28.08.2021 | 14:14
Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2022, predstaviće tokom septembra i početkom oktobra raznovrstan program četvrtog Kaleidoskopa kulture, koji će biti realizovan širom grada, a obuhvata sadržaje u oblasti arhitekture, književnosti, vizuelne, primenjene i izvođačke umetnosti, kako sa nezavisne, tako i sa institucionalne scene.
Kaleidoskop kulture svečano će početi 2. septembra u Kreativnom distriktu, a tokom naredna tri dana otvaranja predstaviće, između ostalog, vodeći evropski festival umetnosti i tehnologije Ars elektronika iz Linca, CGA konferenciju (Computer Graphics & Arts Conference), 48. Internacionalni festival alternativnog i novog teatra – INFANT, Filmski festival “Obnova”, studente novosadske Akademije umetnosti, te umetnike iz Austrije, Hrvatske, Slovenije, Švedske, Francuske…
Nakon četvorodnevnog svečanog otvaranja, nedelja arhitekture traje do 10. septembra, potom od 11. do 17. septembra sledi nedelja izvođačkih umetnosti, treću nedelju obeležiće književnost od 18. do 23. septembra, četvrta je od 24. do 30. septembra rezervisana za vizuelnu umetnost, dok će poslednja nedelja Kaleidoskopa kulture biti posvećena primenjenoj umetnosti od 1. do 8. oktobra.
Među učesnicima četvrtog Kaleidoskopa kulture najavljeni su do 8. oktobra i violinista Stefan Milenković i Vojvođanski simfonijski orkestar, muzičar Rambo Amadeus, pisac Svetislav Basara, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, dramaturškinja Minja Bogavac i drugi domaći, evropski i svetski umetnici, kao i neke od najznačajnijih ustanova i organizacija, među kojima su Srpsko narodno pozorište (SNP), Savez udruženja likovnih umetnika (SULUV), PDP konferencija, Francuski institut u Srbiji, Gete institut, Austrijski kulturni forum…
Muzički program u okviru četiri dana otvaranja biće u znaku nastupa grupe Repetitor 2. septembra, Kilo kilo bande narednog dana, te benda Zemlja gruva 4. septembra i DJ-a Vladimira Aćića 5. septembra.
Kreativni distrikt, foto: NS EPK
Direktor Fondacije “Novi Sad – EPK” Nemanja Milenković istakao je na predstavljanju programa četvrtog Kaleidoskopa kulture princip zajedništva i sinergije različitosti, na kojem je zasnovan koncept.
“Niko ne može da odzviždi simfoniju. Za simfoniju je potreban ceo orkestar, a njega ne čini spisak muzičara. Da je lako do kulture zajedništva, svaki grad bi je imao. Novi Sad svoju izvodi po četvrti put. Kaleidoskop kulture je najbolji način da upoznate Novi Sad jer upoznajete toponime kroz kulturu”, rekao je Milenković 27. avgusta u Kreativnom distriktu, jednoj od lokacija četvrtog Kaleidoskopa kulture, koji će biti održan u ključnim infrastrukturnim projektima Novog Sada – EPK 2022. godine, kao i u mreži kulturnih stanica, malim urbanim celinama “Nova mesta”, Podgrađu, na korzou, u Spensu, na Trgu galerija…
Razvijajući se na osnovu evaluacije i smernica dobijenih od publike, Kaleidoskop kulture, kako je istakao Milenković, sada dobija onaj oblik koji je zamišljen na njegovom početku 2018. godine, čime postaje “Evropska prestonica kulture u malom i legat koji ostaje gradu”, kojem se, pored umetnika, institucija, organizacija i građana, priključuju i novosadski privredni brendovi.
Član Gradskog veća Dalibor Rožić, zadužen za kulturu, istakao je da je Kaleidoskop kulture najznačajniji programski luk EPK, jer predstavlja srž i ujedinjuje pojednice, građane, umetnike, organizacije i institucije. Upravo kroz tu sinergiju i umrežavanje dolazi se do kvalitetnih programa sa jedne strane, a sa druge, ti programi će biti realizovani u novim prostorima za kulturu koji su adaptirani i sređeni.
