10.08.2021 | 14:11
Nagrađivana književnica Mirjana Stefanović, dugogodišnja urednica Nolita i članica redakcija više časopisa, preminula je u 82. godini u Beogradu, saopštilo je 10. avgusta Srpsko književno društvo.
Rođena 1939. godine u Nišu, Mirjana Stefanović živela je i u Kosančiću i u Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Bila je magistar engleske književnosti, a školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju.
Radila je sredinom 60-ih kao novinarka na Trećem programu Radio-Beograda, a potom kao redaktor u Dečjoj redakciji. Od 1974. do 1991. bila je urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala je i 16 godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila više od 50 knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala je u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Bila je glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979) i članica redakcije Letopisa Matice srpske (1982-1983).
Pesme i priče Mirjane Stefanović uvrštene su u osamdesetak antologija i panorama na srpskom i drugim jezicima.
Mirjana Stefanović, foto: SKD
Autorka je knjiga: Voleti, pesme (Matica srpska, Novi Sad, 1960); Odlomci izmišljenog dnevnika, proza (Matica srpska, Novi Sad, 1961); Proleće na Terazijama, pesme (Prosveta, Beograd, 1967); Indigo, pesme (Nolit, Beograd, 1973); Radni dan, pesme (Matica srpska, Novi Sad, 1979); Savetnik, proza (BIGZ, Beograd, 1979); Prošireni savetnik, proza (Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987); Pomračenje, pesme (Fondi Oryja Pala, Novi Beograd-Kranj, 1995, drugo izdanje Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju, Beograd, 1996); Iskisli čovek, izabrane pesme (Nolit, Beograd, 2003), O jabuci, proza (Dnevnik, Novi Sad, 2009); Promaja, izabrane i nove pesme (Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2011); Škola života, izabrane pesme, (Grupa 484, Beograd, 2012); Održi plamen, izabrane i nove pesme (Društvo pisaca Bosne i Hercegovine, Međunarodna književna manifestacija “Sarajevski dani poezije”, Sarajevo, 2013); Trap (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2018); Pozdrav, izabrane pesme (Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski”, edicija dobitnica nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja”, Novi Sad, 2020).
Napisala je i knjige za decu: Vlatko Pidžula, pesme i priče (Prosveta, Beograd, 1962, drugo izdanje Narodna knjiga Beograd, 2007); Enca sa kredenca, pesme (“Radivoj Ćirpanov”, Novi Sad 1969, 1975, Veselin Masleša, Sarajevo, 1978); Štrickalice, priče (BIGZ, Beograd, 1972); Šta da radi ova fota?, roman (Nolit, Beograd, 1979, Glas, Banjaluka, 1989, Dnevnik, Novi Sad, 2003); Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota? (Forum, Novi Sad, 1984); Drugari sa repom, četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića (Nolit, Beograd, 1985); Šola za velike, priče, prevod na slovenački (Mladinska knjiga, Ljubljana, 1985); Čudo do čuda, priče (Vuk Karadžić, Beograd, 1986); Sekino seoce, roman (IP Ginko,Ginis Yu, Beograd, 1994); Zlatne ribice, pesme i priče (Matica srpska, Novi Sad, 1994); O Uglješi, pesme (Prosveta, Beograd, 1996, autorsko izdanje, Beograd 2000); Škola ispod stola, pesme i priče (Portal, Beograd, 2004); Prvi poljubac, izabrane igre za decu (Bookland, Beograd, 2010); Somot i svila, izabrane pesme i priče (Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2011); Sa Katarinom Granata-Savić priredila je knjigu “Moja majka – pisci govore o svojim majkama” (Zmajeve dečije igre, Novi Sad, 2007).
Autorka je i dramskih radova: Leći na rudu, TV drama (TV Beograd, 1968); Beli zečevi, TV drama (TV Beograd, 1970); Kakav dan, TV drama (TV Beograd, 1979); Proleće života, TV drama (TV Beograd, 1980); Činiti čin, eksperiment u jeziku, kompozitor Dušan Radić (Treći program Radio-Beograda, 1965); Urlikologija, radio-drama (Treći program Radio-Beograda, 1968); Cecilija od Cimberije, pozorišna igra za decu (Teatar Boško Buha, Beograd, 1969).
Radio-Beograd i druge jugoslovenske radio-stanice emitovale su više njenih radio-igara za decu od kojih su izabrane objavljene u knjizi “Prvi poljubac”.
Mirjana Stefanović dobitnica je niza nagrada i priznanja, među kojima su nagrada novosadske Tribine mladih za rukopis knjige “Odlomci izmišljenog dnevnika” 1959, nagrada “Neven” za “Vlatka Pidžulu” (najbolja knjiga za decu u Srbiji, 1962); nagrada “Politikinog zabavnika” za “Sekino seoce” (najbolja kljiga za decu u Jugoslaviji, 1994); nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, 1995; nagrada Pro Femina za knjigu pesama “Pomračenje” 1997; nagrada “Desanka Maksimović” za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, 2010 (povodom dodele te nagrade održan je naučni skup o pesništvu laureatkinje, a tekstovi sa tog skupa objavljeni su u zborniku “Poezija” Mirjane Stefanović, Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd 2012); Zlatni ključić Smedereva za životno delo u oblasti dečje književnosti 2011; Zlatno Gašino pero – nagrada za životno delo i “doprinos vedrom duhu detinjstva”, Lazarevac 2012, te nagrada “Bosanski stećak”, koju dodeljuje žiri Međunarodne književne manifestacije “Sarajevski dani poezije” 2013.
Mirjana Stefanović prva je žena dobitnica te ugledne međunarodne nagrade, čiji su laureti i Tadeuš Ruževič, Kristofer Meril, Čarls Simić, Mirko Kovač, Luko Paljetak…
Dobitnica je i Povelje Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos književnosti za decu, 2017, kao i nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja” za knjigu pesama “Trap”, 2019.
(SEEcult.org)
