Da li se kultura odlaska u bioskop promenila u poslednjih 2 decenije ili je ostala ista? Da li je to zabava ili kultura?
O ovoj veoma interesantnoj temi pričamo sa G-dinom Vladanom Sretenovićem, direktor Blitz Filma Srbija i Warner Bros. Srbija.
DA LI MOŽEMO DA VAS ZAMOLIMO DA NAM KAO USPEŠAN FILMSKI RADNIK OTKRIJETE KAKO SU TEKLI VAŠI POČECI?
Nakon sto sam završio filmsku produkciju, odlučio sam se da odem u inostranstvo i da se bavim totalno drugom profesijom od filmske industrije .Početak u Srbiji je bio nakon 2000-te godine u okviru jedne od poznatijih distributerskih kuća tog vremena, a vreme koje je dolazilo je dosta obećavalo nakon nesrećnih 90-ih godina.
KAKO BI OPISALI VAŠU PROFESIJU?
Kao dinamičnu, multidiscipliniranu, koja zahteva veliku količinu komunikacije na dnevnom nivou, a pre svega veoma zanimljivom i drugačijom svaki radni dan od prethodnog. Distribucija uvek spada u brze poslove današnjeg vremena, i zahteva od čoveka da je fleksibilan i spreman u svakom trenutku na brze promene.
DA LI JE BIOSKOP U OVOM TRENUTKU DEO POP KULTURE?
Definitivno jeste, mada smatram da je uvek i bio deo pop kulture. Ono što je sigurno je da je bioskop tokom decenija kao medij dosta evoluirao kao i sam odlazak u bioskop. Nekada su ljudi išli u bioskop da bi pogledali isključivo najnoviji film i to im je bilo primarno. Danas je bioskop celovečernji izlazak koji podrazumeva jedno vrhunsko iskustvo za čulo vida i sluha, a pritom zahvaljujuci multiplexima nudi i dodatne usluge poput hrane, pića, filmske memorabilije, itd.
Smatram da je film uvek i bio deo pop kulture.
SMATRATE LI BIOSKOP ZABAVOM ILI KULTUROM?
Smatram da podrazumeva oboje samo zavisi od filma, koliki je procenat na zabavnoj ili kulturnoj strani. Ali takođe mislim da je svaki film jedinstveno umetničko delo tako da uvek sadrži procenat kulture u sebi, dok se zabava naravno podrazumeva. Kao što su za većinu ljudi najkomercijalniji holivudski filmovi zabava, tako imate elitističke grupe kojima je art film recimo zabava ili festivalska ostvarenja koja u principu pre svega se karakterišu kao opus vazan za razvoj kulture.
KOLIKO SU FILMOVI U OVOM TRENUTKU AUTORSKI A KOLIKO KOMERCIJALNI?
Uglavnom su više komercijalni, ali mislim da su uvek i bili samo se taj pravac šta je komercijalno a šta nije sa godinama menjao i evoluirao. Mnogi ljudi koje znam ubeđeni su da gledaju autorske filmove, a ne shvataju da mnogi moderni autori veoma koketiraju sa komercijalom tako da se lako može dovesti u pitanje šta je šta.
DA LI VIŠE PREFERIRATE HOLIVUDSKI ILI EVROPSKI FILM?
Prvensveno volim da pogledam dobar film, ne delim filmove na evropske ili holivudske jer film ima veliku širinu i teme su neiscrpne tako da mnogo toga može biti zanimljivo i dopadljivo.
DA LI BI IZDVOJILI NEKOG SAVREMENOG FILMSKOG AUTORA ČIJI RAD POSEBNO CENITE?
Naravno, istakao bi jednog domaćeg autora jer ljudi sa naših prostora retko kada hvale svoje što je jedan mogu reći negativni trend koji se decenijama propagira. To je Dragan Bjelogrlić smatram da je kao autor zaslužan za evoluciju srpskog novog filmskog pravca, jedan od retkih autora koji je uklopio da film u isto vreme bude komercijalan i zanimljiv širokoj bioskopskoj publici, a opet prilično originalan i domaći pre svega. Mi smo imali veliki problem sa komercijalnim srpskim filmovima jedno vreme i Gospodin Bjelogrlić je u pravo vreme napravio evoluciju koja je preporodila srspke bioskopske blagajne.
Prvensveno volim da pogledam dobar film, ne delim filmove na evropske ili holivudske.
DA LI SEBE SMATRATE DELOM „ HOLIVUDSKOG“ GLAMURA?
To definitno ne, i daleko smo veoma od Holivuda, ali sa druge kao deo jedne velike mašinerije apsolutno da. Nažalost veličina našeg tržišta je poprilično mala i nismo privilegovani kao neke velike Evropske zemlje da smo blizu tog glamura na Evropski način…ali se naravno trudimo barem da preslikamo ono što je moguće i da primenimo lokalno pa da našim sugrađanima koliko toliko dočaramo taj glamur.
ŠTA BI PREPORUČILI MLADIM FILMSKIM AUTORIMA?
Kao neko ko se bavi pretežno komercijalnim filmom, pre svega bi preporučio da traže projekte koji su komercijalni, koje će želeti da pogleda što više ljudi u bioskopu. Mladi autori ponekad su zaslepljeni umetničkim momentom i onda su u potrazi za projektom koji će izraziti njihovu umetničku stranu, a onda nakon toga teško mogu da pređu u komercijalne vode što mislim da nije dobro.Svaki projekat treba da ima komercijalni momenat, a čovek nakon afirmacije može sebi da dozvoli taj luksuz i da se okuša u umetničkim vodama.
IMATE LI HOBIJE?
Naravno, veliki broj, hobiji su jedan vid izduvnog ventila posle napornog radnog dana.
