08.03.2022 | 00:36

Monografija o Nedi Arnerić, u pripremi i legat u Kinoteci

Monografija o Nedi Arnerić (1953-2020) “Čarobna melanholija”, autorke Anite Panić, u izdanju Filmskog centra Srbije, predstavljena je 7. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, koja je najavila i otvaranje legata te slavne, prerano preminule srpske i jugoslovenske glumice.

Knjiga kroz osam poglavlja, uz obilje arhivske građe, rasvetljava filmsku, ali i bogatu televizijsku i pozorišnu karijeru Nede Arnerić. Bogato ilustrovano izdanje sadrži i svedočenja njenih kolega i prijatelja.

Filmski reditelj Lordan Zafranović, koji je sa Nedom Arnerić snimio “Večernja zvona” i “Haloa, praznik kurvi”, izjavio je na promociji da je “Neda besmrtna”.

“Kod izbora glumca uvek kroz razgovor tražim njegove osobenosti. Neda je u tom smislu bila izvanredan materijal, ali i puno više od toga. Zračila je nečim što je neponovljivo, misteriozno, nešto što treba tek otkriti. Bila mi je bliska i važna. U našim razgovorima pre snimanja pomagala mi je da te njene likove napravim, da se esencija izvuče pred kameru. Imala je neki pokret božanstveni, imala je neki hod lagani, imala je nešto čarobno u sebi”, rekao je Zafranović, pored koga su govorili i filmski reditelj Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumica Elizabeta Đorevska, kao i autorka Anita Panić i urednik izdavaštva FCS-a Miroljub Stojanović.

Povodom prerane smrti Nede Arnerić, Zafranović je rekao da ne može sebi da oprosti što nije došao iz Zagreba i pokušao da pomogne njenoj tananoj, plahoj duši da izađe iz stanja koje ju je dovelo do tragičnog kraja.

Milica Kralj je ocenila da će knjiga Anite Panić, zahvaljujući koricama sa likom Nede Arnerić, biti najlepša monografija u kojoj god knjižari da se bude našla. O lepoti, kako je istakla, svedoči i njen sadržaj.

“O lepoti jednog bića, o lepoti jedne duše, lepoti jedne umetnice. Smatram svojim bogatstvom i privilegijom svih nas koji smo bili u prilici da svedočimo toj lepoti i da je gledamo direktno u oči. U tim očima je bio ceo svet. Tu ste mogli videti i Korčulu i Beograd i Rovinj i Austriju i Jugoslaviju, tu je bilo more i nebo, a jednako su te oči bile tople, primamljive i jednako zastrašujuće daleke i nama nedostupne”, rekla je Milica Kralj. Kako je dodala, “Neda je od malena bila izložena kamerana, reflektorima. Teško je da se čovek sakrije pred svim tim svetlima. A ona je nekako u tome uspela, ostala dovoljno neuhvatljiva kao neka magija i dovoljno zavodljivo, pa i bolno tajnovita. Ostala je tajna, što mislim da priliči svakoj istinskoj zvezdi”, dodala je Milica Kralj.

Rediteljka predstave “Igra parova”, u kojoj je Neda Arnerić igrala čitavih 15 godina, Milica Kralj je istakla da je s njom bilo lepo i lako raditi: “Bila je potpuno posvećena, veliki profesionalac. Za našu malu ekipu ona je bila porodica. Bila je i hrabra žena, borila se za pravednije, demokratičnije društvo i zbog toga je dosta propatila”.

Dejan Karaklajić, koji je jedno vreme bio životni partner Nede Arnerić, izjavio je da bi je u najkraćem opisao kao duševnu osobu.

“Upoznao sam je veoma mladu, na Festivalu u Puli. Kasnije smo i radili zajedno (film Ljubavni život Budimira Trajkovića). Oduvek je imala tu neku duševnost, iskrenost, nešto što ju je činilo posebnom. A bila je strašno skromna. Bila je zvezda, ali ne na današnji otrcani način. Sve što je radila duboko je osećala i duboko se trudila za to. Ona je do svoje 20. godine snimila 21 film. Mi koji se bavimo filmom znamo koliki je to posao, a ona je sve to izdržala. Pritom je bila skromna, nepretenciozna. Njoj je popularnost strašno smetala”, rekao je Karaklajić.

