Onima koji prate BMX nema potrebe predstavljati našeg sagovornika. Sa druge strane, za one koji možda ne prate u velikoj meri ovaj sport, reći ćemo da je mladi Australijanac Logan Martin, trenutno najbolji i najaktraktivniji BMX vozač na svetu. Dvostruki uzastopni osvajač Pannoniana, aktuelni prvak FISE World Series, i momak koji se na nedavno završenim X Games u Mineapolisu okitio sa tri srebrne medalje odvojio je nekoliko minuta prilikom svoje poslednje posete Osijeku kako bi porazgovarao sa nama.
Logan Martin / Foto: Marin Lončar
Ovo ti je drugi put na Pannonianu i u Osijeku. Kako ti se sviđa grad i takmičenje?
Uživao sam prošle godine. Grad ima istoriju i stvarno je cool. Takođe park mi se svideo još prošle godine, baš je dobar, a nisam imao ništa u kalendaru za ovaj vikend, pa sam odlučio da dođem ponovo. I prethodnih dana je bilo zabavno u parku, pa očekujem da će biti super.
Dolaziš ovde kao najbolji BMX vozač na svetu. Kada dolaziš na neko takmičenje, koliko imaš pritisak prethodnih uspeha?
Pritisak uvek postoji – ja sam lik kog svi žele da pobede, ali ne dozvoljavam da me to sputava. Na svakom takmičenju na koje dođem želim samo da dam sve od sebe. Pre svakog takmičenja mnogo radim kod kuće, i trudim se da budem siguran i da se osećam dobro na svom biciklu. Sve što mogu da uradim kada stignem ovde ili negde drugde jeste da vozim onako kako želim da vozim. Mnogo puta do sada se isplatilo i zahvalan sam zbog toga.
Praktično, kada dolaziš na takmičenje ti imaš najtežeg protivnika – svaki put moraš iznova da pobeđuješ sebe i svoje prethodne vožnje. Kako uspevaš da ostvariš kontinuirani napredak i budeš bolji svaki put?
To dolazi samo od toga koliko rada uložiš kod kuće. Svako takmičenje je drugačije jer su tu drugi vozači, drugačiji je park, drugačija organizacija, i sve ostalo. Mnogo vozim kada sam kod kuće, nastojim da dobijem na sigurnosti na svom biciklu i pokušavam da učim nove stvari. Ako se dobro osećam na takmičenju, pokušaću i neki novi trik. Ali sve se svodi na to – sigurnost na biciklu, mnogo vežbe kod kuće, pravilna ishrana, teretana… Sve te dnevne rutine čine da se osećam dobro i na takmičenjima.
BMX je nedavno uključen u porodicu olimpijskih sportova za Tokijo 2020. godine. Kakvo je tvoje mišljenje o tome, i da li te motiviše šansa da se nađeš tamo?
Mislim da je priključivanje Olimpijadi sjajna stvar za sport. BMX Freestyle kao sport će dobiti mnogo više pažnje. A za mene bi odlazak na Olimpijske igre bio nešto neverovatno. Pratio sam Igre još dok sam odrastao, i samo saznanje da imam šansu da se nađem u Tokiju 2020. godine donosi potpuno lud osećaj. Definitino je motivacija, ali ja sam uvek motivisan da radim za ono što želim da ostvarim. To mi je još jedan cilj na listi – da se pojavim na Igrama i vozim dobro. Tako da u naredne tri godine planiram naporno da radim, kao što sam to radio i prethodnih pet.
Foto: Marin Lončar
Tu su X Games, FISE World Series, BMX i skateboaring će se naći u Tokiju, čini se da ekstremni i urbani sportovi dobijaju sve više pažnje šire javnosti koja ranije nije toliko obraćala pažnju na njih. Da li bi mogao da uporediš današnje vreme sa onim kada si ti počinjao, i da li misliš da je ta nova pažnja dobra stvar za sport?
Sigurno da je dobra, ne vidim razlog zašto ne bi bila. Kada sam ja počinjao, to je bilo bukvalno „blejanje“ u skejt parku. Društvo baš i nije gledalo na nas kao da radimo nešto dobro. Uglavnom su nas posmatrali kao propalice koje rade loše stvari, dok smo u stvari bili samo klinci koji se zavaljaju na svojim skejtovima, bajkovima, trotinetima, čemu god. Danas je situacija mnogo bolja nego tada, jer su to postali legitimni sportovi, a sa priključenjem Olimpijadi, mislim da će stvari ići samo na bolje.
Tokyo 2020 će takođe uključiti i takmičenje u konkurenciji devojaka. Uz FISE World Series koji takođe ima ženske konkurencije, da li vidiš šansu za napredak sporta i u tom pogledu, i da li misliš da ovo može dodatno da privuče i motiviše devojke da se oprobaju u ekstremnim sportovima?
Definitivno je dobro videti da devojke učestvuju na takmičenjima. Ima nekoliko devojaka koje se zaista ističu i voze jako dobro na svakom takmičenju. Svakako je dobra promocija, i verujem da će privući još devojaka sportu. Učešće na Olimpijadi je sjajno i za njih, i one su se žestoko borile za to.
