25.03.2022 | 18:56
Od ulične umetnosti do moderne igre
Kompanija Ervea Kubija, francuskog koreografa alžirskog porekla, čija je predstava “Varvarske noći” oduševila publiku 17. Beogradskog festivala igre (BFI), izvešće na 19. izdanju tog festivala, 26. marta u Ateljeu 212, predstavu “Šta dan duguje noći”, takođe u koreografiji Kubija, koji ta dva komada opisuje kao svojevrsni diptih sastavljen od mračne i svetle strane.
Komad “Šta dan duguje noći”, uz muzički ambijent sufističke i Bahove muzike, izvodi 12 igrača iz Alžira i drugih zemalja, koji potiču iz sveta hip hopa i borilačkih veština.
“To je ponovna kreacija predstave koja je nastala pre desetak godina i obišla čitav svet. Zahvalan sam Aji Jung (direktorki BFI) što mi je dala priliku da se vratim ovoj predstavi, da je u nekim delovima ponovo osmislim i dam joj novi život”, rekao je Kubi 25. marta na konferenciji za novinare u Beogradu.
Predstava je inspirisana istoimenim romanom Jasmina Kadre, direktora Alžirskog kulturnog centra u Parizu, a govori o mladiću rastrzanom između francuskog obrazovanja i alžirskih korena.
Kubi je izjavio da je bio veoma dirnut tom pričom u kojoj je prepoznao svoje dileme i da je upravo zbog argumenata o pitanjima identiteta iz te knjige prvi put otišao u Alžir, gde su ga, između ostalog, fascinirali ulični igrači.
Erve Kubi, foto. SEEcult
Ovaj umetnik neobične karijere diplomirao je farmaciju, kako je rekao – da udovolji roditeljima, ali se paralelno školovao u oblasti baletske i savremene igre, najvećim delom u školi Rozele Hajtauer u Kanu. Nastupao je u više francuskih trupa pri nacionalnim koreografskim centrima, a pre 23 godine osnovao i svoju trupu.
“Ono što je moja poetika danas formirano je pre 15-ak godina kada sam počeo da se bavim igračima sa ulice, da bih napravio nešto što nije samo hip-hop, već spada u modernu igru. Za sebe kažem da sam baletski igrač koji je bio snažno uzdrman hip-hopom”, rekao je Kubi.
Prema rečima Kubija, specifičnost njegovog rada je i to što nastoji da u predstave uključi igrače sa celog podneblja Mediterana, ljude najrazličitijih verovanja, religija.
“Da ne navodim konkretno, ali u današnjoj situaciji ima igrača za koje je nezamislivo da igraju jedan uz drugog, a kod mene su zajedno i na to sam veoma ponosan”, istakao je Kubi.
Predstave “Varvarske noći” i “Šta dan duguje noći” u “razgovoru su jedna sa drugom”, a reakcije su na različita dešavanja.
”’Varvarske noći’ nastale su kasnije, inspirisane serijom terorističkih napada u Francuskoj 2015. godine. To je strašna, tamna predstava, u opoziciji u odnosu na ranije stvorenu ‘Šta dan duguje noći’, budući da se tu radi o svetloj i optimističnoj predstavi. One korespondiraju i čak mogu biti posmatrane kao neka vrsta diptiha. Interesantno je da one doživljavaju veći ili manji uspeh u zavisnosti od zemlje u kojoj se izvode. Na primer, ‘Šta dan duguje noći’ je posebno dobro primljena u Nemačkoj, a ‘Varvarske noći’ u Italiji, dok su u Americi obe jednako uspešne”, rekao je Kubi.
Predstava “Šta dan duguje noći” igrana je Boljšom teatru u Moskvi, Džojs teatru u Njujorku, u Madridu, Rimu, Londonu, Berlinu…
“Imam sreću da mnogo putujem po svetu, možda i najviše među savremenim francuskim koreografima. Međutim, u samoj Francuskoj manje igramo. Zahvalan sam na pozivu na BFI koji je veoma važno mesto na međunarodnoj sceni savremene igre. Velika je čast biti pozvan po drugi put”, rekao je Kubi.
