30.03.2022 | 19:46
Šta sve može umetnik u samoći
Argentinski igrač, glumac, reditelj i koreograf Lučijano Roso izvešće na 19. Beogradskom festivalu igre, 3. aprila na sceni Ateljea 212, svoj solo projekat “Apocalipsync”, koji je kreirao tokom pandemije, noseći se sa usamljenošću u vreme lokdauna.
“Prvi lokdaun zatekao me je u Parizu. Projekat sam započeo kao neku vrstu video rada, ali sa namerom da ga kasnije adaptiram za scenu. Prošlog leta stigao sam do premijere na festivalu u Avinjonu, a sada se radujem da ponovo dolazim u Beograd”, rekao je 30. marta Roso u obraćanju novinarima putem Zuma.
Roso je na 17. BFI oduševio publiku, zajedno sa Alfonsom Baronom, sa kojim je nastupio u duhovitoj predstavi fizičkog teatra “Un Poyo Rojo”.
Roso je istakao da je uživao radeći novi komad, u kojem predstavlja čak 40 likova koristeći glumačku lipsink tehniku, koja podrazumeva sinhronizaciju usana i jaku ekspresiju lica.
“To me je podsetilo na detinjstvo. Voleo sam da se igram lipsinka i pantomime. A komad se bavi time šta sve može umetnik da uradi u samoći ako je kreativan”, rekao je Roso.
U naslovu je kombinovao dve reči – lipsink i apokalipsa, koja opisuje kako se osećao tokom lokdauna, sam u stanu gotovo dva meseca.
“Ono što nam se dogodilo jeste bilo strašno, ali i u takvoj situaciji morate da vidite šta možete da uradite sa onim što imate. Nekako sam uspevao da loše osećaje konvertujem u nadu. Kada ste uplašeni ili tužni nekako morate taj teret da ponesete. Nastojao sam da transformišem sva ta loša osećanja koja su me napadala u nešto što volim i što me zabavlja”, rekao je Roso.
Veliki broj likova koje predstavlja na sceni “odražava ideju komada da i kada ste fizički sami, zapravo niste sami, jer tu su vaše misli o drugim ljudima, prijateljima, familiji, na kraju tu su i TV program ili neki dokumentarci uz koje pomislite da ste deo neke priče”, izjavio je Roso, dodajući da su karakteri u predstavi pre svega ljudski, likovi njemu bliskih osoba, ali ima i životinja.
“Ja sam igrač, ali sam i komičar, nastojim da povežem te dve stvari u izvođačkoj umetnosti. Volim da kreiram i već sam radio neke manje solo performanse. Sanjao sam godinama da napravim celovit komad, ali nikada nisam imao vremena”, rekao je Roso.
Prema njegovim rečima, mnogo putuje s trupom Un Poyo Rojo, a istoimenu predstavu igraju već 12 godina i to stotinak puta godišnje.
“Ona je postala deo mene, ali mi nije dala vremena da napravim nešto za sebe. Onda sam u lokdaunu prepoznao taj momenat”, dodao je Roso.
(SEEcult.org)
