Kao svež vazduh posle kiše, O3one pozdravlja umetnike Kraljeva!
I to ne samo ove umetnike koji su nama ovde, odštampani u katalogu i prikazani na izložbi, nego sve umetnike, ljude koji misle, koji rade, koji stvaraju tamo, suočeni svakim danom sa pitanjima kojima se suočavamo svi koji radimo ovo što svi radimo – tako kako rade oni, žene i muškarci koji čine svoj grad glavnim gradom u svojim srcima, pa tako čine da Kraljevo bude danas glavni grad u Beogradu – što nije lako.
A nije lako zato što Beograd otima sve, po sili najvećeg, Beograd se pravi važan da je bolji od svih, da je cilj sam po sebi, da je prestonica po sebi znanim parametrima, ali vi iz Kraljeva znate da to Beogradu ne bi bilo moguće, baš zato što vi postojite, vi koji ga činite tako velikim.
On ne bi mogao sam samcijat da bude najveći? Od koga veći? Od koga skuplji, od koga prljaviji, od koga bolji, od koga to, ako znate, javite!
Da nema Kraljeva večeras, danas, sutra ujutru, ne bi bilo mere za Beograd.
Te žene – umetnice, ti muškarci – umetnici, radnici, znalci, zaverenici svojih zanata i svojih znanja, taj nadareni i pametni svet zna i oseća koliko je , u stvari, teško ne biti glavni grad i, u isto vreme, koliko je teško biti sporedni, drugi, zamalo, uprkos svemu, za dlaku, ili samo što nije.
Pošto sve to, naprosto nije istina, provetravamo Beograd Kraljevom danas, a sutra Kragujevcem, Zrenjaninom ili Smederevom, da pokažemo i Beogradu i Kraljevu koliko su važni i koliko ne mogu jedan bez drugog.
O3one nije eksces, on zamiriše i nahrupi uvek posle kiše, posle svake kiše, osveži, donese, oraspoloži i ventilira.
Danas je ta kiša iz Kraljeva.
Pa neka se čuje.
Bez nas svih zajedno, i kiše i oluje i pesme, u stvari nema ničega, zato čujmo i pogledajmo likovnu pesmu iz Kraljeva, u srcu beogradskog Dorćola.
Jedan pesnik (koji nije bio iz Beograda, nego baš iz Niša, a danas mislimo da je bio jedan od naših najboljih), reče nešto što možda, uz malo sreće, možemo da parafraziramo u ovoj našoj priči:
Poželimo umetnicima iz Kraljeva dobru scenu, dobru misao i dobru pesmu, da ne bismo slušali oluju.
O3one-a će svakao biti, bez brige.
Boris Miljković