08.12.2022 | 00:42

30 godina pozorišnih novina Ludus

Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) obeležilo je 30 godina izlaženja pozorišnih novina Ludus izložbom u foajeu Ateljea 212. Nekoliko desetina naslovnih strana – od ukupno 208 do sada objavljenih brojeva, kao i izbor stranica s tekstovima koje su pisali poznati glumci dobro ilustruju profil “jedinih pozorišnih novina u ovom delu sveta“, kako je to govorio Jovan Ćirilov, i sam saradnik Ludusa.

 U prisustvu velikog broja teatarskih umetnika, poslenika i novinara, o istorijatu i značaju Ludusa govorili su na otvaranju izložbe 7. decembra Svetlana Bojković, Nebojša Dugalić, Aleksandar Milosavljević, Milan Caci Mihailović i Tatjana Nježić, glavna i odgovorna urednica Ludusa.

Tatjana Nježić istakla je da je novi broj opremljen u pomalo retro stilu, u znak jubileja i kao počast jednom od osnivača i prvom glavnom i odgovornom uredniku Feliksu Pašiću, koji je vodio Ludus kroz 67 brojeva, od 1992. do 1999.

“Ludus kroz sliku o pozorištu daje i sliku vremena. Veoma je važno i potrebno da izlazi na papiru, u štampanom izdanju“, rekla je Tatjana Nježić.

Predsednik UDUS-a Nebojša Dugalić napomenuo je da “u današnje vreme tri decenije predstavlja ozbiljno trajanje“ i izrazio zadovoljstvo što “postoji trag da smo u svoje vreme nešto vredno stvarali”.

“Zahvaljujući svim divnim saradnicima, koji su pisali i koji su govorili za Ludus i na druge načine učestvovali u pravljenju naših novina, ostao je trag koji se može smatrati dokumentom prvog reda. Neki budući istraživači moraće da konsultuju Ludus ako išta budu pisali o ovom vremenu“, rekao je Dugalić.

Prvi list nekadašnjeg Saveza dramskih umetnika Srbije pokrenut je 80-ih godina 20. veka, ali u formi biltena i ugasio se posle osam brojeva.

Prvi broj Ludusa izašao je 5. novembra 1992. godine, dugo se održao kao mesečnik, a zatim se “posustalo zbog finansija“. Ove godine redakcija je “uspela da izgura” tri broja, rekao je Dugalić, podsetivši da su posle Feliksa Pašića Ludus uređivali Aleksandar Milosavljević (2000-2006), Mirjana Ojdanić (2006-2007), Tatjana Nježić (2008-2012), Maša Stokić (2012-2016) i ponovo Tatjana Nježić (od septembra 2016).

Dramska umetnica Svetlana Ceca Bojković rekla je da je Ludus iz 80-ih pokrenuo Dejan Đurović i da joj se svidela ta ideja, pa je kada je izabrana za predsednicu UDUS-a u maju 1992. iskoristila svoju televizijsku popularnost, zakucala na neka vrata i obezbedila pomoć, što u novcu što u papiru i već u novembru te godine izašao je prvi broj.  

“Feliks je bio glavni kreator i to je sjajno radio. Kada pogledate te ukoričene brojeve, za koje su pisali i Marija Crnobori, Ksenija Jovanović i druge kolege, imate sliku ne samo pozorišta. Tad se i zaratilo, država se raspadala, a Ludus je pisao i o teatru u bivšim jugoslovenskim republikama, pa i u svetu, kroz dnevnike s putovanja Jovana Ćirilova“, rekla je Svetlana Bojković.

Nažalost, u jednom periodu Ludus je bio primoran da pređe sa štampanog na digitalno izadnje. “Ali onlajn izdanje i novina koju držite u ruci su dve sasvim različite stvari. Na nama je da se borimo da Ludus izlazi kao novina. Na šta se sve danas troši, nisu to tako velike pare za deset brojeva Ludusa godišnje“, izjavila je Svetlana Bojković.

