17.02.2022 | 18:39

Migracije u umetnosti u rasponu od pet vekova

Izložba “Migracije u umetnosti – umetnost migracija” u Galeriji Matice srpske (GMS) u Novom Sadu predstavlja od 18. februara prvi put na jednom mestu dela Uroša Predića i Paje Jovanovića, kao velikih imena srpske umetnosti, te velikana evropske umetnosti El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i savremenih umetnika Mladena Miljanovića, Vladana Jeremića, Rene Redle, Safeta Zeca i Taus Makačeve.

Cilj izložbe, organizovane u okviru programa “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva – nastalih u rasponu od pet vekova, kreira prostor za društveni dijalog o tom fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti.

Prema rečima upravnice GMS Tijane Palkovljević Bugarski, izložba “zaista spaja nespojivo” i stoga će biti atraktivna za publiku različitih opredeljenja – i za one koji vole nove tehnologije, i za one koji vole klasično slikarstvo i savremenu umetnost.

“Ono sto je važno jeste da mi doživljavamo ovu izložbu kao platformu za dijalog, za promišljanje o fenomenu migracija, o našem odnosu prema migrantima danas i o tome u kojoj meri su zapravo migracije i kretanje stanovništva promenile Evropu”, rekla je ona 17. februara na konferenciji za novinare sa direktorom Fondacije “Novi Sad – EPK” Nemanjom Milenkovićem.

Tijana Palkovljević Bugarski, Nemanja Milenković, foto: NSEPK/Vladimir Veličković

Tema kretanja stanovništva, migracija i seoba, kako je navela Tijana Palkovljević u uvodnom tekstu u katalogu izložbe, pokazala se kao spona GMS, a samim tim i nacionalne umetnosti sa aktuelnom evropskom agendom.

“Kao muzej u kome svaka priča o kolekciji započinje sa pričom o Velikoj seobi Srba kao događaju koji je stvorio uslove za početak razvoja srpske nacionalne umetnosti u epohi novog veka, pronašli smo upravo u
tom važnom istorijskom događaju svoju vezu sa današnjim društvenim, političkim i umetničkim pitanjem čitave Evrope”, navela je Tijana Palkovljević Bugarski, dodajući da je čuvena slika “Seoba Srba” Paje Jovanovića bila polazište za razvijanje priče o migracijama.

“Pozitivan primer ishodišta te seobe podstakao nas je na razmišljanja o pozitivnim efektima seoba kao fenomena, prednostima koje su one donele i preokretima koje su omogućile. Takva razmišljanja dovela su nas do druge teme kojom se ova izložba bavi, a to je veliki uticaj koji su migracije imale na umetnike i važnost koju su ti stvaraoci, kao posledicu svojih ličnih migracija, imali na razvoj umetnosti. To nas je podstaklo da razmišljamo koliko su umetnici, krećući se iz različitih razloga po evropskom kontinentu, dali kvalitetan doprinos razvoju nacionalnih umetničkih praksi i internacionalnih stilova.

Analizirali smo različite povode kretanja umetnika – političke, edukativne ili životne. Neki od njih tragali su za boljim mogućnostima obrazovanja, drugi za kvalitetnijim životom, a treći su bežali pred političkim režimima sa kojima se nisu slagali. U novim sredinama umetnici su ostvarivali svoje snove, dobijali ono čemu su težili i istovremeno u kulturnoj istoriji Evrope ostavljali duboke tragove i danas vredne pažnje. U osnovi, uz svu težinu njihovih ličnih sudbina naposletku su ostavili vredan trag u istoriji čovečanstva. Ti tragovi kao umetnička dela koja čuvaju veliki evropski i srpski muzeji prvi put se izlažu u Srbiji upravo povodom izložbe o migracijama. I sa tim saznanjima, zasnovanim na događajima iz nacionalne istorije – Velikoj seobi Srba iz 1690. godine i odabranim primerima evropske istorije umetnosti, zapitali smo se kakav je danas odnos umetnika prema seobama, migrantima i njihovim sudbinama u vreme migrantske krize druge decenije XXI veka.

Zbog čega je u aktuelnom trenutku odnos prema migracijama toliko negativan kad nas prošlost i umetnost demantuju? Istovremeno, zapitali smo se kako savremeni umetnici reaguju na ovu temu, kakve poruke nam pružaju svojim delima, koja pitanja nam postavljaju i koje odgovore nude svojim interpretacijama ove teme. Predstavljajući različite uglove jednog istog fenomena, baveći se migracijama u umetnosti i umetnošću migracija, ponudili smo kroz odabrane primere različite odgovore i istovremeno ukazali na samo jednu neupitnu datost – Svi smo mi migranti, jer kretanja je oduvek bilo i biće. Na nama kao akterima savremenog trenutka je da ih prihvatimo, ohrabrimo, podržimo i iz njih izvučemo najbolje za društva u kojima živimo, teritorije koje naseljavamo i trenutak u istoriji koji delimo. Konačno, možemo i da se zapitamo šta će aktuelna umetnička praksa preneti budućim generacijama o nama kao svedocima velikih migracija svoga doba”, navela je Tijana Palkovljević Bugarski.