Razvijanje Kaleidoskopa kulture, koje je podstaklo i podizanje kapaciteta lokalne kulturne scene, vidi se i kroz primer saradnje sa ključnim kulturnim institucijama, poput SNP-a, iz koje su proizašli novi produkcijski standardi i tri multimedijalna operska spektakla – Rigoleto prošlog septembra, Aida ove godine i Karmen, koja je u planu za naredni Kaleidoskop kulture. “Opera SNP-a svrstala se među prve operske kuće u regionu, a zahvaljujući ovoj saradnji zaslužićemo i prvo mesto u Evropi, s obzirom na kvalitet naših umetnika i kvalitet izvođenja naših predstava”, uveren je njen direktor Aleksandar Stankov.
Kao zapravo celogodišnji projekat, Kaleidoskop kulture je tokom prethodne četiri godine napravio most između ustanova kulture, organizacija, umetnika na lokalnom nivou, ali i povezao novosadsku scenu sa evropskom i svetskom, što je istakao i predsednik SULUV-a, umetnik Goran Despotovski. “Mislim da jačanje tih ostvarenih veza ide u pravom pravcu, jer bez te podrške i saradnje ni mladi umetnici ne mogu stvarati novu produkciju, a evidentno je da je na ovim projektima koje mi prikazujemo kroz program novih umetničkih praksi, nova produkcija najvažnija u svetu vizuelnih umetnosti”, rekao je Despotovski.
Budući da je jačanje lokalne kulturne scene jedan od temelja Kaleidoskopa kulture, dobar deo programa čini i 30 projekata lokalnih umetnika odabranih na osnovu konkursa, i to u svih pet vrsta umetnosti koje Kaleidoskop kulture obuhvata.
Prema rečima umetnice Darije Dragojlović, jedne od učesnica, to je posebno značajno zbog decentralizacije kulture, odnosno mogućnosti da se u svim delovima grada vide sadržaji u kulturi, uključujući nove prostore kao “vid inspiracije umetnicima”.
Foto: NSEPK, V. Veličković
Otvaranje Kaleidoskopa kulture biće u znaku spoja savremenih tehnologija i umetnosti, odnosno gostujućeg programa konferencije CGA (Computer Graphics & Arts Conference), koja godinama unazad okuplja profesionalce iz oblasti kompjuterske grafike. To će biti prvo izmeštanje CGA van Beograda i jedinstvena prilika da se u fokus stavi snažna novosadska zajednica u toj oblasti. Digitalni umetnici, stvaraoci video-igara, animatori, profesionalci iz filmske VR/AR industrije, kao i predstavnici akademske zajednice, predstaviće se pod krilaticom “Enter The MetaClub” u Fabrici u Kreativnom distriktu.
Fokus novosadskog izdanja CGA konferencije biće na programu CGArts, za koji je zadužena višestruko nagrađivana nesavizna kustoskinja dr Maja Ćirić. Tema CGArts programa je prevođenje metasvetova i digitalnih prostora, koje će kreirati internacionalni umetnici Tanja Vujinović i Andreas Vanerštet.
Medijska umetnica Tanja Vujinović, čiji su radovi stigli do Muzeja savremene umetnosti u Strazburu, Kunst plast Muzeja u Dizeldorfu i Galerije Cornerhouse u Mančesteru, a upravo se predstavila izložbom “MetaVrt Sfera4” u projektnom prostoru DUM u Ljubljani, čija je kustoskinja bila Maja Ćirić, na Kaleidoskopu kulture predstaviće svoj digitalni rad Club 4, koji će kontekstualizovati istoriju prostora Kreativnog distrikta na Velikom Limanu, u kojem se postavka i program dešavaju sa metasvetovima koje umetnici i profesionalna publika svojim radom svakodnevno stvaraju.
Umetnička praksa Tanje Vujinović, sa kojom je javnost imala priliku da se upozna na Internacionalnom simpozijumu elektronske umetnosti, u Nacionalnom paviljonu Ars elektonike, kao i na Kinetica Art Fair u Londonu, usmerena je na kreiranje virtuelnih svetova alatima dobro poznati industriji filma i video igara. U koheziji sa okruženjem koje stvaraju, radovi Tanje Vujinović će na egzaktan način oživeti temu metasveta u prostoru koji će pored izložbenog, poslužiti i kao prostor okupljanja svih činilaca ekosistema. Takođe, predstavljaće mesto susreta multidisciplinarne kreativne zajednice namenjene umetnicima i studentima, kroz povezivanje sa CGA zajednicom koja osvaja nove prostore digitalnog stvaralaštva.
Tanja Vujinović
U okviru CGArts programa, publika će se upoznati i sa švedskim umetnikom Andreasom Vanerštetom (Wannerstedt), koji već 14 godina proizvodi radove za brendove kao što su Google, Omega, Swarovski, Adidas, Dropbox i mnoge druge, čija estetika 3D skulptorskih radova spaja tradicionalne umetnosti i nove tehnologije sa elementima animacije.