Aleksandar Milosavljević, i dalje član redakcije Ludusa, podsetio je na dramatičnu situaciju u zemlji u vreme kada je pokrenut Ludus, na ratno okruženje, inflaciju, mobilizaciju po ulicama, kao i demonstracije u kojima su aktivno učestvovali mnogi dramski umetnici… “U toj atmosferi krenuo je Ludus, s namerom da se obraća publici u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji. Kada bi ponestalo para, niko nije tražio honorare. Ali Feliks i Ceca su insistirali da ih dobijamo. Bilo je situacija kada nije bilo za štampu. Onda Ceca natera Mucija (upravnik Ateljea 212 Ljubomir Draškić) da napravi donatorsko veče…“, ispričao je Milosavljević.

Navodeći i druge probleme iz onog doba, istakao je da je Ludus tada preživeo, te zapitao: “Da li je moguće da su ova vremena, koja inače jesu gadna, gora i strašnija od onih vremena?“

“Važno je da postoji i onlajn izdanje, ali je papir nešto mnogo značajnije. Ne kažem nikome kao prekor, samo hoću sve nas da podsetim da je Ludus izlazio i u mnogo gorim uslovima. Nemojmo zaboraviti da je Ludus jedno od ogledala našeg vremena, da svedoči i o nama. Nemojmo dozvoliti da se to ogledalo zabrlja i da bude musavo“, rekao je Milosavljević.

Dramski umetnik Milan Caci Mihailović, koji u Ludusu objavljuje rubriku “Uspomenar“, istakao je da pamti vreme izlaska prvog Ludusa.

“Radujem se najiskrenije izlasku svakog novog broja. Ali još više se radujem kada zavirim u one sačuvane stare brojeve, kada se sretnem s mnogima kojih danas više nema. I pročitam ono što su govorili moja divna profesorka Ognjenka Milićević, pa Milenko Maričić, Muci Draškić, Boba Selenić, Branko Pleša, Mira Stupica, Aca Popović…

To je dragoceno i bez obzira na vreme u kome živimo i kakvo je nekad bilo, to je kapital koji ostaje“, rekao je Mihailović.

Povodom 30. rođendana, Ludus je podelio poklone – grafike Jugoslava Vlahovića, čije su ilustracije često krasile naslovne strane lista, a dobili su ih, pored Svetlane Bojković, Dugalića, Milosavljevića i Mihailovića, i sekretar redakcije Radmila Sandić, kao i Branka Petrić, Branislava Atanacković, Vukica Strugar, Borka Trebješanin, Zorica Dimitrijević, Aleksandra Jakšić, Mara Torbica i Jelena Kovačević.

Osnovna tematika i misija Ludusa afirmacija pozorišne umetnosti, bolja informisanost i proširivanje komunikacija u kulturi. List objavljuje pregled pozorišnih dešavanja u Srbiji, donosi informacije relevantne za ovdašnji teatarski život i pozorišne stvaraoce, ne retko inovativne prikaze, stručne osvrte koji se bave teatrima u zemlji ali i inostranstvu. Stranice Ludusa prostor su za preispitivanja, kako pozorišnih, tako i šire kulturnih fenomena, umetničkih pravaca u oblasti dramskog i pozorišnog stvaralaštva, organizacionih, produkcionih teatarskih modela i drugih važnih pitanja koja se tiču drame i teatara. Ludus otvara i prostor za kreativnu umetničku polemiku.

“Verujemo da javnost prepoznaje serioznost i profesionalizam kao bitne elemente valjanog informisanja koje Ludus istrajno od osnivanja afirmiše. Pozorišne novine Ludus su relevantan svedok i značajan izvor podataka o našoj pozorišnoj umetnosti, ukupnom pozorišnom životu, dramskim umetnicima, pubici, pozorišnoj teoriji i pedagogiji, izdavaštvu…”, navela je redakcija.

Od 2019. godine svi brojevi Ludusa su digitalizovani i dostupni čitaocima na sajtu UDUS-a

Izložba povodom jubileja Ludusa biće otvorena u Ateljeu 212 do 26. decembra.

(SEEcult.org)