Izložba je deo programskog luka “Seobe” u okviru projekta “Novi Sad – EPK”, koji kao glavnu temu ima upravo pozitivan uticaj migracija, kroz više od 300 kulturnih događaja i aktivnosti u 45 dana, tokom februara i marta.
 
“Mi smo se opredelili za temu seoba iz nekoliko razloga. Svaka Evropska prestonica kulture treba da preispita svoj identitet, da bi znala kako da priča svoju priču u budućnosti, ali u skladu sa evropskom dimenzijom. U tom smislu, prvi put, ne samo u Novom Sadu, već i u Srbiji, imamo jedinstven pristup prikazivanju seobnog identiteta Novog Sada i Evrope, kroz potpuno različite umetničke izraze. Na taj način smo hteli da prikažemo da je različitost naša snaga”, rekao je Nemanja Milenković.

Izložba o migracijama bila je od samog početka sastavni deo aplikacije grada Novog Sada za titulu EPK. Idealno zamišljen koncept izložbe pretrpeo je, međutim, brojne izmene u procesu rada, između ostalog i zbog dvogodišnjeg vanrednog stanja izazvanog pandemijom Covid-a 19 i nemogućnosti direktnog kontakta sa kolegama iz evropskih muzejskih ustanova radi realizacije pozajmica.

Prema rečima upravnice GMS, neizvesnost sutrašnjice i nespremnost na obavezivanje savremenih umetnika da realizuju i dostave svoje nove radove otežala je svako planiranje. Zamišljeni koncept pretrpeo je brojne izmene i doživeo ostvarive zamene.

Pojedini evropski muzeji, kako je navela, nisu pokazali spremnost da ustupe za izlaganje dela El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala i time omoguće da tri odabrane priče slikara-migranata budu predstavljene kako je zamišljeno.

Pomogli su zato neki drugi, već potvrđeni partneri, pre svega Narodni muzej u Beogradu sa delima iz svoje zbirke stranih umetnika i Narodna galerije Slovenije iz Ljubljane. Istovremeno, bez teškoća prvi put je uspostavljena saradnja sa muzejskim ustanovama iz Rusije, Državnom galerijom “Tretjakov” i Državnim muzejom lepih umetnosti “Puškin” koji su spremno ustupili dela iz svojih kolekcija.

Tehnička prepreka izazvana veličinom slike “Seoba Srba”, koja se čuva u Patrijaršiji u Beogradu, prevaziđena je upotrebom savremenih tehnologija, odnosno virtuelizacijom slike.

Dela savremenih slikara koja zbog svetske pandemijske krize nisu bila u mogućnosti da se “upuste” u rizik migriranja u prostor Galerije Matice srpske, zamenjena su radovima domaćih umetnika i intervencijama umetnika/autora raspravnih tekstova u zborniku koji su zaokupljeni ovom temom i sami stvorili umetnička dela/instalacije u prostoru koje su postale deo izložbe.

U nameri da se pitanje migracija, osim u likovnoj umetnosti, predstavi i u drugim oblicima stvaralaštva, organizatori su se povezali sa Narodnom bibliotekom Srbije, koja je u svom prostoru priredila izložbu knjiga koje se bave migracijama, kao i sa Jugoslovenskom kinotekom, koja je kroz aktuelna filmska ostvarenja predstavila tu aktuelnu temu u umetnosti pokretnih slika.

Predstavljajući nacionalne i internacionalne primere umetničkog stvaralaštva, izložba preispituje istorijski i savremeni kontekst, razloge i efekte migracija na društva i pojedince i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja, pa se i posetiocima pruža mogućnost da preispitaju sopstvene i društvene stavove, ili čak civilizacijske izazove kroz jezik umetnosti, istakla je Tijana Palkovljević Bugarski.

U okviru pratećeg programa izložbe, koja će biti otvorena do 30. aprila, najavljena su predavanja i diskusije svakog petka u 19 sati, dok će vikendom biti priređena autorska i stručna vođenja. Kako bi se tema migracija približila deci i mladima, biće organizovane kreativne, dramske i HearMe radionice. Svakog drugog utorka publiku očekuje GMS bioskop u 19 sati.

Autorski tim izložbe čine: Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović i Luka Kulić. Izložbu prati istoimeni katalog, kao i publikacija “(Po)gledi ka migracijama”. Eseje o fenomenu migracija napisali su: Aleksej Kišjuhas, Branko Bešlin, Danilo Vuksanović, Sandra Debona, Jelena Ognjanović, Luka Kulić i Vladimir Gvozden.

Izložba je nastala u saradnji sa Državnom galerijom “Tretjakov” i Državnim muzejem lepih umetnosti “Puškin” u Rusiji, Narodnom galerijom Slovenije, Narodnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem Pančevo, kao i sa umetnicima Taus Makačevom, Safetom Zecom, Mladenom Miljanovićem, Vladanom Jeremićem i Renom Redle.

Održavanje izložbe omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija “Novi Sad – EPK” i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine.

*Rad na naslovnoj fotografiji: Elizabet Luiz Viže Lebren “Portret grofice Stroganov sa sinom Aleksandrom”, oko 1800, ulje na platnu, 39 x 35 cm, Državni muzej lepih umetnosti “Puškin”, Moskva. Foto: Vladimir Veličković

(SEEcult.org)