26.08.2021 | 15:14
Roman “Savest Lune Mars” Selene Pantović Bakić, u izdanju Nove poetike, predstavljen je 25. avgusta u Beogradu podsećanjem na igru detekcije u nekada popularnom kvizu Kviskoteka, na čijoj je strukturi i zasnovan kroz razotkrivanje sudbina tri žene i njihovih bračnih prevara, ali i kroz višeslojan prikaz prevara uopšte na ovim prostorima u novijoj istoriji – obeleženoj ratovima, korupcijom, partokratijom, pristajanjem, nefunkcionalnim porodičnim odnosima, odlivom mozgova… kao posledicama kraha sistema vrednosti u društvu.
Pozivajući čitaoce da kroz nesvakidašnju dijalošku formu romana, sastavljenog od pitanja i odgovora, otkriju koja je od tri glavne junakinje Luna Mars – žena koja je prevarila muža, autorka je zapravo pružila mogućnost čitaocima da na različite načine tumače njen roman i zapitaju se i sami da li su i od koga su prevareni. “Savest Lune Mars”, prema njenim rečima, nije samo priča o ženi, već o “jednom vremenu i mnogim problemima u našem društvu koji nas prate”, a koje treba iznova razotkrivati i ne dozvoliti da se zaborave, jer i dalje određuju sudbine većine ljudi na ovim prostorima.
“Ne postoji veća čast nego kada dobijete reakcije ljudi koji su već pročitali roman i iskoristili mogućnost da ga tumače na razne načine. Neki su u njemu videli priču o ženi, neki o ljubavi, ili o novijoj istoriji, a neki i priču o mitu, korupciji, stranačkom dodvoravanju, greškama koje prave roditelji u vaspitavanju koje ostavljaju tragove u odrastanju dece, bez obzira da li potiču iz socijalno ugroženih ili dobrostojećih građanskih porodica”, rekla je autorka na promociji u hotelu Balašević, na kojoj je odlomke romana “Savest Lune Mars” čitala glumica Maja Kolundžija.
Maja Kolundžija i Selena Pantović Bakić
Pišući o životnim situacijama tri junakinje, kroz koje su upoznavale sebe, sagledavale svoje mogućnosti, prihvatale ili bežale od izazova i problema, autorki je posebno bilo važno da pokuša da prikaže “na koji način smo mi svi na ovim prostorima prevareni i od koga sve – počev od roditelja, školovanja, preko prijateljstava iza kojih se neretko kriju drugi interesi, stranačkog zapošljavanja, dodvoravanja, klimanja glavom, preskakanja iz jedne u drugu stranku…”
“Pisala sam i o 90-im, deceniji koju bi mnogi zaboravili, pa i ja, ali koja ne sme da se zaboravi, jer je bila koren onoga što smo uneli u naše živote, pa i brakove… Mnogi raspadnuti brakovi, mnoge usamljenosti i neostvarene ambicije, posledica su onoga što je počelo 90-ih i nastavilo da živi do danas u najrazličitijim oblicima i na svakom nivou”, rekla je Selena Pantović Bakić, koja je pisala i o posledicama međunacionalnih sukoba i ratova u bivšoj Jugoslaviji, korupciji u institucijama, posebno u zdravstvu, navodnim kolegijalnim odnosima na poslu, često iskrivljenoj realnosti na društvenim mrežama…
“Moje junakinje su mogle da budu i neke druge žene sa drugačijim životnim pričama, koje se zapravo svode na pokušaj da pokažem sav cinizam i dvoličnost njihovih i raznih drugih roditelja, koji su svojevremeno išli na radne akcije, igrali kola, propagirali jednu veliku zemlju i bili članovi Saveza komunista da bi se posle svega par godina preorijentisali na druge linije – da ne pominjem Karlobag, Karlovac i Viroviticu, i zapravo odredili živote mnogih od nas”, navela je autorka, koja fenomen olakog zaboravljanja i nesuočavanja sa nedavnom prošlošću prikazuje u romanu kroz slučaj demencije oca jedne od junakinja – stvarne ili ne.
