Radovi na rekonstrukciji i dogradnji zgrade Poliklinike Kliničkog centra Srbije ušla je u poslednju fazu, a već ovih dana biće primljeni prvi pacijenti u završenom delu kompleksa. Obimna rekonstrukcija objekta građenog tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka počela je 2018. godine i predstavlja najveću pojedinčanu investiciju u zdravstvenom sektoru u poslednjih 40 godina. Iako je moderni centralni objekat KCS zvanično otvoren, radovi na njemu još uvek nisu završeni, a kompletiranje svih ugovorenih radova očekuje se do kraja ove godine. Nova zgrada Poliklinike sa urgentnim centrom prostiraće se na 86.000m2, od čega je 59.000m2 obuhvatila rekonstrukcija stare kule i njenog aneksa, dok je 27.000m2 prostora dograđeno bez povećanja spratnosti objekta.
Projekat bi u celosti trebao da dosegne vrednost od čak 260 miliona evra, gde je građevinski deo manja cena od samog opremanja savremenom medicinskom opremom. Pored 825 bolnička kreveta (231 mesto u intenzivnoj nezi, 547 u poluintenzivnoj i 47 u bolnici za dnevno lečenje), ovaj centar posedovaće 34 operacione sale i impresivne dijagnosticke kapacitete, uključujući osam angio-sala, tri magnetne rezonance, šest skenera, 12 rendgen kabineta itd. Zgradu opslužuju 32 lifta, a poseban komfor predstavlja činjenica da su dobrom organizacijom prostora dobijene čak 244 dvokrevetne bolničke sobe, što je značajan kvalitet za boravak korisnika. Dodatno, svi ležajevi u okviru bolničkih kapaciteta imaju izvedene instalacije za kiseonik i dodatnu opremu za negu i praćenje stanja pacijenta.
U novoj zgradi nalaziće se kompletni Urgentni centar i klinike za hematologiju, gastroenterologiju, kardiologiju, grudnu hirurgiju i za endokrinologiju. Pored toga, u novi objekat smestiće se i Odeljenje za fertilitet, kao i Centar za transplantaciju. U neposrednom okruženju Poliklinike KCS izgrađena je i nadzemna garaža sa 640 mesta, koja bi trebalo da delimično olakša problem parkiranja u okviru kompleksa. Problem saobraćajnog pristupa ovako velikim bolničkim kapacitetima ostaje nerešen, ali je dogradnjom direktnog prilaza sa autoputa kod Hitne pomoći i ovo pitanje dotaknuto. Kako vremenom budu iskorisćavali svi kapaciteti novog objekta, ovo pitanje će svakako ponovo doći na red.
Na krovu zgrade je postavljen i natpis, međutim mala veličina slova ne odgovara visini objekta, pa je teško čitljiv i iz neposredne blizine, a kamoli da može služiti kao oznaka ili prostorni orjentir na većim udaljenostima. Pored toga, nesrećno rešenje krovnog natpisa potpuno nepotrebno ima previše teksta, uključujući pun naziv institucije na srpskom i engleskom jeziku, što samo umanjuje preglednost. Sve u svemu, krovni natpis bi trebalo zameniti ukoliko je pravljen da služi svrsi.