Izložba Hotel Jugoslavija u Salonu Muzeja savremene umetnosti prvo je predstavljanje umetnika Mladena Bizumića u Beogradu i Srbiji. Bizumić je rođen 1976. u Sremskoj Mitrovici a odrastao je u Oklandu (Novi Zeland) gde je završio umetničku akademiju i započeo svoju umetničku karijeru. Njegovi projekti su u poslednjih deset godina izlagani na prestižnim umetničkim manifestacijama (Bijenala u Istanbulu, Lionu, Moskvi i Busanu) i u galerijskim prostorima poput: Künstlerhaus Bethanien (Berlin), Galerie am Landesmuseum Joanneum (Graz); MAK – Muzej primenjene umetnosti (Beč); Zacheta Nacionalni muzej (Varšava); Fondation d’entreprise Ricard (Pariz); Heidelberger Kunstverein (Hajdelberg); Contemporary Art Centre (Viljnus); Te Papa – The Museum of New Zealand (Velington), itd. Bizumić trenutno živi u Beču gde završava doktorske studije iz oblasti teorije umetnosti i studija kulture na Akademiji umetnosti.
Za Bizumićeve instalacije (u kojima povezuje medije skulpture, fotografije, zvuka i videa) rečeno je da se najčešće ukazuju kao lokacije ili scene u kojima se tek iščekuje neki događaj. Kako piše kritičarka Lizi Mad MekBejn, kod Bizumića postoji »stalna tenzija između radova i njihovog izlaganja, sadržaja i konteksta», a prostor te tenzije «ispunjava se vremenom i formiraju se nove tačke percepcije.» U njegovim instalacijama status i uloga svakog elementa je nestabilna i zavisna od pozicije i od stava posmatrača, dok njegovi fotografski i video radovi pokazuju nestabilnost prostornih koordinata i njihovu zavisnost od perceptivno-kognitivnih procesa, od odnosa svesti i osećanja.
Kao i drugi Bizumićevi projekti, i Hotel Jugoslavija je rezultat procesa umetničkog istraživanja u kom se otkrivaju ne samo neke «arhivirane» činjenice o zgradi ovog hotela već se promišlja kompleksnost našeg formalnog odnosa prema neposrednom okruženju, odnosno različite sadašnje »forme života« jednog ovako simbolički i ahitektonski značajnog objekta. Na izložbi će biti prikazan Bizumićev video film u saradnji sa umetnikom Jim Speersom, koji je nastao kao rezultat istraživanja i opserviranja današnjeg stanja ove građevine i koji će biti prikazan u ambijentu koji sačinjava materijal dislociran iz samog hotela, odnosno restruktuirani fragmenti i detalji njegovog prethodnog života i današnje suspenzije tog ranijeg života.
Hotel Jugoslavija bio je najveći hotel u SFRJ sa preko 600 soba i apartmana, restoranima sa preko 800 mesta, i drugim »sadržajima« na sedam spratova glavne zgrade i u pratećim objektima. Iako su ga, kao jednog od tri glavna javna objekta novog glavnog grada, projektovali još 1947. zagrebački arhitekti Kauzlarić, Horvat i Ostrogović, tek je izmenjeno rešenje Lavoslava Horvata počelo da se gradi početkom šezdesetih da bi hotel bio konačno otvoren 1969. Arhitektura ovog hotela predstavlja izuzetno reprezentativan primer beskompromisne primene modernističkog arhitektonskog programa i danas predstavlja međunarodno prepoznat izraz ideoloških i estetskih ambicija koje su stajale iza čitavog projekta izgradnje socijalističke Jugoslavije. Međutim, ovaj grandiozan objekat doživeo je sudbinu zemlje po kojoj je dobio ime: nakon kreditirane ekspanzije sedamdesetih, tokom osamdesetih on postaje nerentabilan, a tokom devedesetih gubi svoje hotelske goste i dve od svojih pet zvezdica, i postaje pre svega lokacija za lokalne svečanosti i slavlja. Tokom bombardovanja 1999. pogođen je i delimično oštećen, a posle 2000. je zatvoren a potom privatizovan i danas čeka da se obnovi pod nazivom «Kempinski-Jugoslavija»…
Bizumić polazi od istorijata samog hotela ali njega pre svega zanima zatečeno stanje objekta, »tišina koja nastupi posle tragedije«, prostor melanholije i sumnje. S druge strane njega zanimaju i mogućnosti stvaranja vizije o budućnosti ovog prostora i njegova realna sudbina u kriznim vremenima globalnog kapitalizma. U višeslojnosti Bizumićevog projekta Hotel Jugoslavija se istovremeno ispostavlja kao ruina i kao prostor moguće reafirmacije društvene svesti.
Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje na podršci Hotelu Jugoslavija, Grupi Danube Properties.
Kustos: Branislav Dimitrijević