“Demencija je u nekim sudbinama stvar izbora, jer se mnogo lako zaboravlja sve što ne želimo da pamtimo, a sećamo se svega onoga što nam odgovara da se setimo”, rekla je Selena Pantović Bakić koja je deo romana posvetila i svojoj generaciji sa početka 70-ih, koju su obeležili odlasci iz zemlje – bilo zbog izbegavanja mobilizacije i ratova, bilo zbog svesti da ovde nemaju šta da traže, ili današnje potrebe onih koji su ostali da pošalju decu van zemlje i, ma koliko uplašeni i zabrinuti, osete sreću zbog mogućnosti da im pruže šansu da se ostvare onako kako zaslužuju.
U ime izdavača, Nove poetike, recenzentkinja Jelena Dilber istakla je da je autorka uspela da prikaže suštinu ženske duše na način na koji svaka žena danas može prepoznati u tome sebe.
“Selena je prikazala ne samo suštinu žene, nego i psihološku nit koju svaka od nas nosi, jer smo sve određene nekim potezima naših roditelja u najranijem detinjstvu, koji su možda nenamerno, već iz najboljih namera da naprave od nas ljude kakvi smo danas, pravili i velike greške. U nama su stvorili neke čvorove zahvaljujući kojima su i ove tri ličnosti u romanu pokazale na koji način se bore sa svojim demonima iz detinjstva, na koji način imaju zastoje u intimnostima, odnosima, bliskostima, a pogotovo u traganju za ljubavlju… I ostali, sporedni likovi, često muškarci, kao da su isrgnuti iz života. Svako od nas poznaje neku sličnu osobu”, rekla je Jelena Dilber.
Selena Pantović Bakić “prikazala je naš mentalitet, našu teskobu koju živimo sada i koja nas prati od 90-ih, dajući na najbolji mogući način diskretnu, ali pravo u centar kritiku društva u kojem živimo”, navela je Jelena Dilber, konstatujući da, iako roman počinje igrtom detekcije, do kraja zapravo postaje nebitno pitanje koja je od glavnih junakinja Luna Mars, jer je svaka “bliska svima nama”.
Kao najvredniji segment romana “Savest Lune Mars”, Jelena Dilber istakla je originalnu strukturu koja prati tri paralelne priče na način koji omogućava otkrivanje čitavog spektra životnih i društvenih tema.
“Vešto iskorišćene, one su pravo stecište najznačajnijih gorućih pitanja našeg mentaliteta, od seksualnog i porodičnog nasilja, alkoholizma, diskriminacije seksualne orijentacije i osoba sa autizmom, posttraumatskog stresa, virtuelnog sveta društvenih mreža do odliva mozgova i načina opstanka u najtežim godinama naše istorije. Na taj način autorka daje jednu dubinsku kritiku društva koje je od devedesetih naprosto zaraženo mitom, korupcijom, stranačkim zapošljavanjem i profiterstvom, degradacijom obrazovanih i sposobnih nauštrb nestručnih i podobnih klimača glavom, koji kroje sudbinu svakog člana društva umornog od beskrajnih i jalovih demonstracija i protesta u zemlji mraka gde se svetlo vidi samo iza ruba državne granice. Savest svake od ove tri žene nosi po jednu životnu istinu. Jedna smatra da je ljubav opasnija od prevare, druga da smo svi mi jedna tužna skupina prevarenih ljudi a treća da je najveća prevara ropstvo na koje smo sami sebe osudili prikrivajući svoju pravu originalnu harizmu”, navela je u recenziji Jelena Dilber.
“Poenta je da smo sve mi Luna Mars manje-više, svedoci smo prevara, bilo tuđih, bilo naših, a u najvećem broju slučajeva mi sami sebe najviše varamo. Mi žene posebno”, konstatovala je Jelena Dilber.
“Savest Lune Mars” je prvi roman Selene Pantović Bakić, diplomirane pravnice, koja je autorka i niza kratkih priča objavljivanih proteklih pet godina na blogu i društvenim mrežama, u kojima se takođe najčešće kritički bavila različitim problemima i fenomenima u savremenom društvu.
*Foto: Predrag Mijailović
(SEEcult.org)
