Ambicije kontroverznog građevinskog projekta “Beograd na vodi” da zauzme dodatnih 331 hektar gradskog priobalja formalno se priprema kroz planske dokumente, a jedna od izmenjenih verzija plana njegove ekspanzije nalazi se na javnom uvidu u prostorijama Gradske uprave. Projekat “Beograd na vodi” od svog početka realizuje se u okviru Plana područija posebne namene, vrste planskih dokumenta koji ne podležu ostalim zakonima u ovoj zemlji, proglašen je za projekat od nacionalnog interesa, a proces planiranja novog naselja vrši se na obskuran način, izvan očiju javnosti i struke, bez mogućnosti participacije i diskusije. Gotova rešenja dostavlja investitor, da bi se onda ti dokumenti automatski usvajali i realizovali kao deo gradskih strategija.Dosadašnji rezultat ovakvog načina funkcionaisanja je porazan, a novo naselje na obali Save je žalostan primer urbanističkog bezakonja, gaženja standarda i normi, kao i bezobzirnog odnosa prema javnom interesu. Investitoru je ustupljeno najvrednije gradsko građevinsko zemljište, očekivala se nekakva odgovornost prema mestu u kome se investira, njegovom istorijskom i kulturnom kontekstu, ali je dosadašnja realizacija projekta “Beograd na vodi” isključivo u formi brutalne i kratkoročne eksploatacije prostora zarad maksimizacije profita.Bez pravog zelenila i bez javnih objekata, naselje je tokom svoje realizacije dodatno povećalo udeo stambenog prostora. Rezidencijalni blokovi se realizuju čak i na prostorima poptpuno neodgovarajućim za stanovanje, poput parcela pored mosta “Gazela” ili stambenih blokova oko Tramvajskog mosta. Novoizgrađene objekte karakteriše jako loš odnos cene i kvaliteta, niska estetska i arhitektonska vrednost i jeftina materijalizacija. “Beograd na vodi” je u potpunosti suprotan svim načelima i principima evropskog urbanizma i održivog razvoja, pa zato i nije čudno što je prakticno nemoguće naći arhitektu, urbanistu ili planera koji bi pohvalio ono što je do sada učinjeno u Savskom amfiteatru.U tom kontekstu, dodatno širenje projekta “Beograd na vodi” za neverovatnih 331 hektar dolazi kao svršen čin za sve stanovnike Beograda. U okviru planirane ekspanzije centralni prostor koji se cilja već je privatizovan tajnim ugovorom. Reč je o Beogradskom Sajmu koji je tokom prošle godine otuđen za nepoznatu sumu. Pored Sajma, prostornim planom su obuhvaćene i parcele nekadašnjeg NIS-ovog skladišta kod Hipodroma, takođe vlasništvo “Beograda na vodi”, ali i delovi Novog Beograda u zoni Brodogradilišta. Na putu ekspanziji “Beograda na vodi” našle su se jedino hale Beogradskog Sajma, građevinsko čudo i spomenik kulture, za koje nema mesta u planovima investitora.Plan programski predviđa identičan koncept kao i do sada, sa dominantnom stambenom funkcijom na gotovo 90% prostora uz prateće javne službe, poput vrtića i škola. Unutar planskog obuhvata ne planira se gradnja osim stambene, a kao komercijalne zone na čitavom potezu planirane su dve – u okviru nekadašnje fabrike “Vapa” kod Sajma i jedna na novobeogradskoj strani. U okviru plana je i javna namena Hale 1 Beogradskog sajma, jedinoj zaštićenoj od rušenja, koja se navodno pretvara u scenski prostor Beogradske opere. Ovakva transformacija impozantnog podkupolskog prostora ne zvuči samo apsurdno, već je besmisleno skupo i neracionalno. Uz to rušenje ostalih hala u okviru Sajma nije prihvatljivo, jer se radi o jedinstvenim arhitektonskim primerima i inovativnim inženjerskim rešenjima koja i danas izazivaju divljenje.Gusta gradnja stambenih višespratnica na Sajamskom platou imala bi sveopšti negativan efekat na životnu sredinu, a Senjak bi mogao da doživi istu sudbinu Savskog venca i da bude zazidan iza šume zgrada koje zaklanjaju horizont. Planom nisu predviđene značajne zelene površine na prostoru Sajma, a parkovske površine su samo gde nije moguće izgraditi stanove, odnosno ispod i oko novog železničkog mosta. Stambeni blokovi izlaze direktno na reku, tako da bi kao i na nizvodnom delu “Beograda na vodi” zgrade bile uz samo šetalište. Nedostatak otvorenog prostora i parkova se kompenzuje projektom ozelenjavanja starog železničkog mosta, ali i najavljuje uređenje pešačkih prilaza sa obe strane.Sve u svemu, ukoliko bi se ovaj plan realizovao u ovom obliku, čitava obala Save od Brankovog mosta do Ade Ciganlije, postao bi kilometrima dugačak pojas stambenih blokova između grada i reke, čija bi urbana integracija sa zaleđem bila jako teška iz mnogo razloga; zbog prekinute urbane matrice, ekskluzivnog rezidencijalnog funkcionalnog programa i besmislenih saobračajnih rešenja. Sa dosadašnjim iskustvom i u ovim uslovima, dalja ekspanzija “Beograda na vodi” doneće nastavak nepravedne aproprijacije i dalju urbanu degradaciju.Pre nego što se odobri bilo kakvo širenje projekta, potrebno je podvući crtu i videti kakve su koristi ostvarene do danas, ako ih ima. Potrebno je zaustaviti trenutnu samovolju oko Sajma, jer rušenje spomenika kulture nije razvoj, a nasilje nije način da se zaradi. Nema strukovnog udruženja koje se nije oglasilo na temu planiranig rušenja Sajma, pa će dalje ignorisanje ove teme i zahteva javnosti biti jasan znak da je institucijalni put iscrpljen.
