document.body.style.backgroundImage = "url('https://jooinn.com/images/black-paper-texture-3.jpg')"; Skip to main content
25.05.2022 | 16:12

Konkurs Hartefakta za savremeni angažovani celovečernji dramski tekst


Hartefakt fond raspisao je 11. Konkurs za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst na srpskom, hrvatskom, bosanskom, slovenačkom, makedonskom ili crnogorskom jeziku.

Pravo učešća na konkursu imaju autori i autorke sa prebivalištem na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Kosova i Srbije.

Žiri u sastavu: Vedrana Božinović (glumica i dramska autorka), Biljana Srbljanović (dramska autorka) i Novica Antić (prevodilac i upravnik Ateljea 212) doneće odluku o pobedničkom tekstu i sačiniti uži izbor od pet najuspešnijih tekstova.

Osvajanje prvog mesta na konkursu podrazumeva dodelu novčane nagrade, a u nagradu je uključen i otkup autorskih prava za premijerno izvođenje pobedničkog komada u produkciji Hartefakta u jednom od regionalnih pozorišta. Hartefakt se obavezuje da će, u elektronskoj formi, objaviti zbirke sa pet dramskih tekstova koji uđu u uži izbor konkursa. Pored toga, Hartefakt će učestvovati u promociji najuspešnijih dramskih tekstova sa konkursa.

Konkurs je otvoren od 23. maja do 15. oktobra 2022. godine. Rok za donošenje odluke žirija je decembar 2022.
 
PRAVILA KONKURSA

Osnovni kriterijumi prilikom odlučivanja žirija će biti umetnička vrednost i društvena angažovanost. Dramski tekstovi koji svojom porukom na bilo koji način podstiču nasilje, versku i nacionalnu netrpeljivost, kao i diskriminaciju po bilo kom osnovu, neće biti razmatrani kao potencijalni kandidati za nagradu.

Pravo učešća na konkursu imaju samo originalni, do sada neobjavljivani i neizvođeni radovi.

Kao posebne odlike teksta žiri će ceniti originalnost, savremenu formu i hrabrost mladih autora/ki da se u dramskoj formi suoče sa nekim od mnogobrojnih problema društva.

Pobednički tekstovi prethodnih konkursa su sada već poznate drame Olge Dimitrijević „Radnici umiru pevajući“, Doruntine Bashe „Prst“, Vesne Perić „Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“, Mirze Skenderagića „Probudi me kada završim“,„Ovaj će biti drugačiji” Staše Bajac, „Muškatle mogu preživeti sve” Ive Brdar, „Poslednji afterparti” Dina Pešuta, „Bordel Eden” Benjamina Bajramovića i „Prozor” Katarine Nikolić.

PRIJAVLJIVANJE

Prijavljivanje na konkurs vrši se elektronskim putem. Nepotpisana verzija teksta u jednom primerku sa šifrom drame u .pdf formatu podnosi se na ovom linku. Zarad obezbeđivanja anonimnosti konkursa pdf dokument ne sme da sadrži nikakav kontakt ili ime autora, niti bilo šta što bi moglo da otkrije identitet, samo naziv drame i šifru.

Odvojeno je potrebno popuniti i formular na ovom linku koji sadrži sledeće informacije: ime i prezime autora/ke, naziv drame, šifra drame i e-mail.

Od 2009. godine Hartefakt fond je posvećen stvaranju i jačanju kritičke  svesti u želji da kroz kerativnu i umetničku formu aktivno učestvuje u stvaranju inkluzivnog i otvorenog društva. Nastao iz želje da novim autorima/autorkama stvori prostor u kome mogu da rade i delaju, konkursa za savremeni angažovani dramski tekst, podstiče dijalog o važnim društvenim temama koje se tiču ljudskih prava, slobode govora,
kolektivnog sećanja i odgovornosti. Osim toga, kontinuiranim razvojem forme konkursa utiče se na afirmaciju mladih umetnika/ca, ali i na promenu društvene klime i senzibilisanja društva na razne teme od kojih ono na neki način pokušava da pobegne.

Godišnjim održavanjem konkursa regionalnog karaktera Hartefakt želi da uključivanjem širokog spektra umetničkog izražavanja, karakterističnog za ovaj deo Evrope, pokaže sve prednosti afirmacije novog dramskog izraza

SASTAV ŽIRIJA

Članovi žirija Hartefaktovog konkursa su istaknuti regionalni stručnjaci iz oblasti kulture.

Vedrana Božinović, rođena 1976. godine u Sarajevu, diplomirala je na odseku za glumu na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, a magistarske studije završila je na odseku za glumu na Eseks univerzitetu u Londonu. Stalna je članica drame Narodnog pozorišta u Sarajevu od 2007. godine i u tom pozorištu ostvarila je uloge u predstavama ”Svileni bubnjevi”, ”San letnje noći”, ”Galeb”, ”Ptičice”, ”Građanin plemić”,
”Omeri i Merima”, ”Ričard III”, ”Ožalošćena porodica” i mnoge druge. Za svoj rad nagrađivana je više puta. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramaturgiju za predstave ”Hasanaginica” i ”M.I.R.A.”, specijalne nagrade grada Kragujevca za dramaturgiju za predstavu ”Hasanaginica”, kao i nagrade Festivala u Jajcu za dramaturgiju za predstavu ”Dogvil”. Direktorka je drame u Narodnom pozorištu u Sarajevu od 2021. godine i prva
je žena na toj funkciji od osnivanja tog umetničkog kolektiva/

Biljana Srbljanović, rođena 1970. godine u Stokholmu, karijeru je započela još tokom studiranja kada je sa Milošem Radovićem napisala scenario za čuvenu TV seriju „Otvorena vrata“. Njene drame su prevedene na više od 20 jezika i izvedene u više od stotinu pozorišta širom sveta. Njeni najznačajniji pozorišni komadi su: Beogradska trilogija (1997), Skakavci (2005), Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (2011), Mali mi je ovaj grob (2013), Vrat od stakla (2018). Odlikovana je Ordenom viteza za umetnost i književnost francuske vlade. Alumni je Fulbrajtove stipendije i gostujuća profesorka na univerzitetima u Njujorku, Beču, Milanu i Firenci. Zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u zvanju redovne profesorke.

Novica Antić, rođen 1961. godine u Beogradu, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a pored prava studirao je i filologiju, ruski jezik i književnost. Od 1991. do 2000. godine obavljao je poslove sekretara, umetničkog sekretara i izvršnog direktora Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala – BITEF. Između ostalog, obavljao je i funkcije sekretara Ministarstva kulture u dva mandata, pomoćnika gradskog sekretara za kulturu Beograda, bio je član vladine Komisije za saradnju sa UNESKO-m, a vodio je i radnu grupu za izradu prvog Nacrta zakona o kulturi. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije, ima sedam objavljenih knjiga prevoda i dobitnik je najznačajnijih nacionalnih nagrada za prevodilaštvo ”Miloš Đurić” i ”Jovan Maksimović. Jedini je inostrani član moskovskog žirija za Nacionalnu dramsku nagradu Udruženja dramskih umetnika Ruske Federacije.

Tokom trajanja konkursa i do donošenja odluke Hartefakt neće davati informacije o radu žirija ili bilo kom pojedinačnom tekstu i njegovom plasmanu. Mole se autori da poštuju ovo i ostala pravila konkursa.

Konkurs za savremenu dramu Hartefakt organizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Kontakt za dodatna pitanja u vezi sa konkursom: prijava@heartefact.org

(SEEcult.org)