Njegov stalni saradnik Gijom Gabrijel, koji će 26. marta održati master klas u sali Nacionalne fondacije za igru, izjavio je da je ta radionica rezultat obostrane želje – i trupe, i Aje Jung.
“Srž naše trupe je kreacija, ali nas posebno interesuje i veza s publikom, razvoj današnje, kao i buduće publike, koju predstavljaju i sami igrači. Moj čas će biti na temu puteva od i do ulične igre. Naši izvođači, akrobate, brejk denseri rade neverovatne stvari na sceni. Pokušaću da mladim baletskim igračima dam ‘alate’ za tu vrstu igre. Ideja je da osete te pokrete koji se vide u našoj predstavi”, rekao je Gijom Gabrijel.
Što se tiče predstave “Šta dan duguje noći”, izjavio je da ona “oslikava odnose Francuske i Alžira, odnos suštinske povezanosti i ljubavi, ali i veliki bol. To su dve obale Mediterana, nekada u svađi, nekada u ljubavi, ali je suština da su neodvojive”.
Kubi je dodao da se “taj odnos pretače u predstavu jer su klasični balet i ulična igra na isti način povezani kao obale Mediterana”.
Predstavnica Francuskog instituta Katrin Fodri izrazila je zadovoljstvo što je trupa Ervea Kubija ponovo u Beogradu, napominjući da će na 19. BFI učestvovati i trupa Emanuela Gata iz Marseja.
Francuski institut, kako je istakla, sarađuje sa BFI od samog početka. “Cenimo želju i kapacitet Aje Jung da kontinuirano prati naše umetnike. Znamo koliko je važno razvijati odnose između organizatora i umetnika, kao i između umetnika i publike. Upravo tome posvećen je i naš regionalni program Teatroskop”, istakla je Katrin Fodri.
Direktorka BFI Aja Jung osvrnula se, na pitanje novinara, i na incident koji se dogodio prethodne večeri u Knez Mihailovoj ulici, za vreme akcije “Dela govore” kandidata za gradonačelnika Beograda i lidera Pokreta “Ljubav, vera, nada” Nemanje Šarovića, koji je skretao pažnju prolaznika tvrdnjama o finansiranju BFI-ja i ulozi Aje Jung u promovisanju još nepostojećeg beogradskog metroa.
“Želim da naši gosti, umetnici ostanu na tronu koji im pripada. Ulični sukobi smatram da treba da ostanu na ulici, bar tako nalažu neki dorćolski kodeksi koje ja prosto poštujem. Festivalski tim je juče napadnut na ulici. U pitanju su četiri žene. Naš tim čine četiri žene. Mi smo napadnute, međutim, smatram da o tome treba da razgovaramo ili posle 4. aprila (izbora zakazanih za 3. april) ili još bolje posle 19. BFI, kada i marginalci verovatno padnu u potpuni zaborav i u potpuni mrak. Mislim da Festival nećete uspeti da zloupotrebite u bilo kakve ni političke ni predizborne svrhe, jer on pripada umetnicima, pripada našoj publici i mladim naraštajima koji treba da budu daleko odavde”, izjavila je Aja Jung.
Pokret “Ljubav, vera, nada” tvrdi da je Aja Jung, koja je gradska odbornica Srpske napredne stranke, sa još nekoliko osoba prišla članovima te organizacije i najpre verbalno, a potom i fizički nasrnula na Šarovića, koji je prethodno izneo tvrdnje da je BFI za četiri godine prihodovao 131 milion dinara, od kojih je 117 miliona dobio “od različitih nivoa vlasti, od lokalne do republičke”. Snimak incidenta objavljen je i na društvenim mrežama i YouTube kanalu Šarovićevog pokreta.
*Foto: Nathalie Sternalski
(SEEcult.org)
