Zelena infrastruktura je ključna za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno, u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci. Međutim, praksa u domaćem planiranju je ne tretira tako, već kao prazne prostore koje treba popuniti. Generalni urbanistički plan (GUP ) iz 2003. konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, pa nas je Plan generalne regulacije sistema zelenih površina iz 2019. godine “osvežio” informacijom da ih ima 12%, a nacrt GUP-a 2041 (koji još uvek nije usvojen) navodi da je ažurirani procenat samo 9% javnih zelenih površina. Ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, ukrčkaćemo se narednih godina u ekspres loncu koji smo sami napravili, upozorava Ministarstvo prostora.Zelene javne površine su pravo svih građana i neophodno je da budu ravnomerno raspoređne, odnosno, najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja. To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama. Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj opštini, dok nacrt GUP-a 2041. konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392.000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer brzinom svetlosti idu dalje u crveno, a živimo u trenutku klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.Zvezdarska šuma, foto: Marijana PetrovićMinistarstvo prostora ukazuje da je po zdravlje čoveka opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama.Toplotna ostrva u Beogradu su napravila simbiozu u jedno veliko toplotno ostrvo koje je centar grada i Novi Beograd, dok malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari. Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je, kako ističe Ministarstvo prostora, nedopustivo zelenilo tretirati kao prazan prostor za izgradnju i ophoditi se prema njemu kao da ga ima beskonačno i da njegove funkcije ne postoje.Grad je taj koji mora da vodi računa o tome i postavi pravila gradnje investitorima. Ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju. Beograd ima odličan plan PGR sistema zelenih površina koji detaljno planira mrežu zelene infrastrukture i njeno povezivanje zarad maksimalne korisnosti građanima i gradu. Ovaj plan je usvojen 2019. godine i predložio je povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, međutim, on je na sednici Skupštine grada izglasan opcionim, te smo tako završili sa 9% zelenila, jer investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju.“Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive. Potpišite peticiju Bolji gradovi, zdraviji ljudi koja se nalazi na sajtu Ministarstva prostora”, ističu iz ove organizacije.Naslovna fotografija: Dimitrije Milenković