Kasniji izlet u politiku, kako je dodao, za nju je bio veliko razočaranje. “Ušla je u to jer je verovala, a iskoristili su je i to ju je užasno pogodilo”, rekao je Karaklajić povodom političke karijere Nede Arnerić kao poslanice Demokratske stranke.

Elizabeta Đorevska prisetila se druženja s Nedom Arenrić koje je privatno i na sceni trajalo 40 godina.

Recenzent monografije, filmski kritičar i teoretičar Daniel Rafaelić iz Zagreba, istakao je u video poruci glumački značaj Nede Arnerić čije su uloge obeležile bar tri-četiri nacionalne kinematografije.

Anita Panić je rekla da je u knjigu uvrstila tekstove ljudi koji su kompetentni da govore o Nedi Arnerić i da “između dve tvrde korice stoji puno ljubavi, puno razumevanja i poštovanja prema Nedinom delu i njenoj ličnosti”.

Naslov je preuzela od reditelja Miše Radivojevića, “definišući tako Nedinu tananu dušu, njenu prefinjenost, a zapravo vrlo snažnu i jaku ličnost”.

Nedu Arnerić upoznala je ne kao glumicu, nego kao diplomiranu istoričarku umetnosti, koja je vodila svoju galeriju u centru Beograda.
“Pre tri godine sam joj rekla da ću raditi knjigu o njoj. Jako se radovala tome, ali je nažalost nije dočekala”, rekla je Anita Panić, dugogodišnja televizijska autorka, dokumentaristkinja i spisateljica.

Neda Arnerić je u karijeri dugoj skoro pola veka odigrala uloge u 40 pozorišnih predstava i više od sto filmova.

Prvu ulogu dobila je sa samo 13 godina, u filmu “San” Puriše Đorđevića. Samouvereno je vladala kadrom, a kamera ju je naprosto obožavala, da bi već sa 15 godina, u tinejdžerskom hitu “Višnja na Tašmajdanu”, postala prava domaća zvezda. Njen glumački talenat i harizmu na velikom platnu uočili su u ranoj mladosti i stranci, te je brzo usledila i međunarodna karijera. Iako veoma mlada, donela je odluku da joj ne treba veliki novac i svetska slava, već se opredelila da ostane u svojoj zemlji. Srebrna i Zlatna arena u Puli i nagrada za životno delo “Pavle Vuisić” bile su dokaz njene glumačke posvećenosti.

Porodica Nede Arnerić dostavila je Jugoslovenskoj kinoteci njene nagrade i pojedine lične predmete, pa će do kraja godine, kako je rekla Ksenija Zelenović, biti otvoren legat Nede Arnerić u okviru stalne postavke “Naš muzej filma, najavila je Ksenija Zelenović iz Kinoteje.

U okviru projekta A1 Kinoteka, do sada su digitalno restaurisana tri filma u kojima je igrala Neda Arnerić, a sledi i četvrti – “Tajvanska kanasta” Gorana Markovića.

Na promociji monografije prikazan je kolaž inserata iz bogatog opusa Nede Arnerić, a potom i jedan od njenih prvih filmova “Višnja na Tašmajdanu”.

Direktor FCS-a Gordan Matić zahvalio je Aniti Panić i Miroljubu Stojanoviću na knjizi o Nedi Arnerić, ističući da predstavlja značajan doprinos istoriji domaće kinematografije.

Miroljub Stojanović ocenio je da je prepuna sala Kinoteke znak velike privrženosti svih Nedi Arnerić.

“Nisam, je, nažalost, poznavao, ali kada se pojavila monografija o Mileni Dravić, koju je takođe priredila Anita Panić, Neda Arnerić se javila. To je bio naš jedini telefonski razgovor. Čestitala je na sjajnoj knjizi i poželela nam uspeh. To je dokaz njene veličine i gospodskog ponašanja”, rekao je Stojanović.  

Knjiga je, kako je dodao, po svom duhu i sadržaju – jugoslovenska.

Autori tekstova o Nedi Arnerić su iz celog regiona. Izgled tog bogato ilustrovanog izdanja osmislio je dizajner Borut Vild.

(SEEcult.org)