Savremeno doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine,
rasparčanosti, promenljivosti… A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan,
miran, tih…
Kamen i savremenost.
Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo
usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka.
Kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja,
pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja;
opominje na dimenziju večnosti…
I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za
oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste
materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o
ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za
umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva
i proširenih medija.
Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar
Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić
(1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena
Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera
Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak
(1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.
Autorka izložbe je dr Rajka Bošković, kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija, muzejska savetnica.
Fotografije: Bojana Janjić/MSUB