Izgradnja kontroverznog stambenog naselja “Beograd na vodi” traje sada skoro 10 godina, a kako se projekat izvodi bez konsenzusa stručne i šire javnosti, efekti njegove realizacije i dalje proizvode podele i otpor. Ako izuzmemo estetsko-arhitektonske i urbanističke promašaje, najveći problem novog naselja na obali Save jeste funkcionalni program, a od najava izgradnje “novog centra grada” dobijena je četvrt koja je svojevrsna “spavaonica”. Pored predimenzionisane maloprodaje, malo je nestambenih objekata koji mogu da dovedu posetioce sa strane i da su od interesa za druge građane Beograda. Svega nekoliko javnih objekata planirano je na obodu naselja; i to potencijalni “Istorijski muzej” u zgradi nekadašnje Železničke stanice, kreativni centar u kompleksu “Ložionice” i zgrada nekadašnje Pošte na Savskom trgu.
Dok radovi na rekonstrukciji i dogradnji “Ložionice” dobro napreduju, druga dva objekta se retko spominju, pa čak nemaju ni jasno utvrđenu buduću funkciju. Nekadašnja železnička stanica stoji kao filmska scenografija, sa okrečenom spoljnom fasadom ka trgu i potpuno zapuštenom unutrašnjošću i zadnjim delom. Najavljivana je kao budući “Istorijski muzej”, ali kako bi taj muzej tematski bio zamišljen niko ne zna, pošto je očigledno reč o neformulisanoj ideji. Početak radova na Železničkoj stanici poslednji put je najavljivan pre više od godinu dana, ali od tada nije bilo pomaka.
Nije mnogo bolja situacija ni sa zgradom Pošte, za koju se do skora znalo samo da će joj biti vraćena predratna fasada. Spekulisalo se o njenoj budućoj nameni, od toga da će biti muzej, biblioteka ili pozorište, međutim njene funkcije ni dan danas nisu poznate. Reč o objektu neobičnog programa, kako je navedeno komercijalno-kulturne namene, gde je oko 2600m2 namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500m2 za komercijalne sadržaje. Sada je poznato i da će njena rekonstrukcija podrazumevati rušenje postojećeg objekta i izgradnju novog. Loša vest je da zgrada neće biti sama, već postaje deo kompleksa koji se gradi na njenoj parceli.
Prostor oko ovih istorijskih zdanja nažalost nije adekvatno urbanistički zaštićen i smisleno uokviren, već je njihovo zaleđe opredeljeno za objekte školske i predškolske ustanove. Šta više, formiran je kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena, sa izuzetno lošim prostornim rasporedom i nemogućnošću prostorne integracije. Školske zgrade i vrtići se inače grade na ograđenim parcelama, zahtevaju nizak stepen izgrađenosti, po posebnim sigurnosnim propisima i kao takve ne bi trebale da su deo komercijalnih i javnih kompleksa. U konkretnom slučaju, ograde ka dvorištima planiranog vrtića i škole dele i sužavaju prostor trga, daju mu nepravilan oblik, a prateći sportski tereni i igrališta su neprimereno ugurani u parter reprezentativnih zgrada Pošte i Železnicke stanice. Ovakvo urbanističko rešenje predstavlja suštu suprotnost urbanoj integraciji na mestu gde je najpotrebnija – na dodiru novog i starog.
Novoizgrađeni objekat Pošte biće u spoljnom izgledu i gabaritima identičan izvornom rešenju autora, arhitekte Momira Korunovica iz 20-ih godina prošlog veka. Urbanistički projekat dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti. Originalni objekat je značajno oštećen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine i nakon rata rekonstruisan u socrealistickom obliku koji danas vidimo. Novi objekat imaće ukupnu bruto površinu od 10.500 m2 obuhvatajući sedam nadzemnih etaza (Po+Pr+6), uz dodatnih 1200m2 podrumskog prostora. Zgrada ni nakon rekonstrukcije neće imati garažu, već će parking biti rešen u okviru ulične regulacije.
