Munjevitim napretkom, posebno u kompjuterskoj industriji, koja se uvlači u sve pore ljudskog života, kao neposredni svedok razvoja digitalnih tehnologija identifikujući se s vremenom u kojem živi, Dragan Zdravković stvara svoj lični prostor, koji u skladu sa savremenim tendencijama u društvu i uslovljenošću novim tehnologijama opisuje kao stanje hibernacije kada poput kompjutera „radi” ali nije u punoj snazi jer štedi energiju i prikuplja snagu, kako bi se distancirao od surove društvene realnosti. Simbolički gledano, Zdravković na taj način pokušava da se izmesti iz stvarnosti i društveno-političkog sistema u kojem živi i „štedi” ličnu i kreativnu energiju kako bi, kroz proces umetničkog stvaranja, dao svoj maksimum i stvorio svet doživljaja sopstvene realnosti koja je izolovana od svakodnevnice i samim tim na ivici metafizičkog poimanja.
Predstavlјajući neverbalne zapise prostora, njegove slike asociraju na neku vrstu vremenske kapije za ulazak u imaginarne prazne prostore – mesta druge dimenzije realnosti, izolovane od društvene stvarnosti, u koja svi možemo ući, sresti se i identifikovati, kadrirajući mesta u kojima vreme gubi svoju snagu, usporava svoj tempo, opisujući vidlјivu, spolјašnju manifestaciju, koja ne definiše unutrašnje stanje mentalnih aktivnosti, već stanje lične hibernacije, slično procesima koje koriste tehnološki proizvodi savremenog društva.
Zdravković pokušava da, iza tih naizgled savršenih dekora na svojim slikama bez figura, diskretno ukaže i pokrene na razmišljanje o problemima savremenog čoveka i njegovog otuđenja, usled pritisaka svega onoga što nam brzina življenja i nametanje društvenih-političkih normi danas donosi. Na njegovim platnima vladaju mir i tišina koji podstiču posmatrača na meditaciju o onome šta se zaista dešava iza realističkog prikaza situacije na slici, uvodeći nas na taj način u sopstvena stanja hibernacije. Umetnost je za njega, pored oblika protesta, postala i mesto umetnikovog pribežišta iz haotične i nesigurne stvarnosti u arkadijske svetove „idealnog” reda i usklađenosti i vraćanja dostojanstva čoveku i prirodi.
Dragan Zdravković (Beograd, 1969.) je diplomirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (1994) a magistrirao na istom odseku 1999. godine. Godine 2011. dobija stipendiju za umetničko istraživački program u Nemačkoj (Lajpcig) LIA (Leipzig International Art Programme). Predavao na SACI (Studio Art Centers International, New York/Firenze) kao gostujući profesor (2004), a kao redovni profesor na ALU, Beograd (do 2014). Jedan od predavača za „Outsideproject“- letnji akademski program u Firenci (2005-2007). Jedan od osnivača Centra za međunarodne umetničke studije – CMUS u Beogradu. Internacionalni selekor (po pozivu) na 3rd International Engraving Biennial of Douro – 2005 (Portugal). Član Umetničkog saveta Galerije 73, Beograd (2007- 2013). Od 2014. godine, predaje na predmetima Crtanje i Slikanje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama (ALU, Beograd) kod mentora Vladimira Veličkovića.
Zdravkovićevi radovi se nalaze u muzejskim i galerijskim zbirkama, kao i privatnim kolekcijama.
Kustos: mr Mišela Blanuša