Program novosadskog izdanja konferencije CGA obuhvata i tematske celine: CGAcademy, CGAlliance i CGAfterHours. Deo pratećeg programa biti posvećen popularnom softveru za razvoj interaktivnog digitalnog sadržaja Unreal Engine. Cilj saradnje osnivača CGA konferencije, Crater Training Centra, Srpske filmske asocijacije i portala VFX Srbija i Fondacije “Novi Sad – EPK” je kreiranje kontinuirane saradnje i čvrsto povezane zajednice umetnika i aktera u oblasti tehnologije i audio-vizuelne industrije u svim njenim oblicima i narativima, kao i pokretanje aktivne komunikacije sa javnošću kroz umetničke izraze, a pod zastavom CGA i Kaleidoskopa kulture.
Od 2. do 5. septrembra u Kreativnom distriktu biće predstavljen i Nacionalni paviljon umetnosti novih medija, odnosno multimedijalna izložba “Ars Electronica – Razlike: Vrt“, projekat Akademije umetnosti u Novom Sadu koji predstavlja grad kao socio-kulturalnu refleksiju Novog Sada kao grada kulture. “Vrt” usmerava i obeležava trenutak i vezu slučajnog i smislenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, prostornog i iluzionističkog, demografskog, urbanog, ali i kritičkog aspekta sredine u kojoj živimo…
Četvorodnevno otvaranje Kaleidoskopa kulture obeležiće i nesvakidašnja izložba “Materija kroz vreme. Pesak, drvo, kamen i metal u eri digitalizacije”, koju će predstaviti studenti i mladi umetnici iz austrijskog grada St. Poltena, pod mentorstvom profesora Markusa Vintersbergera, kroz partnerstvo umetničke galerije iz St. Poltena – Landhausgalerie Ausstellungsbrucke.
Šestoro umetnika će se, kroz šest umetničkih instalacija, približiti prostoru Kreativnog distrikta na nekadašnjem Velikom Limanu. U Objektu 13 (Biro), eksperimentišući sa materijalima koji definišu tu lokaciju – pesak, drvo, kamen, metal, umetnici će proći kroz kapije fikcije, te rekonstruisati ideju iz postojećih materijala u odnosu na pokretne slike, znakove, tekstove i zvukove u obliku digitalnih tragova.
Deo izložbe je i VR instalacija “Prostor leti nerealnе stvari”, koja započinje putovanje kroz vreme i prodire u delove sećanja naizgled realnog prostora, kolektivno postižući prostorno-vremensku beskonačnost. Kroz taj rad umetnica Džanin Šir-Erb i Ketrin Spet digitalni podaci postaju jedini opipljiv medij za preuzimanje zaboravljenih priča i skrivenih mesta. Poput mreže koja je nevidljiva, ali je uvek tu, umetničko delo vodi u narativ o digitalnim udruženjima i u veze sa vanzemaljskim mestom, koji su predvođeni digitalnim “I” – mašinskom inteligentcijom.
Umetnik Kristijan Mank, čije veštine prodiru u generativnu umetnost, predstaviće se dve interaktivne instalacije. “Slojevi pustinjskih predela” stvaraju apstraktnu kompoziciju analognih i digitalnih pustinjskih predela. Granulasti materijal peska pomešan je sa oblicima koji se kreću i formama digitalnih piksela, koje će posetioci imati priliku da slažu. “Kinekt instalacija” predstavlja korisnika koji je zarobljen i transformisan u sopstveni memorijski tok koji postepeno nestaje, a kontrolisan je od korisnikovog 3D nacrta i meša se sa materijalom koji je napravljen tokom istraživanja projekta.
Koreografkinja i profesorka plesa Andrea Nagl u trajnom performansu “Prostori koji se ukrštaju” u fizičkoj je interakciji sa materijalima poput kamena, drveta, metala i kablova, čime se upisuje u pronađeni prostor. U tekućem procesu razmene, nastaje trajna promena postavke, objekat, telo i arhitektura postaju pokretna koreografska slika.
Mladi umetnik Tomas Vagensomerer predstaviće instalaciju “Mekane školjke” u realnom vremenu, koju opisuje kao vodeni park u video-igri u kojoj posmatrač šeta po vodi. “Da li mogu da zaronim u vodu koju ne osećam?”, pitanje je koje postavlja Vagensomerer, obećavajući publici zanimljivu psihološku igricu.
