumyway Lunchbox, koji je proizveden od prirodnih materijala i bez plastike.
Među prednostima brenda koje je Basara istakla tokom izlaganja su činjenice da Lumyway nastoji da izgradi zajednicu i da lunchbox postane essential accessory. Naglasila je i činjenicu da je pomenuta kutija za hranu laka za nošenje i korišćenje, nepropusna, te vrlo funkcionalna, budući da hrana u njoj može da se organizuje na pet različitih načina uz dva divajdera.
„Naš proizvod je već u proizvodnji. Lumyway brend ima simbol svica zbog svetlosti i pozitive koju želimo da prenesemo. Ciljamo na ljude koji već imaju potrebu da kupuju lunchbox i žele da ga kupe, kao i na one koji znaju da imaju problem redovno – da su bez energije, kupuju samo brzu hranu ili jednu po restoranima – njihov problem rešavamo mi, to jest upravo naš lunchbox. Ciljamo i na druge koje ćemo privući storytellingom”, zaključila je Basara.
*Izradu ovog teksta finansirao je Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj – inovacije.gov.rs.