Koja je bila prelomna tačka za tebe, kada si shvatio da je BMX ono čime želiš, i da bi time mogao ozbiljno da se baviš u životu?
Ovo je u stvari dosta teško pitanje. Naravno, kada sam krenuo, to je više bila „bleja“ sa društvom, učenje novih trikova sa njima, napredovanje i napredovanje. I onda, od tada, praktično nisam stao, nastavio sam da napredujem i da napredujem, i onda sam jednog momenta pomislio – „Hej, pa verovatno bih mogao da odvezem takmičenje“. Onda sam pokušao da odem u inostranstvo, otišao u inostranstvo, i počeo da ih vozim. Onda sam počeo da pobeđujem na takmičenjima, da bih posle nekog vremena pomislio kako bih u stvari mogao da budem ozbiljno dobar u ovom sportu. Tako da je za mene to bio proces koji nikada nije stajao, nastavio sam da napredujem, da radim naporno i trudim se da budem bolji svaki sledeći put. Tako da, nije se samo desilo, dešavalo se tokom vremena. Nikad nisam stao i pomislio – „OK, od danas želim da budem BMX vozač i radiću na tome“, prosto se desilo vremenom kako sam napredovao.
Iako si već sada veoma uspešan, još uvek si mlad i nisi dugo na sceni. Kada si počeo da se pojavljuješ na velikim takmičenjima, kakav je bio osećaj voziti sa, i takmičiti se protiv vozača koje si do tada gledao na televiziji i ugledao se na njih?
Prvo veliko takmičenje koje sam vozio bio je FISE Montpellier. U stvari, vozio sam Simple Sessions nekoliko meseci pre toga, ali FISE je bio prvi na kom sam pobedio. Nisam išao tamo u fazonu – „Hej, ja ću osvojiti ovo, pobediću sve ostale vrhunske momke“. Doslovno sam išao da bih radio ono što inače radim svaki dan. Samo sam želeo da odem tamo, da odvezem nekoliko čistih ranova, i to je upravo ono što i radim na svim takmičenjima. Prosto idem tamo da odvezem ranove koje želim da odvezem. U Monpeljeu se to izgleda isplatilo. Odvezao sam sve što sam želeo, i osvojio takmičenje. Nikada se nisam previše brinuo da li ću moći da pobedim jednog ili drugog vozača zato što su duže na sceni ili tako nešto. Želim samo da budem najbolji što mogu. I to funkcioniše, tako da to radim na svakom takmičenju – pokušavam da budem najbolji što mogu.
Pre nekoliko godina pojavio si se praktično niotkuda, i odmah ušao u „prvu ligu“. Koliko je to promenilo tvoj stil života i tebe kao osobu?
Kada sam se 2013. pojavio na takmičarskoj sceni, pojavio sam se na baš dosta takmičenja. Takođe, povezao sam nekoliko koje sam osvojio, pa pretpostavljam da su drugi vozači počeli na neki način da me gledaju kao konkurenciju. Otprilike tada sam počeo da shvatam ovo kao sport – prestao sam da pijem alkohol, da idem po žurkama i počeo da se fokusiram isključivo na ono što moram da radim. I došao ovde gde sam.
Foto: Marin Lončar
Prisutan si, i aktivan na gotovo svim društvenim mrežama, konstantno postavljaš stvari online, i održavaš interakciju sa ljudima koji te prate. Koliko ti je važan taj tip povezanosti i komunikacije sa fanovima?
Prosto volim da pokazujem ljudima šta radim svakog dana, a dobiti povratnu reakciju od svih tih ljudi koji me prate je sjajno. Kada sam počinjao da vozim, nisam mislio da ću nekada imati toliko ljudi koji vole i prate ovo što radim. To je zaista fenomenalno. Volim da im pokazujem šta rade, i raduje me što oni u tome uživaju. Pozitivne reakcije mi predstavljaju dodatnu motivaciju, želim da snimam još bolje i bolje klipove svakog dana, jer mnogo ljudi uživa u tome. Ja opet uživam u tome, i krug se tako zatvara.
Koliko muzika ili publika utiču na tebe dok voziš, ili se trudiš da se isključiš od okruženja?
Muzika mi nije veliki faktor, iako je lepo imati u pozadini nešto što voliš. Cool je imati svoju stvar, ali generalno ne slušam muziku dok vozim. Isključim sve ostalo i fokusiram se na ono što radim. A publika definitivno može da te podigne. Kada čuješ ljude kako navijaju za tebe, to ti da dodatnu dozu adrenalina, motiviše te da voziš još bolje, jer znaš da su tu jer vole to što radiš.
Za kraj – koliko mrziš kišu? (smeh)
Mnogo! (smeh) Definitivno ne pomaže događajima. Nadam se da će nas danas obići, mada ni vetar nije baš od velike koristi. Ali mislim da ćemo biti OK.