Umetnik i profesor Markus Vintersberger, u okviru projekta “Rekonstrukcije” prikuplja podatke o prostoru nekadašnjeg Velikog Limana, kao što su slike, video, 3D podaci, tekst, zvuk, koji predstavljaju osnovni materijal za umetnički postupak. Kao vizuelna arhiva, tako sakupljene digitalne informacije automatski formiraju šablon digitalnih informacija, otkrivajući mrežu uspomena u formi kratkih referenci: spajanje činjenica. Neraskidiv princip tog dela su digitalni kolaž i proces montaže, interpretacija i druženje, koji se odvijaju klikom na linkove. Fizički svet izgrađen je od materije, a virtuelni svet reflektuje njegovo pamćenje. “Rekonstrukcije” prenose pamćenje u pokretnu virtuelnu sliku
Izložba “Materija kroz vreme. Pesak, drvo, kamen i metal u eri digitalizacije” rezultat je saradnje Novog Sada kao EPK 2022. godine i St. Poltena, kandidata za tu titulu za 2024.
Jedan od rezultata te saradnje je i razmena umetnika, pa će i umetnici iz Srbije imati priliku da izlažu u ovom važnom privrednom i kulturnom središtu Donje Austrije. Dok su mladi umetnici iz St. Poltena razradili temu industrijskog nasleđa i Velikog Limana pod mentorstvom profesora Vintersbergera, tri novosadske umetnice – slikarka Sara Masnikosa sa projektom “Outside, such a lonely placе”, vizuelna umetnica Jelena Gajinović sa projektom “Lost landscape”, kao i vizuelna umetnica Andrea Kovačević sa projektom “Collage Lab”, imaće zajedničku izložbu u umetničkoj galeriji u St. Poltenu od 1. septembra do 3. oktobra, a predstaviće diverzitet u pristupu i raznolikost stilova koje neguje Akademija umetnosti u Novom Sadu.
U okviru otvaranja Kaleidoskopa kulture, publika će od 2. do 5. septembra imati priliku da upozna i narative prostora Velikog Limana kroz izložbu “Veliki Liman: Od industrijske proizvodnje do savremenog stvaralaštva”, koja će pratiti programe u čitavom Kreativnom distriktu.
Izložba je rađena u produkciji Fondacije “Novi Sad – EPK” , u saradnji sa stručnom javnošću, a kao nastavak prošlogodišnje izložbe o Velikom Limanu, prikazaće kako je tokom prethodnog veka u različitim delatnostima, počev od klasične industrije, preko manufakturne proizvodnje i umetničke produkcije, do kulturnih i kreativnih industrija, oblikovan i transformisan nekadašnji Veliki Liman. Formiranje gradske industrijske zone na Velikom Limanu duž Dunava, nekadašnjem močvarnom tlu, generisano je početkom 1920. godine, kada je tadašnje čehoslovačko Ministarstvo trgovine podiglo magacin. Nikle su brojne fabrike, prevashodno za preradu i obradu metala, drveta i kamena, ali i velika skladišta, kao što je bio Državni monopol.
Nakon izmeštanja fabrike “Petar Drapšin”, taj prostor počeli su da zauzimaju mahom zanatlije, ali i omladinska udruženja i umetnici, koji su iznova oživljavali napuštene fabričke komplekse. Iako već ruinirani, nasleđeni objekti u tom periodu transformisali su se u radionice različitih zanata, umetničke ateljee i mesta okupljanja mladih.
Multimedijalna postavka provešće posetioce kroz prošlost čuvenog centra industrijske proizvodnje, fokusirajući se na fabrike koje su u velikoj meri definisale identitet tog prostora. Namena objekata se kroz istoriju menjala, čuvajući segment identiteta prostora uspostavljen izgradnjom fabričkog kompleksa između dva rata. Izložba će prikazati arhivsku građu o izgradnji i razvoju industrije na Velikom Limanu i vizuelizovati organske promene namena objekata koji se i danas nalaze na tom prostoru – od njihove izgradnje do onoga u šta se trenutno preobražavaju.
Foto: NSEPK, V. Veličković
Publika će na otvaranju Kaleidoskopa kulture u Kreativnom distriktu imati priliku da, pored izložbi, predstava i performansa umetnika koji dolaze iz Austrije, Hrvatske, Slovenije, Švedske i Francuske, poseti i izložbu “Stripom kroz Belgiju” koja će biti otvorena 4. septembra u Kulturnoj stanici Liman. Od rubova Ardena do multikulturalne i dinamične prestonice, izložba će otkriti publici Belgiju kroz devetu umetnost, po kojoj je poznata u svetu kao zemlja koja neguje strip kao žanr, sa velikim brojem izdavača komičnih stripova, ilustratora i tekstopisaca. Na izložbi “Stripom kroz Belgiju”, realizovanom u saradnji s belgijskom ambasadom u Beogradu i Institutom za kulturu Wallonie-Bruxelles International, publika će nimati priliku da vidi izdanja nekoliko generacija pisaca i ilustratora, kao što su Frankin, Didje Komes, Tiber, Serve, Mero, Mark Slin, Olivije Šrauven i Breht Evens.
Priče nekoliko generacija autora i autorki približiće ljubiteljima stripa značajne istorijske događaje, poznate gradove i spomenike, pejzaže i kulturne tradicije, a 30 izabranih reprodukcija strip tabli ilustrovaće raznolikost njihovih autora, žanrova, stilova, epoha, ali i bogatstvo regiona. Flandrija, Valonija i Brisel tematizovane su na izloženim radovima, kao i romantični Briž, Mehelen sa svojom katedralom, Ardeni, gradovi Benš i Šarlroa. Multikulturalna prestonica Brisel, sedište Evropske unije, blista svojim Atomijumom, trgom Gran Plas, veličanstvenom Palatom pravde i zgradom Evropskog parlamenta.
Atelje umetnika Tadije Janjičića, Petra Mirkovića i Borisa Lukuća ugostiće ove godine trojicu kolega – Aleksandra Dimitrijevića, Aleksandra Denića i Milana Nešića, koji će predstaviti svoje svojevrsne umetničke rukopise u slikarstvu. Otvaranjem svog ateljea za posetioce, umetnici demistifikuju put nastanka umetničkog dela, kao i ambijent i okruženje koje ih inspiriše i stimuliše na upuštanje u kreativne procese.
Posetioci Kaleidoskopa kulture imaće priliku da pogledaju i multimedijalnu instalaciju Gojka Dutina “Pustinjsko-polarni voz“ u Gvožđari u Kreativnom distriktu.
Početak Kaleidoskopa kulture biće i u znaku programa 48. INFANT-a, koji će biti realizovan na otvorenom prostoru Kineske četvrti, a u selekciji pozorišnog i filmskog reditelja Aleksandra Popovskog, predstaviće četiri produkcije iz Srbije i regiona.
Prilagođavajući glavni program INFANT-a uslovima pandemije, odnosno fokusirajući se na domaću i regionalnu scenu, Popovski je odabrao predstave “Pošta” Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, “Spektakl” Studija za savremeni ples iz Zagreba, “Golmanov strah od penala” SNP-a i “Kao da kraj nije ni sasvim blizu” Bitef teatra iz Beograda.
O nagradama će odlučiti žiri koji čine profesorka baleta i koreografkinja Ista Stepanov, glumac Nenad Pećinar i slovenački pisac, scenarista i reditelj Nejc Gazvoda, a publika će moići da pogleda predstave besplatno.
INFANT, kao i paralelne Daner američke kulture, otvoriće i zatvoriti glumac i režiser Zijah Sokolović, koji će 2. septembra izvesti jedan deo kabaretske monodrame “Međuigre 0-24”, a 5. septembra, u čast nagrađenih, monodramu “Lijevo-desno glumac”.
Među učesnicima četvrtog Kaleidoskopa kulture su i novosadski ulični svirači, koji će nastupiti 4. septembra na trgu ispred Kulturne stanice Liman, a nakon njih gostovaće beogradski bend Lisilo, pobednik prošlogodišnje Gitarijade Vojvodine.
U okviru otvaranja Kaleidskopa kulture, posetioci će imati priliku da isprate i drugi Filmski festival “Obnova“, koji nudi, između ostalog, i digitalizovane domaće klasike kao što su “Maratonci trče počasni krug“, “Lepota poroka“, “Varljivo leto ’68.“, te dokumentarac “Kreka: Lovac na snove“ Slobodana Ivetića, posvećen karijeri proslavljenog filmskog scenografa Miljena Kljakovića Kreke, koji će učestvovati i u razgovoru posle projekcije 3. septembra.
Program četvrtog Kaleidoskopa kulture nalazi se na sajtu kaleidoskopkulture.com, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
